„И рат је дефинитивно почео 9.марта 1991, када су Трг слободе и Теразије прокључали побуном против прошлости и бивших људи, када су најмлађе, најпаметније и најскупље главе земље Србије затражиле да оне воде Србију, када су казале да хоће своју будућност и судбину у своје руке. Тада је пала пресуда да се Трг слободе и Теразије морају проредити, оинвалидити.
Страшно је.
Нема хиљада, нема више десетина хиљада оних са Трга слободе и са Теразија.
Где су?
У лименим сандуцима, у гробовима, у инвалидским колицима, у болницама, у лудницама, у затворима, и многи у иностранству, побегли од овога свега, да сачувају не живу своју главу него мало наде и мало семена за будућност, јер Србију воде они који би изгледа најсрећнији били када би је лишили све њене младости.“
Ове речи исписујем, не због себе, него у знак сећања и пијетета према свим оним погинулим, рањеним и више стотина теже и лакше повређеним учесницима деветомартовских демонстрација, 1991.год. у Београду.
У дану када је све почело, у дану када се је спустила ноћ над Србијом, која још увек траје.
Ни реч нећу више написати, о том „нашем“ 9.марту. Било, па прошло. Ни реч нећу више написати, о том 9.марту, да не бих отварао Пандорину кутију зла, беде, несрећа, смрти које су задесиле Србију након њега. Било, и не поновило се.
Немам жеље за било каквом реминисценцијом, накнадном памећу, носталгијом, патетиком и улепшавањем о томе, шта се је догодило. Нисам залуда Мара, па да враћам филм уназад и износим своју истину о том дану. Тога дана била је побуна, борили смо се против зла. Шта је било, било је, и не дај Боже такав ужас, никада више. Тачка. Идемо даље.
Сутра, у петак 8.марта у 18 сати, нови грађански протести, на улицама Лесковца. Желео бих много грађана на улицама нашега града, претежно младога света. Да та младост, грађани од 25-35 година, носи заставу грађанских протеста „#1 од 5 милиона“, а не тамо неке „испушене муштикле“, разни врдуни, цивуни, вукови, гугутке и џивџани. Младост је сада у моди. „Младост која се ничега не боји, па ни себе.“
Иза заставе видим горостасну фигуру др Александра Рангелова, ортопеда, како подигнуте песнице корача, и својим ставом и појавом развејава егзистенцијални страх, у борби за самопоштовање, у борби за свој народ.
Иза њих дуга колона грађана, а на самом крају колоне сви ми бивши и садашњи чланови и сипатизери разних политичких странака, покрета и организација – као смерни покајници.
Тако ја мним.
Овај 9.март, као по некој Божјој Промисли или пак Божјем Усуду, пада у суботу, када су, иначе, и велики грађански протести у престоном Београду. (Дрчни, злонамерни, крви жељни, неписмени новинари београдских тоалетоида, користе отрцани стереотип: „комедијант сучај је удесио“, да направе поређење оног и овог 9.марта).
У Београду, када се цела слободарска Србија слије на његовим улицама, друге ће се игре играти и песме певати. Желео бих да се у Београду у суботу понови букурештански сценарио. Али, не онај из 1989.год. него из 2015. и 2018.год.
Ако могу Румуни можемо и ми Срби!?
Да останемо на београдским улицама док се наши захтеви не испуне. Не захтеви из Споразума са грађанима, то је свирање Црвеном Бану, него само 3-4 јасна и значајна захтева. Много захтева разводњи причу, а Ацика једва чека да нас жедне преведе преко воде.
Чечени имају лепу пословицу: „Добар је дугачак конопац, и кратак договор.“
Ти захтеви су: Да се, као прво, Јавни сервис РТВ Србије ослободи тортуре власти и буде доступан и за представнике опзиције, да износе своје ставове и захтеве. Да Јавни сервис не буде више: Ваше право да не знате ништа, него: Ваше право да знате све. Под друго: Да се у року од 6 до 9 месеци распишу избори за Уставотворну скупштину, коју чекамо од 1990. год. Под три: Да Народна скупштина донесе нови Изборни закон. Под четири: Да се среде бирачки спискови, и да у њима нема на стотине хиљада умрлих људи. Толико за почетак!?
Председник Вучић, мора да зна да су ови протести, за сада, ненасилни, али свакоме је јасно, па ваљда и њему, да још дуго неће моћи такви да буду.
Председник Вучић, исто тако, одлично зна да не сме да употреби полицију и војску: нема поверење у њих, а изгубио би и подршку и поверење ЕУ и САД.
