Dejan Ivanović iz Moštanice kod Vranja jedan je od retkih proizvođača kukuruza koji u ovom kraju ne strepi da će posle dugotrajne suše da ostane bez ovogodišnjeg roda kukuruza. Naprotiv, čak se nada i prinosima od 12 do 14 tona po hektaru. Ovakavi prinosi kod Ivanovića nisu retkost otkako je svoj kukuruz počeo da navodnjava sistemom koji funkcioniše po principu kap po kap.

On se i ovog proleća potrudio se da setvu kukuruza iz Fao grupe 6 obavi u optimalnom roku. I vremenske prilike su mu išle na ruku tako da je ovu ovu kulturu zasejao u zemlji koja je obilovala neophodnom vlagom.

“Sadačicu sam podesio tako da u setvi dobijem razmak između biljaka od 22 cm, a to praktično znači da sam na jedan hektar zasejao negde oko 65.000 zrna. Nisam štedeo ni na mineralnom NPK-a đubrivu koji sam u kombinaciji za ozotnim bacio u količini od 250 kilograma po hektaru”, kaže Ivanović.

Ovako dobre uslove za setvu Ivanović je imao i zato što je na vreme obavio duboko zimsko oranje. On je u periodu od dve do tri nedelje pre setve obavio finalnu predsetvenu pripremu zemljišta kako bi obezbedio optimalne uslove za setvu, klijanje i nicanje kukuruza.

“Na ovaj način uspeo sam da dobro pripremim parcelu za setvu kukuruza.Na dve nedelje pre setve obavio sam i predsetveno đubrenje na dubini od 8 do 10 cm NPK-a đubrivom u količini od 250 kilograma po hektaru i KAN-om od 150 kilograma”, kaže Ivanović.
Posle ovako pripremljene zemlje i obavljene setve kukuruz je vrlo brzo nikao na imanju ovog domaćina, a kada je udarila suša on je odmah primenio trakasto navodnjavanje koje eksploatiše u poseku od tri do pet godina. Do sada je obavio tri navodnjavanja kukuruza.

Prvo je odradio mesec dana posle nicanja, drugo u fazi pojave metlice, a treće u fenofazi svilanja, a ukoliko se visoke temperature i dalje zadrže na području Vranja on namerava da obavi i četvrto i to u fazi nalivanja zrna kukuruza.

Njegov kukuruz se prema proceni Nade lazović Đoković,savetodavca za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno stručnoj službi nalazi u odličnom zdravstvenom stanju.

“Nema kukuruznog plamenca, klipovi se nalaze u fazi svilanja i zatvoreni su. Iako se na nekim hibridima vide ogoljeni klipovi neće doći do primene insekticida zato što je reč o sporadičnim slučajevima”, kaže Lazović Đoković.

Ivanović planira da iduće godine takozvano trakasto navodnjavanje zameni vodenim topovima zato što sa njima uz manji utrošak energije tokom proizvodne sezone može da ostvari u proseku od 3 do 6 navodnjavanja, sa maskimalnih 20 do 25 litara vode po metru kvadratnom i ponovo ostvari rekordne prinose u proizvodnji kukuruza.