Savremen način života prikovao je ljude za televizore i kompjuterske ekrane, potpuno ih naviknuši na višak kilograma, iskrivljenu kičmu i visok krvni pritisak. Boljke modernog čoveka izazvane fizičkom neaktivnošću, postale su svakodnevnica. A da li zaista mora tako?

Ukoliko nemate zdravstvenih problema koji vam ne dozvoljavaju da vežbate, dovoljno je da 150-300 minuta nedeljno posvetite pešačenju, trčanju ili plivanju da bi se vaše fizičko stanje znatno popravilo.

Ako vam nedostaje motivacije da napokon krenete sa treningom, u daljem tekstu vam donosimo 10 pozitivnih uticaja redovnog vežbanja na zdravlje! Možda će vam baš oni biti dovoljan razlog da promenite svoje navike i postanete fizički aktivni.

#1 Poboljšava se vitalni kapacitet pluća

Mnogi povezuju vežbanje sa gubitkom kilograma, zatezanjem stomaka i dobijanjem mišićne mase. Međutim, fizička aktivnost ne znači samo sate provedene u teretani, dizanje tegov i trčanje po nekoliko kilometara dnevno. Jednostavno 30-minutno brzo hodanje pet puta nedeljno, može biti sasvim dovoljno da se poboljša zdravlje respiratnog sistema i poveća vitalni kapacitet pluća.

Ukoliko ipak odlučite da usvojite neku zahtevniju rutinu vežbanja važno je da, ako imate određena hronična oboljenja, a posebno bolesti pluća, proverite svoje celokupno zdravstveno stanje. Pre nego krenete sa aktivnim treningom potražite savet pulmologa i izabranog lekara i informišite se o intenzitetu i režimu vežbanja koji ne bi narušio vaše fizičko zdravlje.

#2 Smanjuje se rizik od kardiovaskularnih bolesti

U doba kada gotovo dnevno umre 50 ljudi od bolesti srca u Srbiji, treba odvojiti barem pola sata na dan za neku od aerobnih fizičkih aktivnosti.

Aerobne vežbe poput trčanja, vožnje biciklom, brzog hodanja ili plivanja, u kombinaciji sa uravnoteženom ishranom i kotrolom telesne mase, značajno smanjuju pojavu kardiovaskularnih bolesti.

Trčanje kao jedna od najjednostavnijih aerobnih treninga, donosi brojne pozitivne efekte na zdravlje čitavog tela. Za ovu aktivnost potrebno je da uložite, pored malo truda i motivacije, samo majicu, šorc i patike. Za uzvrat, uz samo pola sata džogiranja dnevno, vrlo brzo dobićete ojačano srce i pluća, sniženi krvni pritisak, nizak nivo holesterola i zdrav protok krvi.

#3 Održava se imuni sistem jakim

Imuni sistem je prva linija odbrane organizma od bakterija, virusa i gljivica. Jedini način da prirodno održite vaš imunološki sistem jakim i pomognete telu da ostane otporno na razne bolesti i infekcije je da izaberete  zdrav način života.

Telesne aktivnosti nisu jedine zdrave navike koja će uticati na rad imunog sistema. Samo život bez cigareta, uz dovoljno sna, pravilnu higijenu i  izbalansiranu ishranu mediteranskog tipa sa puno voća, povrća i ribe i redovnim vežbama, može potpomognuti imuni sistem da pravilno funkcioniše.

#4 Povećava se insulinska senzitivnost

Insulinska rezistencija (IR) predstavlja metabolički poremećaj usled kojeg ćelije ne reaguju na insulin, hormon koji proizvodi pankreas.

Kada stanice u telu ne koriste insulin  za pretvaranje šećera u energiju, šećer se taloži u masti, dok neiskorišćeni insulin iz krvi oštećuje tkiva organa.  IR je preddijabetsko stanje, što znači da će osoba koja ima ovo oboljenje eventualno dobiti i dijabetes tipa 2.

Umerenim i kontinuiranim vežbanjem povećava se trošenje depoa masti, a time i insulinska senzitivnost ćelija, te se smanjuje mogućnost razvoja insulinske rezistencije. Ipak, ako je osoba već dijabetičar i insulinski zavisnik,  pre nego što počne sa treninzima, mora konsultovati lekara da li i kakve vežbe može uvesti u svoju dnevnu fizičku aktivnost.

#5 Povećava se gustina kostiju

Osteoporoza je oboljenje koje dovodi do postepenog gubitna koštane mase. Vremenom, kako se gustina kostiju smanjuje, one postaju krhke i sklonije lomljenju. Tada, pri svakodnevnim aktivnosti uglavnom stradaju kosti koje trpe najveći pritisak, poput kukova i kičmenih pršljenova.

