Bračni par Ljiljana i Zoran Ranđelović su jedna od retkih višečlanih porodica u Beloj Palanci, a oni imaju petoro dece – sina Aleksandra, koji se oženio i ne živi sa njima već u Pirotu, zatim ćerke: Sandra (18), Sara (16) Saška (14) i Sanja (12).

Sada šestočlana porodica živi u skromnim uslovima, ali u slozi i ljubavi jer smatraju da je zdravlje najvažnije i da će svako dete naći svoj životni put.

Najstarija Sandra je četvri razred srednje škole  “Niketa Remezijanski” u Beloj Palanci, Sara je učenica drugog razreda srednje škole, Saška osmog a Sanja šestog razreda.

“Volimo decu i oduvek sam maštala o velikoj porodici. Sreća je imati decu i poručujem mladim bračnim parovima da radjaju jer su ona smisao života”, kaže za Jugmediu majka Ljiljana.

Kad su se njihova deca radjala nije bilo podsticajnih mera za povećanje nataliteta, a roditelji nisu to ni očekivali. U Međuvremenu su se društvena preduzeća pogasila, ljudi ostali bez posla, mnogi se iselili, pa je priraštaj opadao iz godine u godinu.

“Tada je bilo mnogo bolje vreme i bolje se živelo nego sada.Imali smo dobre plate. Bila sam zaposlena, suprug takodje a pošto je bio mesar mogao je da zaradi i privatn. Jedino smo od države dobili pomoć za treće dete”, priseća se Ljiljana.

Ljiljanin suprug Zoran je u penziji a ona ima 29 godina radnog staža i 55 godina života. Ostala je, zapravo, bez posla.

“Još uvek ne mogu da ostvarim pravo na penziju jer nemam dovoljno radnog staža niti godine starosti”, priča majka petoro dece.

Pored skromne penzije, Ranđelovići svoj kućni budžet dopunjavaju dečjim dodatkom, što sve ukupno iznosi 20.000 dinara na mesečnom nivou.

“To nije dovoljno za život”, konstatuje Ljiljana.

Pomoć

“Treba da se više pažnje posveti višečlanim porodicama i da se pomažu.Trebalo bi da se više ulaže u decu”, kaže Ljiljana

Za hranu mora da ima, vele supružnici, za sve ostalo se snalaze.

“Ako nekad i zaškripi, pozajmimo se i vratimo kad suprug primi penziju. U prodavnici hleb uzimamo na poček i izmirimo kad imamo para. Kad dobijemo penziju i dečji dodatak kupimo namirnce i trudimo se da nekako izguramo”, pričaju.

Šestočlana porodica živi u staroj kući u dve sobe, a pored stare kuće je nova ali još nije završena i opremljena. U njoj se nalazi kupatilo.

Kao i kod ostalih siromašnih porodica, i ovde lokalna samouprava često priskoči u pomoć. Tako su nedavno sestre dobile lap-top na poklon.

“Pomažu nam koliko mogu ali ne možemo stalno da tražimo pomoć od njih. Dobijamo ponekad paket od Crvenog krsta. Rodbina  i prijatelji nam , takođe, pomažu”, objašnjava majka.

Iako se u domu Ranđelovića čuje smeh, iako su sobe pune sreće, ipak, negde u podsvesti stoji žal što deci ne može da pruže sve što imaju njihovi vršnjaci.

Sredina ne gleda blagonaklono na višečlane porodice

“Od uredjaja imamo zamrzivač i frižider. TV aparari su neispravni jer ono što se pokvari od tehnike ne možemo da popravimo. Ne možemo da se kupi novo”, naglašava Ljiljana, pa dodaje da je najvažnije zdravlje.

Sestre Randjelović ne žele previše da pričaju ali bi sve volele, kažu, da nastave dalje školovanje.

“Volela bih da imam više knjiga a trebaće mi i pomoć oko daljeg školovanja jer planiram da studiram Veterinarski fakultet u Beogradu, a moji roditelji najverovatnije neće moći da me školuju”, priča sa prizvukom tuge u glasu najstarija Sandra.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.