Vest o otkazu uručenom dugogodišnjem tehničkom direktoru Narodnog pozorišta Leskovac Momiru Pejatoviću, izazvala je više reakcija u kojima se direktor ove kulturne ustanove optužuje da je to učinio zato što Pejatović šeta na protestima podrške studentima, ali i optužbu da diektor vrši mobing nad glumcima koji isto čine.

Zbog toga smo, poštujući Kodeks novinara, želeli da čujemo i drugu stranu, odnosno direktora Stanka Grujića, glumca i reditelja.

„Njegov otkaz apsolutno nema veze sa politikom ni sa šetnjama, ne samo prema njemu, već niko ne snosi nikakve posledice zbog toga, a komoli da ja nekog, navodno, mobingujem zbog podrške studentima. Stanislav Grujić nije član ni jedne politčke stranke, pa ni SNS, i nije nikada u životu bio član ni jedne stranke, kao ni moja porodica, kao ni moj pokojni otac, pored koga sam odrastao u ovom pozorištu. Jednostavno, to što se priča je – laž“, kaže na početku razgovora Grujić.

Objašnjava da je Pejatović u pozorištu 22 godine, odnosno, zaposlen decembra 2003. godine.

„On je dobio otkaz zbog nedolaženja na posao u periodu od kada sam ja direktor. Da ne govorim o prošlim periodima, a zaposlen je pod sumnjivim političkim okolnostima, koje su produkt njegovih šetanja. On 22 godine uredno ovde prima platu i ne radi – ništa, niti pa išta zna“.

Tvrdi da je to radno mesto izmišljeno upravo za Pejatovića, budući da u 129 dugoj istoriji, leskovačko pozorište nije imalo ni šefa tehnike.

„Talentu mogu da oprostim sve, ali netalentu ne praštam ni vrlinu“.

„Za sve te godine nije naučio najprostijie stvari. Kada sam ponovo postavljen za direktora, na zvaničnim sajtovima  pozorišta, posle 10 godina njegovog rada, stajala je reč – klocrt, umesto tlocrt, a to je mesto na kome se obeležava izled scenografije, pa su nam se kolege iz drugih pozorišta smejale“.

Tvrdi da Pejatović nema svest o radnom vremenu, koje nedeljno, po zakonu, iznosi 40 sati.

„On nije glumac, glumci imaju drugačije radno vreme. On je odgovoran za kompletnu imovinu pozorišta, to mu stoji u opisu, za domaćinski odnos prema njoj. Međutim, on nikada nije ni znao šta ima pozorište od imovine. Za sve ove godine ni jedan papir mi nije dostavio. Kada sam tražio papir iz njegovog opisa posla, iz sastavnog dela njegovog rukovođenja, nije imao ništa, već je davao naloge da ljudi daju izjave, da mu se izjašnjavaju, na šta nije imao pravo“.

Pejatović jedno vreme bio zadužen i za bezbednost pozorišta.

U mescu avgustu, navodi kao primer, tokom 12 dana nije proveo ni minut u pozorištu, bez ikakvog objašnjenja ili opravdanja, te da i u pravilniku pozorišta stoji da se posle tri dana odsustva dobija otkaz ako ne stigne opravdanje, a za 7 neopravdanih dana tokom godine.

Priča o otpuštenom tehničkom direktoru je, ocenjuje, ozbilnja priča.

„Otkaz je najblaža varijanta. Gospodin ima i krivične prijave o kojima će verovatno biti obavešten, po razno-raznim osnovama, ali o tome ne želim da pričam, o tome će organi odlučivati“.

Gruijić se osvrće i na komentare po društvenim mrežama, pa kaže da on, igrajući i režirajući pozorišne predstave kao direktor, pozorištu štedi dve plate ili honorare, a ako se oni računaju u kontinuitetu, reč je, dodaje, o velikom ciframa, koje na taj način donira gradu Leskovcu.