Mnoge ptice pevaju, ali nemaju sve umilan glas koji volite da čujete. Neke krešte, neke cijuču, ali eto pevaju. Da li zaslužuju sve aplauz? Ili bolje, da li zaslužuju istovetan aplauz ? Ne, naravno da ne ! Kada bi stručni žiri u sastavu kompetentnih poznavaoca pevanja odlučivao, koja ptica bi trebalo da dobije aplauz, to bi svakako bila ona sa umilnim glasom i milozvučnom pesmom.

U razmatranje, stručnjaci i kompetentni (sad, pitanje je ko je procenio i njihovu stručnost i na osnovu kojih kriterijuma…?), ne treba čak ni da uzmu u obzir, sve te ptice, nazovi pevačice, koje su sebi dale za pravo, da se tako zovu.

To je moje mišljenje, iako laičko, ali nije bez osnova jer već decenijama se bavim slušanjem, ponekad i posmatranjem svih tih ptica, iako nisam orintolog. Složićete se sa mnom ?

Diplome malo manje škole

Diplome malo manje škole mogli ste da dobijete, nekada davno, na vrlo, rekla bih, pošten način.Kako? Idući redovno u te malo manje škole, učeći, svaku lekciju iz svih predmeta, odgovarajući na propitivanje i dobijanjem ocena. To se sve dešavalo u visokom procentu baš tako nekako. Diplome malo manje škole vam vrede, za zanimanja u odredjenom rangu, bolje reći do odredjenog nivoa.

Medjutim, nekada davno, iz te priče štrčala je jedna od tih malo manjih škola, jer su se njene diplome mogle dobiti, po nekom skraćenom, ubrzanom postupku, da ne kažem preko noći. Eh, imalo je to svoju cenu, naravno. Ali, preko noći su, eto znam, osobe sa jedva završenom i osnovnom školom, dobijale, crno na belo, odštampane diplome, te „obrazovno vaspitne ustanove“, te su potom bivale ugledne, hajde da baš ne otkrivam….U svakom slučaju, glavni akter te priče, simpatični gospodin, jednom davno me prijateljski savetovao ovako: „Nemoj to ni pred ogledalom da kažeš“, mudro je zborio, samo da je imao ko da ga sluša..

Diplome visoke škole

Sada dolazim do meni bliske teme, kod koje, upadam u iskušenje. Kada neko krene da gazi i pljuje po  mojoj diplomi visoke, napominjem, državne i beogradske škole, dovodi me do toga da zaboravim na lepo kućno vaspitanje.

Ko su ljudi koji vam pljuju po vašoj (mojoj) diplomi visoke državne škole ?

Odmah ću reći, beznačajne osobe, prepune kompleksa i nedostataka, dvostruke ličnosti, neuspešne u mnogo čemu. Znate ono, počeli, a nisu završili u mnogim segmentima… Ključno, oni ne poseduju diplomu visoke škole i zato će vam drsko u lice pljunuti po vašoj. E sad, to su, kao što rekoh beznačajni slučajevi.

Postoji i ono drugo, još gore sistemsko popljuvavanje diploma visokih škola, kada vam zalaze u džep ili bolje na račun sa minornim iznosima, izjednačavajući vas sa imaocima drugih, onih diploma malo manjih škola. Iako su vaši roditelji izdvajali ogroman novac, za  knjige, stanarine, autobuske  karte, hranu, a vi godine, dane, sate i sate provodili učeći, savijali kičmu nad knjigama, spremajući ispite. Dok su se ti, koji pokušavaju da pljuju po vašem radu, za to vreme provodili uz jeftino piće.

Ipak, ne bih da zvučim loše. Znate li kakav je osećaj imati prestižnu diplomu i još pošteno zaradjenu? Neopisiv.

Kako prezentovati informacije javnosti? Naučite se!

Ogromna većina učesnika u javnom životu, ne zna da prezentuje ono što želi. Kako ne zna? Očekujete da vam kažem kako to? Bilo bi previše. Sve košta, ima svoju cenu. Ali, nekada se besplatno podeli po nešto. Ja ću reći samo ovo, dva minuta. Dobro ste pročitali, dva minuta.

Odmor za oči je zeleno

Sećate se, vi misleći čitaoci, čuvenog stiha“ Zeleno volim te zeleno“ Federika Garsija Lorke? Inspiracija, lepota, visine koje ako se traže dovoljno uporno mogu da se nadju. Ne treba očajavati, svaki tren ovaj sada, već je prošlost. Dok smo ovde, dajmo mesta radosti. Pored pšenice, kukuruza i zelene travice, posejmo seme ljubavi. Znam, to seme poješće razne ptice s početka moje priče. Samo one milozvučne, pevaće najbolju pesmu.