Dobili nagradu za očuvanje arhivske građe, a bitne dokumente građani još uvek ne mogu da nađu na internetu

Proces digitalizacije traje pune četiri godine i još uvek nije završen. U arhivu redovno prikupljaju dokumentaciju propalih i fabrika koje su u stečaju, ali radnici koji imaju potraživanja i dalje moraju po njih lično

Zbog zalaganja, truda i uspešnog rad na sakupljanju, čuvanju i negovanju istorije grada Istorijski arhiv Leskovac dobitnik je nagrade „Zlatna arhiva“ iz Fondacije Aleksandra Arnautovića, a na osnovu jednoglasne odluke komisije u sastavu: Nada Petrović, arhivski savetnik Arhiva Jugoslavije u penziji, i članovi doktor Ljubodrag P. Ristić i Mitar Todorović, arhivski savetnik Arhiva Jugoslavije, na sednicama održanim u Arhivu Srbije, 17. i 27. novembra.

Kako je istaknuto danas, u arhiv je do sada grad Leskovac sa Ministarstvom kulture i informisanja, uložio preko 14,5 miliona dinara.

“Adaptirana je matična zgrada arhiva, dat je na korišćenje deo stare zubne poliklinike i prilagođen je prostor nameni, opremljen je depo najsavremenijim pokretnim regalima i policama, a deo sredstava uložen je i u nabavku opreme poput skenera, aparata za vlagu i finansiran projekat Mikrofilmovanja”, podsetio je danas gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović prilikom posete ovog instituciji.

Sa druge strane, kako priznaje direktorka Mariji Lazarević, proces digitalizacije, za šta je iz resornog ministarstva još pre četiri godine odvojeno 2,5 miliona dinara, još uvek nije u potpunosti završen.

“Dikitalizovane su sve crkvene matične knjige starije od sto godina, delom smo digitalizovali i zadrzuge i još po koji stari dokumenti. Problem je u tome da za mnoge papire koje daigitalizujemo, da bi se oni našli na našem sajtu i bili dostupni građanima, moramo da tražimo saglasnost Arhiva Srbije”, objašnjava Lazarević.

A oni kome su trenutno najpotrebnije usluge ove ustanove jesu radnici koji imaju dugogodišnja potraživanja iz fabrika i preduzeća koja su ugađena ili u stečaju.

“Lični podaci, podaci o radnicima, matične knjige, toga nema. Radnici uvekmogu da nam se ovrate mejlom, lično, preko telefona, šaljemo poštom, izlazimo u susret svima”, dodaje.

Lazarevićeva kaže i da u arhivu nema urbanističkih planova grada koji su mlađi od 1970. godine, a noviji podaci se čuvaju u gradskim depoima.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar