Ovo je knjiga o naporu vojnika i graničara da odbrane granicu koja im je poverena na čuvanje. Možda je 1998. godina bila i krvavija od 1999. jer nismo znali ni gde su nam neprijatelji, ni gde su naši. Tako da smo 1999. godinu prihvatili kao „drugo poluvreme” sa spremnim vojnicima. Bili su to prekaljeni borci. Dani 1999. godine su bili takvi da smo u šali govorila da idemo u pakao da se odmorimo. Na jedan kvadratni kilometar dnevno je padalo po nekoliko hiljada projektila različitog kalibra”, reči su zastavnika Bratislava Anđelkovića sa sinoćnjeg predstavljanja knjige „Krvava granica“, autora potpukovnika Dragutina Dimčevskog u vlasotinačkom Kulturnom centru.

Razgovori o ovoj knjizi svuda izazivaju mnogo emocija kako publike, tako i govornika, koji su učesnici bitke na Košarama 1999. Tako je bilo i sinoć u Vlasotincu, gde je publika sa velikom pažnjom slušala priče učesnika jedne od najznačajnijih bitaka u novijoj srpskoj istoriji.

“Zašto Krvava granica? To je granica koja nikada nije bila mirna. Karaule su dobijale imena po graničarima stradalim od strane albanskih terorista  još od 1953. godine”,  podsetio je brigadni general Zoran Lubura.

Vojnik Mirko Kostić je bio na karauli „Janko Ilić” na Đeravici.

“Karaula Košare je bila grotlo pakla, a mi smo bili na obodu. Najveći teroristički akt na granici je bio 1998. godine kada je oko 1.000 albanskih terorista udarilo na Košare. Ova knjiga je granični kamen, koji će naši naslednici da izgrade na vrhu Prokletija. To je krvava granica da krvavija ne može biti”, rekao je, sa puno emocija, vojnik Mirko Kostić.

Potpukovnik Dragutin Dimčevski rekao je da je odlučio da napiše knjigu kako događaji sa Košara ne bi otišli u zaborav.

“Pakao je počeo 1998. godine svakodnevniim incidentima, sukobima i stradanjima na granici, kao atak agresije na našu zemlju. Nakon početka bombardovanja 1999. godine kopnena agresija na Morinu i Košare je počela 9. aprila, kada preuzimam odgovornost i ostajem u rovovima sa svojim borcima  koji su imali između 19 i 24 godine. U rovovima smoproveli 67 dana”, rekao je autor knjige Krvava granica.

Goste je u ime vlasotinačke biblioteke, kao organizatora i u ime boračkih udruženja pozdravio Srba Takić, koji je rekao da je Vlasotince u ratovima 90-tih dalo sedam života, pročitavši imena poginulih. On je najavio da će biblioteka naći mogućnosti da štampa knjigu „Krvava granica“ u okviru svoje izdavačke delatnosti. Pesmu Vila sa Košara, kojom je skup otvoren, izvele učenice Osnovna škola „Siniša Janić“ Isidora Ranđelović i HristinaJović.