Na grobu nekadašnjeg premijera Zorana Đinđića na Novom groblju u Beogradu, njegovi poštovaoci danas su položili cveće i zapalili sveće, predvođeni liderima opozicije.

U tišini, poštu su odali članovi Demokratske stranke čiji je Đinđić bio lider, predvođeni sadašnjim liderom Zoranom Lutovcem, a to su učinili i drugi predstavnici opozicije – Drađan Đilas, Marinika Tepić, Borko Stefanović, Pavle Grbović, Janko Veselinović.

Do Novog groblja, poštovaoci Đinđića stigli su pešice, nakon okupljanja u malom Tašmajdanskom parku, gde je Lutovac rekao da se nastavlja borba za Đinđićeve ideje, kako bi Srbija dobila slobodne institucije.

Kolonu su predvodili predstavnici DS koji su nosili po cvet i sveću. Policija je za to vreme regulisala saobraćaj, obezbeđujući pravac kretanja.

Prvi premijer posle smene vlasti Slobodana Miloševića i pobede opozicije u Srbiji, Đinđić je ubijen dok je ulazio u zgradu vlade na sastanak, praktično na svom radnom mestu, pre 19 godina.

Za atentat su osuđeni oficiri ratne jedinice Državne bezbednosti, penzionisani, komandat Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović kao neposredni izvršilac, i pripadnici zemunskog klana.

Da je Đinđić bio svestan opasnosti svedoče njegove reči neposredno pre ubistva: „Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona tako što će mene ukloniti grdno se vara, jer ja nisam sistem“.

Za premijera je izabran je 25. januara 2001. nakon pobede DOS na republičkim parlamentarnim izborima kada je u ekspozeu rekao da „vlada danas dobija mandat koji nam je dao narod na ulicama Srbije, mandat za promene“.

„Onoga dana kada zaboravimo taj mandat i kada pomislimo da smo dobili mandat da vladamo, toga dana smo izgubili. Taj gubitak bio bi mnogo veći nego samo gubitak vlasti. To bi bio gubitak časti, to bi bio gubitak istorije“, rekao je Đinđić pred poslanicima u skupštini Srbije.

Dok je bio gradonačelnik, 1997. godine, sa vrha Gradske skupštine, odnosno Starog dvora, skinuta je petokraka koju je Đinđić odneo u Muzej istorije Jugoslavije.

Neposredno pred atentat, Đinđić se intenzivno obraćao međunarodnoj zajednici tražeći da se poštuju srpski interesi na Kosovu, pisao je Savetu bezbednosti, vodećim državnicima.

Američki nedeljnik Tajm u septembru 1999. uvrstio ga je među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.