Saša Savić radi kao profesor engleskog jezika u OŠ „8. oktobar“ u Vlasotincu. Zanimljivo da je živeo u Pertu (1999-2004), gde je bio koordinator nastave i prevodilac za Vladu Australije, ali ipak se vratio u rodno mesto. Godine 2019. stekao je titulu doktora filoloških nauka na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorska disertacija bavila se upravo iskustvima srpske dijaspore u Australiji.  

S obzirom da ste živeli u Australiji, a onda se vratili u Vlasotince, kako biste objasnili Vašu odluku, koja deluju netipična zadanašnje vreme?

Odlučio sam se da se vratim u Vlasotince nakon skoro šest godina boravka u Australiji, jer sam osetio duboku povezanost sa mestom iz kojeg mi potiču koreni, kao i sa svojim narodom. Australija je predivna zemlja, ali moje srce i duša osećali su se ispunjenim samo u Vlasotincu. Nisam želeo da budem samo gost u tuđoj zemlji, već sam želeo da doprinesem nešto i svom rodnom gradu. Moja odluka može delovati netipično u današnjem svetu. Život u inostranstvu izložio me različitim kulturama i prilikama, ali istovremeno mi je pomogao da shvatim važnost mojih korena. U Vlasotincu sam pronašao prostor i bliskost koja je potpomogla moju kreativnost na načine koji odražavaju moje pravo biće. Iskustvo dijaspore predivno je opisano rečima Edwarda Saida: „Izgnanstvo je izuzetno privlačno za razmišljanje, ali je strašno kada se doživi. To je neizlečiva pukotina prisilno nametnuta između čoveka i njegovog rodnog mesta, između sopstva i njegovog pravog doma“; Povratak nije bio samo fizičko putovanje; to je bila potraga za mostom koji će spojiti tu pukotinu i ponovo povezati me s mojim pravim domom, svojim suštinskim bićem i svrhom. Vratio sam se ne kao ista osoba koja je otišla, već kao neko ko je obogaćen svetom i spreman je da obogati svoj rodni grad novim perspektivama.

Naši ljudi u Australiji su bili predmet Vaše doktorke disartacije. Možete li nam nešto više reći o čemu se radi i do kojih zaključaka ste došli?

Moja doktorska disertacija bavila se iskustvima srpske dijaspore u Australiji. Kroz obimno istraživanje i analizu, nastojao sam da razumem i objasnim različite aspekte njihovih procesa migracije, naseljavanja i integracije, kao i načine na koje su održavali veze sa svojom domovinom. Jedan od ključnih zaključaka na koje sam došao jeste da srpska dijaspora u Australiji pokazuje izvanrednu otpornost u očuvanju svog kulturnog i etničkog identiteta, istovremeno se prilagođavajući australijskom društvu. Ova dvostruka pripadnost često se odražavala u njihovim zajednicama, kulturnim događajima i verskim obredima. Dijaspora je služila kao most između Srbije i Australije, doprinoseći obogaćivanju oba kulturna okvira.

Takođe, moja istraživanja su naglasila važnost transnacionalnih veza za dijasporu. Uprkos fizičkoj udaljenosti, napredak u tehnologiji komunikacije omogućio im je da ostanu blisko povezani sa svojim porodicama i zajednicama u Srbiji. Ova veza nije bila samo emocionalna, već je igrala ulogu i u različitim oblicima podrške, uključujući finansijske uplate i doprinose projektima razvoja u njihovoj rodnoj zemlji. Međutim, moji nalazi su takođe istakli kompleksnosti pregovaranja oko identiteta. Članovi srpske dijaspore često su se suočavali s izazovima u pomirenju svog nasleđa s vrednostima i normama australijskog društva. To je dovelo do nijansiranog procesa formiranja identiteta koji je bio pod uticajem kako njihovih srpskih korena, tako i multikulturalnog konteksta u Australiji. U suštini, moja disertacija je osvetlila višeslojnu prirodu dijasporskog iskustva. Srpska zajednica u Australiji prikazala je kompleksnu dinamiku između očuvanja kulturnog identiteta, integrisanja u novo društvo i doprinosa kako svojoj domaćoj, tako i rodnoj zemlji. Ovo istraživanje pružilo je uvide u šire teme migracije, kulturne adaptacije i transnacionalizma koje su relevantne ne samo za srpsku dijasporu, već i za različite druge imigracione zajednice širom sveta.

Moj doktorat na temu srpske dijaspore u Australiji omogućio mi je dublje razumevanje kompleksnih faktora koji utiču na migraciju i integraciju dijaspore, kao i važnost očuvanja kulturnog identiteta u novim sredinama. Ovaj izazovni proces inspirisao me da se aktivno angažujem u svojoj zajednici i da pružim doprinos u svom rodnom mestu, Vlasotincu.

Šta je po Vama najveća zabluda o životu u inostranstvu, kao i obrnuto o životu u Srbiji?