Ја лично, не верујем да би иједан полицајац, а поготову војник кренуо на свој народ. Сигуран сам у то.
Ови протести су на неки начин, једна од последњих, ако не и последња шанса, бар за наредне 20 год. да Србија постане нормална држава.
Све зависи од нас самих.
Јер, за све ово што нам се догађа нису криви Коштуница,Тадић, Николић, Вучић, Вулин, др Небојша и њихове камариле; за све што нам се догађа криви смо Ми – најстарији, небески и од Бога изабран народ, Срби.
Зато, у суботу у Београд сви, па шта нам Господ Бог да. Џа или бум!
“Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе која је сила која ми прети, него по томе колику светињу браним!“
А бранимо најсветлију људску светињу – слободу. Почело је! Нема назад!Готов је!
Леп дан, и свако добро. Ма где били.
Др Вјачеслав Нешић
П.С. Овај текст пишем два дана након Чупковог 15. рођендана. Мало ли је? Чупко је угледао овај свет 5.3.2004 год. Нека ми је жив и здрав, на многаја љета. Што и вама желим.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Profesore, vi iz SPO samo bi razna scenarija. Samo ulica, pa ulica. Demonstracije, pa demonstracije. A malo Narodna skupstina? To ne. Srecan vam 9.mart. I pamet u glavu.
Poštovani profesore
Na samom početku, pokušaću da vam dočaram događaj kome sam pre dosta godina bio svedok.
– Predsednik leskovačke opštine je skrušeno gledao u dve mlade žene, takoreći devojke, koje su sedele u njegovom kabinetu. Bio je to onaj pogled nakon koga lekari obično saopštavaju najcrnju vest.
– Konsultovao sam beogradske kolege koji ga leče – rekao je i odmah nastavio – a i ja sam nažalost istog mišljenja… Kao što i same znate, dijagnoza je teška i neizvesna… Žao mi je…čini se sve što je moguće, ali…
Jedna od devojaka je samo nemoćno „lomila“ svoje prste. Oči su joj bile na ivici suza. A druga…
E to što je ta druga učinila u tom trenutku, zanavek mi se urezalo u pamćenje. Mirnim i staloženim glasom rekla je:
– Predsedniče, i ja sam pogledala nalaze. I to veoma pažljivo! I znate šta… Dijagnoza je potpuno pogrešna. Naš tata će živeti!
Iskusni i priznati leskovački neurolog je bio zbunjen i zatečen njenim nastupom. Samo koji minut kasnije, ispratio je dve sestre iz svog kabineta. Kada smo konačno ostali sami, rekao je:
– Jadnice. Nada umire poslednja, ali od našeg Mome najverovatnije nema ništa.
Bilo je to pre petnaestak godina. Beogradski „eksperti“ su se na sreću debelo zajebali, a priznati leskovački neurolog je napustio politiku. „Tata“ je ostao živ, i danas je nikad življi. Njegovo ime je Momčilo Gligorijević, svima poznatiji kao Moma Civun. Pored pomenute dve ćerke, ima i mlađeg sina. U međuvremenu, pristigli su i unuci, i ako Bog da, biće ih još.
Jedna ćerka i sin mu žive u inostranstvu, a druga ćerka je za sada u Beogradu. Svo troje poseduju vrhunski diplome, a Momčilo Gligorijević je vrhunski ostvaren otac i čovek.
Zašto sam vam poštovani profesore ispričao ovu priču? Zato što ja gotovo da ne poznajem uspešnijeg člana Demokratske stranke od njega, ni među bivšim, a ni među sadašnjim članovima. Voleo bih da jednoga dana i ja imam barem približno sličan „ljudski i roditeljski minuli rad“.
Lično, meni nikada ne bi zasmetalo da takav čovek (koji ima zbog čega i zbog koga da protestvuje), ima nekakvu ulogu u organizaciji aktuelnih protesta. Kao što mi ne bi smetalo da u istoj ulozi vidim i Vas i slične vama, jer Vaše iskustvo je neprocenjivo potrebno upravo u ovim trenucima.
Ja sam, priznajem, za vreme svih ovih godina provedenih na Jugmediji naučio mnogo toga od Vas. Žao mi je ipak, što i Vi niste ponešto naučili od mene. A to je na primer:
– Kad prozivaš nekog iz čitalačke publike (a Jugmediju čita čitav grad pa i šire), prozivaj one iz prvih redova. Prozivaj one što stoje ispod „oraha“ i čekaju da im ga neko drugi otrese. Takve udaraj direktno u tintaru. Neka im od tog udarca odzvanja prazna sujetna „lejka“. Neka se prepoznaju. Neka ih zaboli. Neka postanu nervozni i histerični. Ne diraj one što stoje po strani. Ne diraj periferne, naivne i nevine!
