Stoka i divlji konji na suvoplaninskoj visoravni Rakoš i ove godine su već dva meseca bez vode, a poslednja dva dana situacija je alarmantna, piše u saopštenju Tamara Milenković Kerković, donedavno narodni poslanik iz Niša.

Ona konstatuje da je sve isto kao i kada je pre dve godine na poziv očajnih stočara, otišla u pomoć nomadskim stočarima na Rakoš,  i tamo zatekla kataklizmične i potresne scene žednih životinja.

„Životinja koje se bore da priđu presušenim pojilima i  da iz praznih bazena popiju zadnju kap vode. Iako je tada alarmirana javnost i mediji, a predstavnici ministarstava i lokalne samouprave održali „hitne sastanke“u Gadžinom Hanu, pa pobegli od medija, ništa se do sada nije promenilo.  Kamion sa šest tona vode koji plaćaju stočari tek sutra će pokušati da ode do Rakoša, polovina stoke povučena na početku suše u sela, koja i sama nemaju vodu, ali je kraj praznih pojila i dalje oko 500 krava i divljih konja danima bez vode“, opisuje tužno i teško stanje životinja.

Podseća je i tada tražila od republičke i lokalnih SNS vlasti u Gadžinom Hanu, Beloj Palanci i Babušnici da stanovništvu i nomadskim stočarima trajno obezbede odgovarajuće količćine vode i drugo.

„Da se pristupi izradi studije o raspoloživim vodnim resursima na teritoriji opštine, da se izradi idejno rešenje za zaštitu i korišćenje identifikovanih vodnih resursa na teritoriji opštine, i da se kroz lokalni budžet ubuduće osiguraju sredstva za alternativno obezbeđenje vode, ni lokalne vlasti, ni Ministarstvo poljoprivrede, a ni Ministarstvo za brigu o selu nisu za dve godine od prethodne vanredne situacije učinili ništa za nomadsko stočarstvo na Suvoj planini“, zaključuje Kerković.

Ona traži od ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelene Tanasković hitnu reakciju, kako bi se žednoj stoci obezbedilo bar 20 tona vode dnevno koliko im je neophodno da prežive.

„Od predsednika opština Gadžin Han, koji je od javnosti sakrio da je podneo ostavku, kao i ni od predsednika opštine Bela Palanka ne tražim ništa, jer ni za dve godine nisu uspeli da nabave ni jednu cisternu iz opštinskih budžeta, koji očito služe samo za plate zaposlenima u u opštinskim samoupravama“, dodaje.

Konstatuje da ovakav odnos SNS vlasti prema stočarstvu, zajedno sa neisplaćenim subvencijama za 2022.godine, „jasno govori zbog čega je cena mesa u Srbiji najveća u regionu, zašto  Srbija ne može da ispuni ni 20% kvote za izvoz mesa u EU, kao što ne namerava da razvojem nomadskog stočarstva razvija devastirana područja i vrati stanovništvo na opustelu Suvu Planinu“.