Aleksandra Trajković iz Korbevca kod Vranja, najverovatnije nikada ne bi ozbiljno počela da se bavi proizvodnjom cveća da nije bila prinuđena da zbog renoviranja kuće proda pedeset saksija orhideja koje je do tada negovala s ljubavlju. Ovu, za nju, tešku odluku donela je tek kada su je odbili svi oni na koje je računala da će brinuti o njenom cveću dok ne završi poslove oko kuće.

I kada je došao dan prodaje ona je teška srca krenula na vranjsku pijacu pitajući se usput šta će da radi sa tolikim orhidejama ako ne uspe da ih proda. Međutim, kada su Vranjanke bukvalno razgrabile njeno cveće ne pitajući za cenu u njoj se rodila i ideja da krene sa ovom proizvodnjom kako bi obezbedila dodatan izvor prihoda za porodicu, a pogotovo za svoje četiri ćerke koje je rodila gotovo jednu za drugom.

Pored plastenika napravila i staklenik

Strah od eventualnog neuspeha je,međutim, primorao da u ovaj posao uđe u partnerstvo sa još jednom ženom koja, takođe, nije imala velikog iskustva u cvećarstvu. Partnerstvo, međutim, nije dugo trajalo jer je njena partnerka odlučila da se povuče iz ovog posla.

Za razliku od nje Aleksandra, koja je bila ubeđena da može da uspe, odmah je krenula sa izradom plastenika od 400 kvadrata u svom Korbevcu, a potom još tri od po 20 i 35 metara kvadratnih. Iako ima dosta prostora za proizvodnju cveća on joj uvek zafali kad god želi da postojeći asortiman obogati novom sortom cveća koje namerava da ponudi tržištu.

Zato je, kada je sa suprugom odlučila da promeni postojeću stolariju na kući, odmah angažovala majstore da joj od stare stolarije naprave staklenik koga namerava da zagreva tokom zimskih meseci.

„Staklenik ovakvog tipa odavno mi je bio potreban. Sada ću u njemu tokom zime moći da čuvam svoje cveće, ožiljavam i klijam seme“, priča Aleksandra za JuGmediu.

Naša sagovornica za svaku proizvodnu sezonu pažljivo bira asortiman cveća sa kojim će izaći na tržište.Uvek se potrudi da svojim kupcima ponudi nešto novo,a pogotovo ono cveće za koje pouzdano zna da ga nema na ovdašnjem tržištu. Tako je počela da uzgaja i divlju orhideju. Međutim, kada je ponudila svojim kupcima oni nisu znali o kakvoj biljci je reč.

“Kupci su se divili njenoj lepoti, ali su je u početku retko kupovali zato što nisu imali nikakvog iskustva sa ovom biljkom. Međutim, sada je rado kupuju iako nije nimalo jeftina”.

Rezano cveće suši i prodaje

I ona sama je veoma zavolela ovu biljku koju uvek sa radošću sadi uprkos tome što sa puno muka dolazi do sadnica. Na sve ovo zaboravi kada se ona tokom leta razgrana i pojavi raskošni cvet koji može biti, bele, crvene, narandžaste, ljubičaste boje.

Tokom proteklih godina ova mlada žena specijalizovala se i za proizvodnju rezanog cveća poput ljiljana, gladiola, hrizantema, a među kojima se obavezno nađu i neke začinske biljke, kao i eukaliptus koji koristi kao dodatak cvetnim aranžmanima koje ona pravi za svoje mušterije.

Deo rezanog cveća ona tokom leta i osuši kako bi zimi u suvom obliku svojim kupcima ponudila predivne cvetne bukete.

Kaže da ove godine ne priprema osmomartovski program zbog pandemije korona virusa. Ona je, međutim, svu svoju snagu usmerila na proizvodnji novog cvetnog asortimana koji će ponuditi vlasnicima cvećara u Vranju, a zaradu će opet ulažiti u osavremenjavanje i proširivanje proizvodnje.