Lele, što mi je milo što svrnu. Kažeš videl si čuri komin pa da me ne zamineš. Što me obraduva! De sedni ovde na stoličku, ono vidiš ko je zapurkano. Da turim džezve za kavu, ete merak mi što si svrnul, jenput i ja da gu ne pijem sam.

***

Tika tova znači.

Da ti ja kazujem, kolko znajem i kolko me moja pamet uči. Sirotinja postoji da rani bogati i siti. Gladoga če l`ko naraniš, ali bogatoga nika. Zinul im jam`c, pa ne znaju ni kolko imaju, ni kvo im trebe, ni kolko im je dosta, večito im malko. Oni su vlas, država, zakon, bog. Sve i sva. Oni pravu zakoni, oni đi sprovodu, oni te tužu, oni ti sudu. Uvek je tika bilo i uvek če si tika bude. Veliš demokratija? Kvo ti je tova?! Da ti ja ov`ka, neškolovan seljak, kažem, tova ti je provalija medži bogati i sirotinju da si siti i najedeni sebe zaštitu da đi ovija ne potepaju s motće ko kučišta ka im prećipi. Demokratija neje dadena zbog gologa i bosoga, nego je tova stra bogati od gladni.

De uzni, turi zalčak u usta, pruži se.

***

Država!

Ne znaje država ni za mene ni za tebe. Ka su ti kvo dali. Mož ti dadu samo poziv za kuluk i rat. Ima gu samo ka trebe da ti uzne. Porez, namet, prirez, doprinos, naknadu. Ka ti trebe nigde gu nema. Ne možeš gu uvatiš ni za glavu ni za rep. A ka trebe da se đine svi država. Znaju ti ime, baštu, majću, poreklo, samo ne znaju kude če ti bude grob. Bogati po hoteli u London, Pariz i kude ja znam kude još, ašikuju po mejane uz pečenje, kurve njim sedu u skut dodek oni poju kiko trebe da se đine za dedovinu, a ti, crni Dobrivojo, sas scepeni op`nci i praznu torbicu što odlita okol tebe gl`taj olovo, da odbaraniš njino imanje, da ima kude da se vrnu namirisani i napuderisani, a ti ćorav, ćopav i sakat da đi moliš za komat leb. Samo još i ova da ti izoratim ako imaš vreme da me slušaš. Ne ratuju narodi, ne ratuju seljaci, sirotinja, gologuzija, oni samo đinu, a ratuju bogati što im dupe zinulo za još.

Uzni zalak, nemoj si tik`v, neče me oglotiš sas jedenje, de ostavi čašutu, pruži se u tanjir.

Milko Stojković je rođen u Preslapu kod Crne Trave, a živi u Smederevskoj Palanaci.

***

E b`š ako si svrnul, da i ja s nekoga produmam reč.

Eve, rasćitamo se po svet. Ni arno ni loše ni više ne mož zbere. Rasprsnumo se, prašina postadomo. Za tudže se ploteve držimo ka vikamo, na tudžu ni zemlju sl`ze padaju, u tudža ni grobišta zatrupuju. Sve mi se čini ima považne stvari od život, samo sam ja pros pa đi ne znajem.  A i ne trebe mi da znajem, i ova mi je kodža.

Zalak jed`n ne turi da mi volju napraviš. B`š brinem ko če stigneš doma.

E, moj Dobrivojo!