I najosetljiviju populaciju, porodilje, dojilje i decu korona virus nije poštedeo. Međutim, kod pozitivnih porodilja apsolutno nema kontraindikacija za dojenje. Poželjno je da dete bude pored majke i preporuke naših protokola, kao i Svetske zdravstvene organizacije i UNICEF-a su da nema odvajanja novorođenčeta od majki koje su Kovid pozitivne, kaže za Jugmediu neonatolog Valentina Videnović.

„Kontakt koji se ostvaruje je poželjan, a ono što treba poštovati su mere zaštite, nošenje maske, higijena prostora u kome se živi i boravi i pranje ruku. Dojenje je potrebno i ne postoji mogućnost prenosa virusa preko majčinog mleka. Čak porodilje koje su tokom trudnoće preležale Kovid, putem majčinog mleka mogu bebi da daju određen nivo antitela koja će ih štititi u prvih šest meseci života“, objašnjava Videnovićeva.

Ipak, dešava se da i male bebe oboljevaju od korona virusa.

„Prema nekim podacima, vrlo je mali procenat novorođenčadi koja oboljevaju od Kovida, odnosno bivaju pozitivna upravo od majki koje su obolele. Taj procenat je po nekim evropskim pokazateljima od 1 do 2 posto, ali uglavnom sa vrlo blagom slikom i ta deca nemaju nikakvih posledica bar u prvim mesecima života“, kaže naša sagovornica.

Majkama koje žele da doje, treba to omogućiti čak i ako su pozitivne na Kovid.

„Ako imaju slabiju kliničku sliku, one će same biti u mogućnosti da doje .Ali, ako je u pitanju teža klinička slika, respiratorni problemi, onda im treba pomoći u izmlazavanju mleka, u relaktaciji ili eventualno u nekoj formi doniranog mleka.U svakom slučaju je benefit da novorođenče koristi majčino mleko“, savetuje neonatolog Videnović.

Ona dodaje da je majčino mleko najbolje za dete, kao i da vreme trajanja dojenja nema određenu granicu.

„Da li će ono trajati šest meseci, godinu ili dve godine, granica zapravo ne postoji. Ono što novorođenče, a kasnije odojče diktira kod dojenja je vezanost za majku i to može da produži vreme. Druga je priča nutritivna vrednost mleka 6 meseci nakon porođaja, godinu ili više“, zaključuje Videnovićeva.