Ah, da! Zaboravio sam… Ja sam anonimus, a Vi ste potpisani.
Pa ko je onda veći lažnjak od nas dvojice? Ja koji pišem pod pseudonimom i uvek prozivam prave prevarante? Ili Vi, koji očigledno mislite isto što i ja, ali ipak isključivo napadate neke tamo daleko ispod Avale, ili neke lokalne „vrdune i civune“, a pravim pizdama titrate parne organe ispod crvenoga bana?
Nije baš da me zanima, jer je meni kad ste Vi u pitanju sve odavno sasvim jasno. Ja samo pitam za drugaricu koju (nadam se) obojica volimo i poštujemo, i sa kojom sam ja uzgred budi rečeno, jutros popio kafu. Onako na sabajle, još dok je Vaš Čupko čekao da ga izvedete u šetnju.
Lep dan profesore i svako dobro. Ma gde bili. I vidimo se Večeras. Da se prebrojimo.
Uzgred, jeste li primetili da su Čupko i AV rođeni istoga dana? ?
Poenta priče ja da Moma poslednji umire?
„Mi smatrano ove istine očiglednim: da su svi ljudi stvoreni jednaki, da su obdareni od
strane njihovog Tvorca određenim neotuđivim pravima, među kojima su život, sloboda i
težnja za srećom. – U cilju obezbeđivanja ovih prava, vlade ustanovljene među ljudima,
izvode svoje zakonite moći iz saglasnosti onih nad kojima se vlada. – Ako ikada ijedan
oblik vlade postane prepreka ostvarivanju ovih ciljeva, pravo je naroda da ga promeni ili
ukine, da ustanovi novu vladu, koja će ležati na temeljima takvih načela, i organizovati
svoje moći tako da najbolje utiče na narodnu sigurnost i sreću.“
Ovo je odlomak jednog poznatog teksta, čija je ideja osnova ustava širom sveta, kao i važećeg ustava RS.
Ako se hitno omladina ne zainteresuje za sopstvenu buducnjost ode sve u majcinu. Bosanci, posebno ovaj bugojanac, raskcmice Srbiju, ko Stajkovcani kad sipsju paradajs na pijac. Aktuelni lopovluci i sesualna zlostavljanja mene licno dovode do ludila. Ali ko sam ja sa ovoliko godina. Iako se Jutke ne razlikuju mnogo od lutki, jer je celo to marionetsko pozorište zvano Srpska napredna stranka prepuno takvih ljudi napravljenih od štapa i kanapa, umesto od krvi i mesa.
– I ja sam čovek od krvi i mesa – mora da će jednog dana na suđenju za seksualno zlostavljanje „polovine“ ženskog Brusa sa okolinom, reći Jutka, ali nemojte mu ništa verovati. U pitanju je čovek od štapa i kanapa, jer nema tu mnogo krvi i mesa. Nemote nista verovati ni Vucicu. Laz je njegova osnovna karakteristika.
Albanci su doneli svoju politicku platformu za Kosovo. Sustina je da se postojece granice ne menjaju, Srbija priznaje Kosovo i Kosovo priznaje Srbiju. Srbija nema politicku platformu za Kosovo sve je u rukama i glavi jednog coveka. Rec 2018 godine, razgranicenje, niko nezna sta je to i sta je idejni tvorac reci hteo da kaze. Moje misljenje je da ce se u vezi priznanja KLosova neko debelo finansijski ovajditi.
E sad enegija devetomartovskog protesta 91. godine treba da se stvori iz ovih lokalnih setnji, a kad to eksplodira, nece imati ko da zaustavi. Pisac teksta lepo primecuje da policija ne simpatise Vucica, kao sto je obozavala Milosevica. Vucica, vidim kao uplasenog coveka koji je krenuo u kampanju buducnost Srbije i postao profesionalni davalac obecanja. Moze sve! I ovce, i koze, i put, i fabrika. Ali nesto po dzepu ne osecam da mi je bolje. I mnogo je Jutki. U svakom gradu i opstini bar po jedan. Pri tome mislim da jutkizam nije samo seksualno zlostavljanje, tu je i nevidjeni nepoptizam, lupetanja gluposti /kupovina kamile u Lebanu/, lopovluci i polozajne zlupotrebe, pocev od sluzbenih automobila do ubistva majke cetvoro dece na doljevackoj rampi.
