Još kao student, imala sam običaj, da kada položim ispit u Nišu, odšetam do kafića na uglu u Kazandžijskom sokačetu. Zatim bih uživala u ispijanju kafe i osećaju zadovoljstva koji svaki mladi student ima nakon položenog ’’još jednog’’ ispita. Zatim bih se prošetala do Mango prodavnice koja se nalazila u Kalči, i za nas, sa juga Srbije, predstavljala korak bliže ka evropskim gradovima mode.
Kada si mlad, veruješ da je tamo negde sve lepše i bolje. Tako sam i ja u svom nezrelom dobu živela u uverenju da kupovinom u ovoj radnji postajem jedan od mladih modernih evropejaca. Danas je ta prodavnica zatvorena ali su mi još uvek ostale u vlasništvu neki komadi odeće koji mogu da nosim i kojima se rado vraćam.
Ipak, ono što me je zaista iznenadilo, jeste konfekcijska veličina koja je utisnuta na etiketi Mango odeće. Naime, u to vreme, iako sam bila po građi dosta sitnija nego danas, kupovala sam i nosila njihovu veličinu M. Danas, nakon mnogo godina, ja tu istu garderobu nosim. Ipak, ono što je zanimljivo jeste podatak da se danas u odeći koju proizvodi Mango uklapam u konfekcijskom broju S. To nikako ne znači da sam danas mršavija već da su modne kuće, zarad bolje prodaje, promenile standardizovane veličine odeće. Tako da umesto broja M sada nosim broj S. Manji broj, a krupnija telesna građa?
Ova pojava naziva se venety sizing ili dimenzioniranje sujete. Psihološki fenomen kojim se utiče na žene širom sveta da zadovolje svoju sujetu i poveruju kako mogu nositi veličinu koju nose modeli ili tinejdžeri. Kao i svaka profesionalna tehnika prodaje kojom se potrošač inteligentno obmanjuje, tako se i ovaj fenomen umilio svojim potrošačima. Jer, kako je pisala Eliana Dokterman (Eliana Dockterman) u svom tekstu „Veličina koja nikome ne pristaje“ (One size fits none) za Tajms (Times), svi smo mi pomalo sujetni. Ona takođe ističe kako su amerikanci, ali i ljudi širom sveta, vremenom postali fizički krupniji te da su modne kuće prilagodile svoje matrične veličine odeće kako bi se potrošači osećali mršavije.
Ženski konfekcijski broj koji je još davne 1958. godin bio vličina 12 danas je to veličina 6. Forbs (Forbes) takođe u svom članku ’’Psihologija dimenzioniranja sujete’’ (The psychology of vanity sizing) piše o ovom fenomenu, gde se navodi vrlo jednostavan razlog zašto modne kuće pribegavaju ovim ekonomsko-psihološkim trikovima. A to je da se potrošači naprosto osećaju lepo. Studija koja je objavljena u Žurnalu psihologije potrošača (Journal of consumer psychology, vol. 24. issue 1, January 2014.), ističe da manji brojevi povećavaju samopouzdanje potrošača a samim tim i njihovu želju za kupovinom.
Priznajem da sam se, kada sam skliznula sa veličine M na broj S, pohvalila svom suprugu kako danas nosim broj manje. Priznajem, takođe, da me je sumnjičavo pogledao. I kako je malo sujete proradilo u meni, samo sam vešto nakrivila usne, pomislivši kako muškarci ne razumeju te stvari.
Nauka se, izgleda, vešto poigrala sa mnom. Jer je crv sumnje proradio u meni te me naveo da malo istražim ovaj konzumerski fenomen. Ispostavilo se da se novcem, ponekad, može kupiti sreća. Ona prhka, laka, poput balona od sapunice. Ali i da se kao takva prodaje. A to i jeste cilj ekonomije. Profit.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Cilj ekonomije nije samo profit. Ekonomija je široka i kompleksna nauka. Stoga imamo različite ciljeve ekonomije u zavisnosti od toga da li govorimo o makro, mezo ili mikro ekonomiji. Da li govorimo o globalnoj, nacionalnoj ili lokalnoj ekonomiji. Da li govorimo o dugoročnim ciljevima, srednjoročnim ili kratkoročnim ciljevima. Itd…..
Gospodine Ekonomisto,
ekonomija nije nauka, ona je naucna disciplina. Nauka je, samo da znate ona oblast ljudskog istrazivanje gde se dobijeni rezultati MOGU PROVERITI.
Ekonomija je nauka koja proučava ljudsko ponašanje kao odnos između ciljeva i oskudnih sredstava koja su podobna za alternativne upotrebe. Lajonel Robins[9]
Ekonomija kao nauka bavi se razotkrivanjem, analizom i produbljivanjem saznanja o ekonomskim zakonitostima i pojavama u društvenoj proizvodnji sa stanovišta analize odnosa proizvodnje (klasična ekonomska teorija), odnosno racionalnosti upotrebe ograničenih resursa i neograničenih ljudskih potreba. Analiza se vrši na makro i mikro nivou.
Dobro de, megatrendovski ekonomcu, da ne kažem – ekonomu. Ne prepisuj iz skripte nešto što nema veze sa tekstom. Nisi valjda utripovao da si stvarno ekonomista i da si znaš znanje? Nemoj to da radiš, smejače ti se ljudi, ili će da crvene od stida umesto tebe.
