Posle 426 dana grad Niš je sada pobednik jer na intenzivnoj nezi nema ni jednog kovid pozitivnih. Međutim, zidovi intenzivne nege pamte različite sudbine ljudi, patnje, strepnje, borbe i napore lekara.

Niiški lekari su govorili za “Blic” o najtraumatičnijim momentima borbe u ovih 426 dana, o danima koji će pamtiti čitav život, a JuGmedia prenosi ispovest doktora Radmila Jankovića, zamenika direktora Kliničkog centra, rodom iz Leskovca.

Mnogi od nas su nažalost u ovoj borbi prolazili kroz lične tragedije. Gubili smo u našoj intenzivnoj nezi, u našim krevetima, na respiratorima koje smo mi podešavali i svoje najbliže, kazao je Janković.

“Tokom iznenadnog junskog talasa, UKC Niš se je suočio sa prijemom velikog broja teških kovid pacijenata koji su dolazili iz Vranja i Leskovca gde je u tom trenutku harala epidemija. Tih dana u našu intenzivnu negu sanitetom iz Leskovca stigli su moji najbliži: najpre brat a nedelju dana kasnije i otac. Brat se, srećom, izvukao, takoreći isčupao iz kandži smrti. Otac, nažalost, nije. Gledao sam danima bespomoćno parametre gasnih analiza, zurio u monitor i respirator. Spasa mu nije bilo. Tog 12. jula u petak uveče zazvonio je telefon, očekivani poziv. Na displeju telefona Ana D. „Profesore, nismo uspeli“. Korona je uzela još jednu žrtvu, mog oca, a s njim je otišao i deo mog života. Idemo dalje, desetine saniteta u tom trenutku kretalo je ka nama iz Paraćina, Pirota, Vranja, Pazara…. Bitka se nastavlja a mi se nikada nećemo predate”, ispričao je Janković.

Iako sa suprugom i sinovima živi u Nišu, prof. dr Radmilo Janković skoro je svakog vikenda u Leskovcu gde živi njegova majka I brat s pordicom i za sebe uvek kaže da je – Leskovčanin.