Vreme je, ili bar pet do dvanajest, za novi deveti mart. A on je blizu! Mnogo blize, nego sto to misli Aleksandar Vucic, ideolog i najveci propagator jutkizma.
I Čupko je riba u horoskopu? 🙂
Vucic nema poverenje u miliciju,a ni vojsku. Jer, policija, a pogotovu vojska nisu ni priblizno za Vucica, kao sto su bili za Milosevica. Nacelnik generalstaba je Kosovar, i on da slusa Vucica: da krene na narod ili preda Kosovo nikada nece. Na nama, gradjanima je da ove proteste zavrsimo uspesno. Kao i Rumuni 2018.godine. Svi na ulice pa da vidi.
Zeleo bi ti nemire i zavade medju Srbima. Americki ljudi, tajkuni platili debelo da vi obicni gradjani setate, i vama nista. Za sta se borite? Necete vi imati nikad korist od takvih. Nego najvise setaju upravo oni sto su vec krali u dok je bila prethodna vlast. Ja bih vas najtoplije pozvala da veceras u 18h izvedete svoju decu u setnju, u parkove, da odete na kafu, na veceru, odite sa dragim osobama, kod prijatelja, druzite se. Setnja ovakvog tipa je nagomilavanje agresije, bunt… Japanci su dokazali da manifestacija agresije ne smanjuje agresiju, povecava je, kao i prag tolerancije sto snizava.
Vuk i Dana te zarazili neizlečivim virusom, i oni su voleli da viču „juriš!“ umesto „zamnom!“.
..za državni praznik.Jeste da nisu uspele demonstracije(tenkovi na gradjane po nalogu i dogovoru S.Mesića i srpskog rukovodstva)ali da su uspele desilo bi se sledeće:ne bi bilo krvavih ratova na teritoriju bivše YU,ne bi bilo na stotinama hiljade raseljenih i izbeglih gradjana,,ne bi bilo sankcija,ne bi bilo ekonomske propasti Srbije ,ne bi bilo da se Srbi smatraju za genocidan narod(Srbi iz srbije to nisu što je dokazano kroz istoriju)ne bi ratni huškači zaposeli Skupštinu Srbije i kso vlast i kao opozicija,ne bi procvetao kriminal i gde je ljudski život postao ništa,ne bi ne bi…ne bi došli ovi na vlasti.Mslo li je.Hoćeš još.
Živeo socijalizam – avangarda radničke klase! Ne ratu medju narodima – ne miru medju klasama!
Komsija Vecko, nema kriticna nasa za demonstracije u beograd 9.3.ove godine. Treba mnogo ljudi, a nema gi. Sve kukavica do kukavice. Ali ce vidimo i veceras koliko ce da bude lhudi na siroku carsiju?
Neċe ljudi, ne žele da opet budu izigrani. Narod hoċe jedinu pravu – socijalističku revoluciju. Neċe da gubi vreme i kompromituje se za račun vas liberala, euro „levičara“, miloševiċevaca, julovaca, đinđiċevaca, demokrata, ljotiċevaca, enveovaca, belih mantila, mantijaša, monarhista, „patriota“, spo dražiċevaca i inu foteljarsku žgadiju.
Nista nece biti sutra u Beogradu. Nema dovoljno demonstranata da bilo sta opozicija ucini. Ni u Leskovcu veceras nece biti puno ljudi. Sve ih je manje.
Videla sam vas veceras. Vas i Cupka. Budite iskren i priznajte, koliko je ljudi veceras setalo ulicama Leskovca. Lose vreme: kisa, jako sunce, dubok sneg, velika hladnica…Sta je uzrok ovoliko malog broja ljudi na protestima? Profesore, nije bilo vise od 100 ljudi. Sramota.
Da, i niko ne priča s nikim, svako kao da hoda sam za sebe. Izgleda da se podnose i vole kao članovi SNS.
Ja mnim da jedino, već pomenuti drug Čupko, ima jasan motiv za šetnju.
I opet ta mitomanska priča o 9. martu kao šansi, a Sloba sve držao pod kontrolom. Kakva crna šansa…
Herceg, Lepi Brka i još na desetine imena, stil pokazuje, poenta je da ti ne znaš šta je poenta i lupaš li lupaš i ne skidaš se sa ovog portala. Pojma nemaš ni šta je Vjačeslav ispričao ni šta je Djura poručio. Ajde skoncentrisane se ako možeš od tolikog nikotina i alkohola
Tipični redakcijski komentar. Ajde, leba ti, piši i deli packe čitaocima pod nadimkom „Baka Saveta“, bolje ti leži.