Žena koja se bori za potomstvo, ali joj ne uspeva da postane majka trebalo bi da obavezno uradi, pored drugih pregleda, i test na trombofiliju, ističe doktor Milan Lazarević, specijalista transfuzijske medicine i hematologije i pomoćnik direktora Klinike za kardiohirurgiju niškog Univerzitetskog kliničkog centra.

Lazarević objašnjava da trombofilija nije bolest, već povećana sklonost ka nastanku tromboze i ne daje klasične simptome pre nego što problem nastane. Prema njegovim rečima, u pozadini tromuzbofilije je poremećaj faktora za zgrušavanje krvi i posledičnog stvaranja tromba ili krvnog ugruška u krvnim sudovima, piše Kurir.

„Postoje mnoge indikacije kada se predlaže da se uradi test na trombofiliju, ali vrlo često je uzrok ženskog steriliteta, neuspešne vantelesne oplodnje ili spontanih pobačaja. Uzrok dva ili više spontanih pobačaja, pogotovu pre 10 nedelje trudnoće ili u odmakloj fazi trudnoće vrlo često je trombofilija“, istakao je Lazarević na tribini „Trombofilija i trudnoća“ održanoj u sali niške opštine Pantelej.

Prema rečima Lazarevića, problem je prisutan godinama unazad, ali su sada lekari osvešćeniji kada je u pitanju trombofilija, a i medicina je napredovala i dostupne su mnoge tehnike za dokazivanje sklonosti ka nastanku tromboze.

„Trombofiliju možemo da nasledimo kao što možete da nasledite stan ili kuću, ali može nastati i tokom života. Kada govorimo o naslednoj trombofili tada pričamo o jasno definisanim genetskim poremećajima, odnosno nasleđenim mutacijama gena koje smo nasledili od svojih roditelja. Kada se jednom dokaže testovima, onda je to to za ceo život. Stečene trombofilije nastaju zbog nekih stanja ili bolesti. U pozadini stečene trombofilije može biti trudnoća, oralni kontraceptivi, autoimune bolesti creva, hirurške intervencije“, naveo je.

On je kazao da tokom trudnoće pojedini faktori koagulacije rastu od 20 do 1.000 puta, a priroda je to tako uredila da bi žena bila zaštićena od potencijalnog krvarenja tokom trudnoće i porođaja.

„Skrining na trombofiliju je jako koristan u trudnoći jer upravo trombofilija može biti uzrok preeklampsije, izuzetno povišenog pritiska i intrauterine smrti ploda. U pozadini svega ovoga su u stvari poremećaji u vaskularnoj mreži između majke i ploda. Mikrotrombovi koji ne mogu da se detektuju, a čiji uzročnik može da bude tromboza, začepljuju krvne sudove i poput brane na redi dovode do nedovoljnog snabdevanja posteljice krvlju i do oštećenja i gubljenja ploda“, objašnjava.

Prema njegovim rečima, sve se više implikuje da su nasledne tromboze i narušen početni proces vaskularizacije između majke i embriona, uzrok ponovljenog neuspeha vantelesne oplodnje.

„Kao i za svaku bolest, kada se na vreme postavi dijagnoza i kada lekari na vreme znaju sa čime se suočavaju onda je sve lakše. Postoje protokoli za profilaksu, da se spreči da dođe do komplikacija i za lečenje samih komplikacija. Postoje različite vrste lekova i trombofilija se jako uspešno leči. Pravilna terapijska strategija je individualna za svaku ženu. Nije to „dao sam fraksiparin“ i vidimo se za devet meseci na porođaju. Kontrole su prisutne zbog prilagođavanja terapije na svake četiri nedelje, a najkraći period je nedelju dana. Mora da se prati krvna slika, porast D dimera…Ginekolozi moraju da razviju svest o neophodnosti čestih kontrola“, istakao je.

Dodao je da i žene i muškarci kod nas vrlo često testove na trombofiliju rade u privatnim klinikama i ordinacijama i za to plaćaju stotine i stotine evra, a mogu da ih urade i u državnim ustanovama uz uput interniste ili ginekologa. Lazarević je kazao da je Klinika za kardiohirurgiju u Nišu je u saradnji sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, o trošku države, prva u Srbiji uvela testove na šest različitih mutacija gena koji uzrokuju trombofiliju.