Dom kulture Roma u Leskovcu je osnovan 7. novembra 1997. godine. Prvi je i još uvek jedini u Srbiji koji je namenjen za kulturne potreba građana romske nacionalnosti ali i očuvanja kulturnog blaga Roma i jezika od zaborava.

Ova kulturna ustanova nalazi se u centru naselja Podvorce u Leskovcu, te smo se jednog hladnog decembarskog dana uputili da pišemo upravo o ovom Domu kulture kao jednom od najznačajnijih za Rome.

U ovom kulturnom domu održavaju se razne tradicionalne manifestacije a jedna od najpoznatijih i najposećeniji Đurđevdanski uranak koji se organizuje svake godine petog na šesti maj, zatim proslave obeležavanja 8. aprila Svetskog dana Roma, obeležavanja 8. marta – Dana žena koja se organizuje ispred platoa kao igranka.

Poslednjih pet godina organizuje se i Gusanijada, zatim drugu godinu organizuju Ribarsko veče u saradnji sa Neformalnim udruženjem ribolovaca, građana romske populacije, gde oni spremaju specijalitete.

Sve odgovore na pitanja pronašli smo kod direktora Srećka Živkovića koji je već 7 godina na čelu ove kulturne ustanova koja postoji punih 28 godina.

Obeležavaju se takođe, svi važni datumi koji su vezani za istoriju Roma.

“Bitna nam je kultura sećanja. Recimo mi obeležavamo dan odigravanja bitke, Kumanovske bitke zbog Ahmeta Ademovića, junak Kumanovske bitke koji je nagrađen Karađorđevom zvezdom za herojstvo. Zatim 11. decembar je dan kada se obeležava stradanje Roma, Srba i Jevreja u Arapovoj dolini. Tada polažemo venac, na spomenik tim žrtvama”, kazao je direktor.

Dodao je da je posećenost manifestacija velika.

“Pa samim tim da smo mi u centru romskog naselja, imamo dovoljnu posećenost, naročito kad su ove tradicionalne manifestacije gde je veliko interesovanje ne samo Leskovčana, već i građana romske populacije iz okoline i regiona”.

Naglasio je da Dom kulture Roma organizuje i razna predavanja za sve važnije datume koji su vezani za očuvanje zdravlja.

Za postojanje ove kulturne ustanove Živković pripisuje zasluge lokalnoj samoupravi, koja takođe učestvuje i u finansiranju svih manifestacija.

Od kada je na funkciji direktora uloženo je od rasvetu pa sve do kompjutera.

“Od nameštaja smo nabavili nešto iz sopstvenih sredstava, iz budžeta i nešto donacijom – kancelarijske ormare. Kada sam postavljen za direktora, imali smo svega jedan računar i jedan štampač i to, koliko sam čuo, to je bila lična donacija tadašnjeg gradonačelnika Kocića. Onda smo mi nabavili još tri računara i još dva štampača. Ulagali smo i u infrastrukturu, sredili smo veliku salu opremili i popločili. Zamenjena je stolarija, prozori su PVC donacija Opšte bolnice Leskovac. Promenili smo i ulazna vrata”.

Dom kultrure Roma broji dvadeset upošljenika, a najstariji radnik koji će za dve godine biti u penziji je prvi direktor Aleksandar Bakić, koji je po direktorovim rečima u početku osnivanja ove kulturne ustanove bio jedini upošljenik.

Bave se i izdavačkom delatnošću, a do sada su izdali tri knjige na romskom jeziku.

Jedna je zbirka pesama koje su eto stvorene u narodu. Narodne izvorne romske pesme koje su nastale na tlu južne Srbije, koja je štampana pod nazivom „Đelem Đelem“. Zatim knjiga šaljivih pričica, viceva dosetki koje su uglavnom, popularne među Romima, a  treća knjiga je Dečiji san.

“Knjiga “Dečiji san” je nastala kao produkt literarnih radionica. Mi i dalje nastavljamo sa tom tradicijom da u saradnji sa učenicima osnovnih škola, uglavnom od petog do osmog razreda dolaze tu i stvaraju svoja dela, svoje pesme, kratke pričice i u toj knjizi je zapravo takav i sadržaj zajedno sa decom. Kažem čim pre budemo imali dovoljan broj tih pesama pričica, mi ćemo da izdamo i da štampamo i novu knjigu, s tim što smo došli do ideje da bismo tu knjigu malo dopunili, oplemenili sa crtežima koji nastaju na likovnoj koloniji”, objasnio je.

Za kraj je direktor poručio svim građanima:

Poruka za sve građane jeste da treba da shvate značaj i važnost Doma kulture i da ga iskoriste na pravi način, jer Dom kulture Roma Leskovac je prvi i još uvek jedini Dom kulture u Srbiji koji je namenjen za zadovoljavanje kulturnih potreba građana romske nacionalnosti.

Naravno, treba i očuvati nacionalni identitet, očuvati jezik kao nešto što nas identifikuje pred ostalima. Ja kažem, Dom kulture Roma jeste posvećen kulturi sećanja, jeste posvećen očuvanju tradicije kulturnog nasleđa, kulturnog blaga. Zapravo, to je naše nematerijalno blago.