Oduvek je bila sklona crtanju. Od malena je volela da pravi razne stvari, lepi, seče, crta i boji na papiru. Ozbiljnije interesovanje za umetnost Srni Kraljević iz Vranja se javilo krajem osnovne škole, koje se kasnije pretvorilo u neophodnost. I sama je bila izenanđena kada je jednog divnog prolećnog dana shvatila da može nešto da gleda i nacrta na papiru manje – više isto. Jedne godine je čak rešila da se bavi origamijima.

Svoje likovno umeće stalno usavršava odlaskom u Likovnu radionicu Narodnog univerziteta, koja godinama uspešno radi pod vođstvom akademskog slikara, Vesne Marinković Stanković.Tamo odlazi od drugog razreda Gimnazije i uvek joj je potreban izuzetno dobar razlog da preskoči odlazak.

Njen slikarski napredak je toliki da čak pomisli da može da upiše Fakultet primenjenih umetnosti za šta se inače vredno priprema u ovoj radionici.

Otuda je prošle školske godine intenzivno slikala mrtvu prirodu i radila po modelu dva puta nedeljno. Ne vidi sebe nigde drugde osim u umetnosti pa je zato vrlo istrajna u toj nameri i smatra da je upis na ovaj fakultet jedina opcija za nju.

“Rad po modelu i slikanje mrtve prirode su osnove slikarstva. Slikajući ih toliko sam naučila o slikarstvu i toliko promenila pristup njemu da je to neizrecivo. Slikanje mrtve prirode je vrlo korisno, ali i inspirativno.”, kaže Srna.

Njene slike imaju i dozu mistike upravo zbog svih tih silnih skrivenih značenja koje ugrađuje u slojeve. Tako se na njenim slikama nalazi svašta. Od običnih realističnih portreta, njenih pasa, do većih formata ispunjenih labudovima, karnevalskim maskama, cepelinima, između ostalog i njenim ličnim pismom kojim je počela da se služi letos što je svakako još jedna zbunjujuća stvar na slikama.

Umetničkom radu ova talentovana devojka pristupa veoma studiozno. Kada smišlja neku sliku to kod nje može da traje i po par meseci. Za nju svaka boja simbolizuje po neko osećanje pa je potrebno mnogo premišljanja da bi sve uskladila, odnosno da bi slika imala odgovarajuću simboliku i pri tome zadovoljila estetske kriterijume.

Njen rad je i prpepoznatljiv zbog prepoznatljivog likovnog rukopisa koji je počela da neguje. Ne podnosi današnji trend u kome svako kopira svakog. Uvek je težila individualnosti. Slika ravnim četkicama pa zato većina slika sa mrtvom prirodom ima te njene karakteristične “kockice” kako ih zovu u Likovnoj radionici. Sem toga sklona je upotrebi jarkih boja i špahtli, a neretko na slikama dodaje i razne druge materijale salvete, kartone, komadiće drveta, pa čak i prirodno lišće i začine. Stavlja i zlatne listiće i patina i na taj način dobija pastuozne slike sačinjene iz mnogobrojnih slojeva.

“Kada je mrtva priroda u pitanju obožavam da je radim lazurno kao čistu suprotnost slikama na platnu.”, naglašava Srna.

Ovakvom njenom slikarskom napretku posebno je doprineo rad sa Vesnom, voditeljem Likovne radionice, koji ocenjuje kao fascinantnim baš zato što u njemu nema nikakvog pritiska. To joj itekako odgovara jer u drugačijim uslovima ne bi bila sposobna da na sliakrkom platnu da svoj maksimum.