Prevencija i lečenje osteoporoze je moguće uz dovoljno unošenje namirnica bogatih kalcijumom i vitaminom D, poput badema, susama i brokolija, ali i uz uvođenje fizičke aktivnosti. Pešačenje, penjanje uz stepenice i vežbe opterećenja, posebno treninzi sa dizanjem tegova, mogu povećati gustinu kostiju.

#6 Smanjuje se rizik za nastanak nekih vrsta karcinoma

Gojaznost, povećan nivo određenih hormona i zadržavanje štetnih supstanci u debelom crevu, mogu biti uzročnici raka. Pozitivni efekti fizička aktivnosti pomažu telu da smanji prekomernu težinu, reguliše hormone i brže vari hranu.

Tako, ako je osoba disciplinovana i odlučna da redovno vežba, može smanjiti rizik od razvoja mnogih vrsta karcinoma, uključujući rak dojke, debelog creva i maternice.

Food and Nutrition Science Alliance (FANSA)  čak tvrdi da će u budućnosti svakodnevna fizička aktivnost smanjiti obolevanje od karcinoma za jednu trećinu!

#7 Smanjuje se apetit

Trbušnjaci, sklekovi, trčanje i vožnja bicikla, uz namirnice koje smanjuju apetit su ključ ka zdravom topljenju masti i umanjenju želje za hranom. Redovnim i predanim vežbanjem, zaustavljaju se signali koji dolaze do mozga i daju mu implus da telo gladuje i da mu je potrebna hrana.

Ovo znači da vežbe za mršavljenje mogu doprineti topljenju viška kilograma, sprečiti prejedanje, prekomerno gojenje i  značajno smanje apetit.

#8 Ublažavaju se simptomi depresije

Fizička aktivnost povećava u telu lučenje serotonina i dopamina, što stvara osećaj zadovoljstva, ispunjenosti i sreće i utiče na celokupno mentalno zdravlje.

Osoba koja redovno praktikuje aerobno i anaerobno vežbanje vidno ublažava simptome depresije, anksioznosti i napada panike, dok studije pokazuju da oni koji trče samo 15 minuta na dan smanjuju šanse da uopšte razviju depresivna stanja za čak 26%.

Pored toga, kontinuirani treninzi, posebno sa vežbama izdržljivosti, pospešuju i stimulišu proizvodnju nervih ćelija i razvijaju moždane funkcije. Time se poboljšavaju kognitivne funkcije, koncentracija, učenje i kreativnost i razvijaju se sposobnosti snalaženja u prostoru, donošenja odluka i obrađivanja informacija.

Takođe, intenzivnim i umerenim vežbama se zaustavljaju degenerativni procesi u mozgu, što može uticati i na usporavanje demencije.

#9 Poboljšava se kvalitet spavanja

Brojna istraživanja su pokazala da će se i kvalitet sna poboljšati ukoliko brinete o sebi, zdravo se hranite i redovno vežbate. U prilog tome govori podatak da više od dve trećine ljudi koji su fizički aktivni, tvrde da mirno i dobro spavaju tokom čitave noći, dok se čak polovina onih koji uopšte ne vežbaju  žale da imaju neki problem povezan sa snom.

Oni koji treniraju, u proseku spavaju 75 minuta duže i imaju bolji san, jer fizička aktivnost pomaže da se telo opusti, oslobodi napetosti i stresa i brže zaspi. Na mozak i telo posebno utiču aerobne vežbe koje produžavaju trajanje dubokog sna.

Duboki san je jako važan za odmor i obnovu čitavog organizma, ali da biste treningom relaksirali mišiće i utonuli u dupok san, vežbe ne treba da radite neposredno pre spavanja.

#10 Produžava se život

Ponekad je sasvim dovoljna žustra šetnja da značajno popravi vaše zdravlje.

Studije koje su analizirali stručnjaci Nacionalnog instituta za rak SAD, pokazale su da brzo hodanje u trajanju od 75 minuta nedeljno, (inače Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da osoba nedeljno šeta brzim hodom barem 150 minuta), produžava životni vek za 1,8 godina.

Očekuje se da osoba koja ima normalni indeks telesne mase (od 18,5 do 24,9 BMI), a pritom je i fizički aktivna, ima prosečni životni vek duži za 7,2 godine od osobe koja je neaktivna i gojazna.

Bolest savremenom poslovnog čoveka je prekomerno sedenje. Čak i neaktivna deca zbog zanimljivih video igrica i društvenih mreža imaju posledice. Više od polovine osnovaca ima deformitet kičmenog stuba! Zato,  izdvojite barem 15 minuta svog vremena dnevno da pozovete čitavu porodicu da obuje patike i krenite zajedno u šetnju. Obično pešačenje, džogiranje ili vožnja bicikla može da popravi zdravlje svih vas.