Umesto da je već podneo ostavku zbog skandala sa striptizetom na Festivalu vatre, pred mnoštvom dece, jer jedno izvinjenje i prebacivanje krivice na radnika, ne pije vodu, umesto da obavesti javnost o rezultatima mnogobrojnih putovanja promocije Roštiljjade, koja je u vreme njegovog vakta pretvorena u vašar, direktor Turističke organizacije Leskovac (TOL), odlučio je da se bavi novinarima, da ih beskrupolozno optužuje za posao koji rade, pa, čak, i da ocenjuje njihove međusobne odnose, i, šta više, dodeli sebi ulogu psihoanalitičara.

Iako između redova svako od novinara može da zaključi ko mu je bio meta u tom saopštenju, radi transparetnosti saopštavam da je reč o Jugmedii, odnosno o meni, njenoj glavnoj i odgovornoj urednici, i kolegi sa drugog portala.

Pa da pođemo redom.

Kakvom je to „nemilosrdnom torturom medija bio izložen Nebojša Kocić tokom vikenda, kome je, inače, posao i kontakt sa novinarima, koji za razliku od njega nemaju slobodne vikende?

Da li je tortura i to kada Kocić pozove novinara i zamoli ga da napiše nešto kako bi javnost bila obaveštena, takođe ne birajući dan?

Autor ovih redova pozvao je juče Kocića telefonom. Nije se javio. Posle dva sata poslao je poruku u smislu da ne mora da se javlja jer da mogu i bez njega da napišem, ne pominjući uopšte zbog čega sam ga zvala.

Dakle, Kocić je sam zaključio povod mog poziva?! I to je bilo sve od “torture”.

Kasno sinoć primetila sam da mi na Viberu stižu učestale poruke od gospodina Kocića. Kratke, podešene da se brišu u roku od jedne sekunde. Neke sam uspela da pročitam, neke nisam, ali sam većinu, ipak, uspela da snimim, ali njihov sadržaj neću da prenosim, jer je reč o privatnoj prepisci, bez obzira što je vezana za posao. Porukama nije bilo kraja pa sam mu jednog momenta odgovorila da ne šalje više jer je bilo kasno i zamorno čitati ih.

Ko je, dakle, nad kim minulog vikenda vršio torturu? Zaključite sami!

Već na samom početku, ničim izazvan, jer, i da sam htela nisam mogla da pomenem ni jedan drugi medij,  imitirajući psihologa ili psihijatra, analizira odnose dvoje novinara, te da je on, navodno, njihova kolateralna šteta??? Čak ih naziva i smrtnim neprijateljima!

Ko je Nebojša Kocić da, čak, i pomisli, a kamoli napiše analizu nečijih međusobnih odnosa??? Koju diplomu ima direktor TOL, koja mu je stručnost, obrazovanje, specijalnost?

Da li on zna šta znače reč: „smrtni neprijatelji“? Da li zna da zbog ovoga može da odgovara na sudu?

Uprkos učestalim pozivima zaposlenih u TOL-u da traže smenu Kocića zbog bruke sa striptizetom, nismo obajavili tekst jer nismo dobili spisak sa potpisima.

I ono što je ovde najstrašnije to je da Kocić, nesuđeni psiholog i srećnik na funkciji TOL,  dvoje novinara optužuje za iznudu, krivično delo, član 214 Krivičnog zakonika Srbije, za koje je zaprećena kazna u iznosu od preko 450.000 dinara i zatvor od dve do 10 godina.

Dakle, Kocić će morati da dokaže na sudu da je ovaj novinar od njega vršio iznudu, bilo koje vrste.

Članovi redakcije Jugmedie Kocića kontaktiraju telefonom dva puta godišnje, za Karneval i Roštiljijadu. Kada novinar od ovlašćenog lica traži informacije od javnog značaja, to nije iznuda! Kocić je, očigledno, pobrkao lončiće, ili nešto drugo.

Da li Kocić vrši torturu kada novinare zove i vikendom na događaje?

I sada ono zbog čega se smejemo u redakciji. Pazite molim vas, optuženi smo da želimo ekskluzivne informacije? I to je za njega greh, pošast, zbog toga on trpi torturu?!

Pa gospodine Kociću, ne postoji novinar na ovom svetu koji ne želi da objavi ekskluzivnu informaciju. To nije greh, a to što Vi niste u stanju, ili što niste uspeli da se kao direktor izborite za samostalnost u radu, kao svi Vaši prethodnici, to je Vaš problem.

I da ja malo izigravam psiholiga pa da Vas pitam. Kako rekoste, za nekoliko meseci idete u penziju i neka Vam je srećna. Ali, nije li u Vašim godinama, kako reče Tolstoj najboljim šezdesetim, ponižavajuće tresti se pred svakim autoritetom i pred svakom šušom, za koju smatrate da Vam može ugroziti fotelju na bilo koji način?