Po mom mišljenju, jedna od najvećih zabluda o životu u inostranstvu je da je uvek glamurozan i bez problema. Ljudi često pretpostavljaju da se preseljenje u novu zemlju trenutno pretvara u bolji život, više prihoda i manje izazova. Iako život u inostranstvu može pružiti nove prilike i iskustva, nosi sa sobom svoj skup teškoća, uključujući prilagođavanje kulturi, jezičke barijere i nostalgiju za domom. Važno je zapamtiti da svako mesto ima svoje prednosti i mane, i da ni život u stranoj zemlji nije pošteđen izazova. Obrnuto, česta zabluda o životu u Srbiji ili bilo kojoj drugoj zemlji s ekonomskim i društvenim izazovima može biti da je potpuno mračan i bez prilika. Iako svaka nacija svakako ima svoje teškoće, prikazivanje preterano negativne slike može zaseniti snagu, otpornost i osećaj zajednice koji postoje. Mnogi ljudi nalaze duboke veze, kulturno bogatstvo i jedinstvena iskustva u svojim domovinama uprkos teškoćama. Ključno je pristupiti ovim percepcijama s uravnoteženom perspektivom, priznajući da i život u inostranstvu i u vlastitoj domovini dolazi s vlastitim setom pozitivnih i negativnih aspekata. Iskustvo svakog pojedinca je jedinstveno i pod uticajem različitih faktora, stoga je bitno izbegavati generalizacije i stereotipe pri razmatranju života na različitim mestima.

Vi ste aktivista Udruženja građana „Princip“. U čemu je suština delovanja tog Udruženja?

This slideshow requires JavaScript.

Udruženje građana „Princip“ je nastalo kao reakcija na svakodnevna dešavanja u našoj zemlji, reakcija na nedostatak znanja, empatije, ekološke i vaskolike pravde za obične građane. Imali smo sjajnu seriju predavanja na temu 21 savet za 21. vek, koja je bila jako lepo primljena. Osmislili smo par projekata koje smo realizovali uz pomoć opštine Vlasotince, poput postavljanja lepih betonskih kanti duž Nemanjine ulice, tu mora mi da se zahvalim kompaniji „Korali“ iz Kraljeva, koja je sama donirala par kanti ili postavljanja velikih kontejnera za smeće tamo gde su bili neophodni. Uvek smo bili uz organizacije koje su se borile za očuvanje reke Vlasine, i njenih pritoka. Neki od nas su bili i među osnivačima neformalne grupe  „Bitka za Vlasinu“, čije akcije i dalje podržavamo. Radimo na promociji planinskih sela, te planinarenja, mada nismo baš svi planinari, jer želimo da prikažemo svetu sve lepote našeg kraja, pa i drugih opština sa kojima se graniči naša. Često smo organizovali pomoć ugroženim porodicama u našoj opštini, naravno, koliko smo u mogućnosti i sami da to učinimo. Nešto je bilo kroz novčanu, nešto kroz robnu pomoć. Deci iz tih porodica smo delili novogodišnje paketiće, a i organizovali smo dobrotvorne akcije sakupljanja pomoći.

 Kakav je Vaš stav o budućnosti Vlasotinca, pa možemo reći i Srbije u kontekstu migracionih kretanja?

Kada je reč o budućnosti Vlasotinca i Srbije u kontekstu migracionih trendova, važno je prepoznati da je migracija složen i višeslojan fenomen koji je pod uticajem različitih faktora,  uključujući ekonomske, političke, socijalne i kulturne dinamike. Vlasotince, kao i mnoga druga mesta, može doživeti i emigracione i imigracione obrasce, mada, na žalost, više ove prve. Emigracija iz manjih gradova i regija u veće gradove ili čak u druge zemlje može biti podstaknutafaktorima kao što su ograničene ekonomske prilike, nedostatak specijalizovanog obrazovanja ili mogućnosti zapošljavanja, i želja za višim životnim standardom. To može rezultirati potencijalnim opadanjem stanovništva i ekonomske aktivnosti u mestima poput Vlasotinca. S druge strane, imigracija takođe može doneti prilike za rast i raznolikost. Ako Vlasotince i slični gradovi investiraju u stvaranje privlačnih uslova za potencijalne unutrašnje migrante, kao što su radna mesta, razvoj infrastrukture i usluga za zajednicu, mogli bi zadržati ili privući ljude koji traže drugačiji ritam života ili specifična kulturna iskustva. Za Srbiju kao celinu, migracioni trendovi mogu uticati na njen demografski sastav, radnu snagu i ekonomski razvoj. Sposobnost zemlje da zadrži stručne radnike i stvori okruženje koje podstiče kako domaća, tako i strana ulaganja igraće ulogu u oblikovanju njenog budućeg puta. Sveukupno, efikasno upravljanje migracionim trendovima uključuje kombinaciju politika koje se bave ekonomskim disparitetima, obrazovanjem i razvojem veština, socijalnom integracijom i poboljšanjem infrastrukture. Takođe je važno prepoznati vrednost očuvanja osećaja zajednice, kulturnog identiteta i lokalnog nasleđa dok se prilagođavamo promenljivom globalnom okruženju.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.