Postoje ljudi, verovali ili ne, koji uopšte nisu sujetni. U tom slučaju nije potrebno ništa dimenzionirati. Poštujem i drugačija mišljenja. Onaj ko je sujetan, a ima i takvih, neka dimenzionira ili ne stvar je ličnog izbora.
Da li ste čuli za Teoriju radne vrednosti?
„U empirijskim istraživanjima na osnovu input-autput tablica iz nacionalnih računa mnogih zemalja, utvrđen je iznenađujuće visoki koeficijent korelacije (od 0,96 do 0,98) između uloženih radnih časova u industrijskim sektorima i godišnjih prihoda izračunatih po tržišnim cenama. Da bi se proverila validnost korelacije, testirani su drugi inputi poput nafte, električne energije ili poljoprivrednih proizvoda, pošto su i ove komponente isto kao ljudski rad naširoko prisutne u intermedijalnoj potrošnji industrijskih grana, ali dobijeni rezultati su dramatično ispod 0,7 ili 0,5 što upućuje na ispravnost pretpostavki teorije radne vrednosti.
U prilog validnosti teorije radne vrednosti idu i kompjuterske simulacije tržišnih razmena između agenata koji razmenjuju rad za novac, seleći se iz jedne poslovne grane u drugu, a po slučajnoj funkciji procenjuju kupovinu proizvedenih dobara. Rezultati kompjuterskih opita su pokazali da kada se postigne maksimalna entropija sistema tržišne cene, uprkos mnoštvu slučajnih procena agenata, u visokom Pirsonovom koeficijentu slede vrednosti obračunatih na osnovu radnih sati. Ovakvi nalazi se podudaraju sa empirijskim dobijenim koeficijentima korelacije na primeru realnih ekonomije, poput Sjedinjenih Država, Japana, Velike Britanije, Grčke, Nemačke itd.
Nasuprot ovim uspesima teorije radne vrednosti, libertarijanska teorija ordinalne granične korisnosti zajedno sa neoklasičnom teorijom cena, nemaju uspešno koncipirane eksperimentalne provere“.
Gospodine ili gospođo pod nikom Svetiliska postoje i brojne druge ekonomske teorije gde se „dobijeni rezultati mogu proveriti“.
Nema potrebe za tolikom nervozom. Postoje, pojedine, reci, koje mi u svakodnevnom, kolokvijalnom govoru, redovno koristima, a koje nemaju unuverzalnu definiciju. Kao na pr.: politika, istorija, nauka, kultura, filozofija, umetnost, religija, nacionalizam, politicka desnica, politicka levica …itd, itd! Nemam vremena da se sa vama prepirem, o toliko ociglednim stvarima, ali da vam samo kazem, da je: dr. Cedomir Antic, redovni profesor Filozovskog fakulteta u Beogradu rekao to sto sam ja napisao, govoreci o istoriji, a da je red.prof. Med. fak. u Bgd. drNestorovic to isto rekao za Medecinu. O Ekonomiji kao naucnoj disciplini, a ne nauci, govorio je red. prof. Ek. fak. u Bgd prof. dr.Madzar. Tolio, da se zna.
Kada toliko dobro poznajete ove oblasti, kazite mi molim vas: Sta je istorija?
Poštovani gospodine,
Portal Jugmedia je javni portal i svako ima prava da piše i izrazi svoje mišljenje na kulturan i civiliovan način. To nikako ne znači da se neko prepire sa nekim. Nikada se misam ubeđivao ni prepirao. Vaše mišljenje je Vaša stvar i Vi na njega imate pravo. Primećujem da ste neke stvari pomešali i zbrojili nezbrojivo. Opet Vaše pravo. Smatram da jedan čovek ne može i ne treba da se u sve razume. Ja sam stručnjak u svojoj oblasti i o drugim oblastima ne bih govorio. Vama preporučujem da se držite vaše oblasti a ekonomiju ostavite stručnjacima koji su se za to školovali. Ukoliko pak želite da spojite istoriju i ekonomiju preporučujem Vam udžbenike iz predmeta Ekonomske doktrine gde je opisana istorija ekonomske misli kroz različite vremenske epohe i različiti vrhunski i priznati ekonomisti su ekonomiju videli na svoj način a takođe je i različito definisali. Svako dobro Vam želim.
Hvala Vam, na lepim zeljama. I ja Vama zelim : lep dan, i svako dobro. Ma, gde bili.
1. Da Vas pitam: „Primećujem da ste neke stvari pomešali i zbrojili nezbrojivo“ ? Gde i sta?
2. Da ekonomija nije nauka kaze redovni profesor Ekonomskog fakulteta, univerziteta u Beogradu cuveni prof. dr Ljubomir Madzar. Ne, ja inzinjer, nego jedno od najvecih imena u oblasti ekonomije.
3. Molim Vas, reda radi procitajte Vas tekst, i ponovo knjigu u zake. I, to Pravopis srpskog jezika. Bez ljutnje, molim Vas.
4. Nije, Ekonomija, nauka vec naucna disciplina jer samo na tumacenju pojma „devalvacija“ imate 100 razlicitih tumacenja, znamenitih ekonomista! Tri ekonomista, 10 razlicitih tumacenja – bilo kog ekonomskog termina. Tacka.