Ra oko dvadeset miliona godišnjeg budžeta iz grada Leskovca i sa 12 zaposlenih, Dom kulture u Grdelici funkcioniše kao ozbiljna kulturna ustanova u kojoj se pored pozorišnih predstava održavaju i književna večeri, i radionice, letnje manifestacije, koje okupljaju na hiljade maldih, ali i operske numere, zapravo, sve ono što u malom mestu, koji se ubrazno prazni, treba da se meštani bar na par sati odvoje od svakodnevnice i sve ono što imaju i dalekeo bogatije opštine i gradovi.

Ovde tokom četa imaju koncerte velika pevačka imena sa srpske estarde i to za po nekoliko puta manje novca nego u u Leskovcu, na prime, pa je pravo čudo kako to maleni tim sa Markom Trivunićem na čelu uspeva da izvede i to sa minimlanom medijskom podrškom.

Trivunić

“Možemo da zaključimo da kada je na čelu ustanove čovek kao što je Marko Trivunić, sa izvanrednim organizacionim sposobnostima i osećajem za tajming i manifestacije, koji je inovativan i kreativan , a to javno govore skoro sve javne ličnosti koje su bili gosti Doma kulture u Grdelici, Grdelica će i dalje biti mesto koja kulturnim sadržajima nadmašuje i mnoge velike gradove Srbije i okoline”, priča za Jugmediu jedan od učesnika književne večeri.

Ta mala varoš u mnogome je podeljena. Mladi su tokom godine na studijama, neki su “preko grane”, pa od jeseni do kasnog proleća ovde su u mnogobrojnim kafićima vode “abrovi”, kako objašnjava jedna od njih.

“Možda je i dobar, ja tamo ne ulazim dok je SNS na vlasti”, govroi čovek za koga se svojevremno pričalo u Grdelici da ne postoji čovek na jugu Srbije koji je od njega više pročitao knjige.

No ako se izzmu ovakve podele, o Trivuniću Grdeličani imaju uglavnom epite: vaspitan, kultura, prijatan, uvek nasmejan i vredan.

Možda mu te, kao i menadžrske sposbnoti, pomažu da ostvari svoje ciljeve i godišnje održi oko 100 manifestacija. A sala je uvek puna.

“Ne radim sam, radimo timski i za sve što uradimo svako od zaposlenih uložio je deo sebe”, kaže Trivunić, koji je, zapravo, pokretačka snaga, ali ga, izgleda, krasi još jedna vrlina – skromnost, mada u današnjim vremenima to može biti i velika mana.

Kako god, ali manifestacije koje okupljajaju više hiljada ljudi, postale su prepoznatljive na jugu Srbije, te građani pomeraju svoje godišnje odmore, kako bi ih posećivali.

Neke od popularnih manifestacija

Književni maraton “Grdelička jesen”, koja je uvela žive reči i privukla veliko interesovanje Grdeličana i Leskovčana, jedna je od novina koja je uvedena u Domu kulture. Na ovoj manifestaciji pojavila su se zvučna imena poput: Brankica Damjanović, Vesna Dedić, Mirjana Bobić Mojsilović, Jelena Bačić Alimpić, Vanja Bulić, Nenad Gugl, protojerej stavrofor otac Gojko Perović iz Crne Gore, svi književni klubovi iz Leskovca, Vlasotinca i Grdelice.

Trivunić je nedavno najavio književno veče i barda srpske književnosti Matiju Bećkovića.

Grdeličko leto koje traje od 2016. godine je smo još jedna manifestacija u nizu koja krasi jednu malu, ali skutkanu varoš načičaknu kafićima, a ove godine održano je 10 koncerta i četiri manifestacije.

Od poznatijih, koncerte su održali Boris Režak, Al Dino, Darko Filipović, i mnogi lokalni bendovi iz Leskovca i Grdelice, a od manifestacija je održana Grdelička regata, Sajam vina i roštilja Grdelica, Moto skup Grdelica, Grčko veče u Grdelici kao i Ribarsko veče.

“Od 2016. godine pa sve do danas koncerte u organizaciji Doma kulture u Grdelici održala su najveća muzička imena sa Balkana: Vlatko Stefanovski, Kaliopi, Van Gog, Miroslav Ilić, Alen Islamović, Leksington bend, DŽenan Lončarevič, Milan Dinčić Dinča, Tropiko bend, Amadeus bend, Dejan Cukić, Bojan Marović, Boris Režak, Kerber, Mirza Selimović, Darko Filipović, Stevan Anđelković i mnogi drugi”, dopunjava naše informacije Trivunić.

Ideja za stvaranje Grdeličkog leta upravo je Trivunićeva, iako on, opet, sebe ne stavlja u prvi plan. Bio je to sam početak njegovog direktorovanja ovim domom kulture.

“U početku je bilo veoma teško, ali se iz godine u godinu radilo na poboljšanju poslovne klime. Uz mnogo rada, truda, sastanaka, Grdeličko leto je, na primer, postalo naširoko poznato”.

Generalno, ništa nije došlo preko noći. Skrajnut od glavnih kulturnih tokova u Leskovcu, koji je po mnogo čemu grad kulture, bilo je teško izboriti se se “leskovačkim vukovima u oblasti kulture”.

“Da, ali meni nikada namera nije bila da gledam u tuđe dvorište, nego da se u varoš nešto dešava. Uosatlom, svi domovi kulture na teritoriji grada Leskovca se trude da doprinose sveopštoj kultunoj klimi, a bez podrške grada mi to ne bidmo mogli”, opet Trivinić zasluge za uspeh pripusje drugome.

Svaka godine, svako leto, bolje je od prethodnih, a kada se centar Grdelice ispuni mladima, koji dođu sa svih strana srce je puno.

Dom kulture u Grdelici takođe može da se pohvali i književnim i duhovnim večerama, različita edukativna predavanja, dečije kreativne radionice, priredbe i maskenbali koje su se već ustalile kao tradicija jer traju četiri godine.

Tu je i “Sajam vina i roštilja”, za šta kaže da je ideja bila da se dve velike manifestacije sa juga Srbije , Leskovačka roštiljijada” i “Vinski bal” objedine i da se u posebnom terminu jula meseca, odražava ova manifestacija u Grdelici.

“Manifestacija živi i razvija se. Svake godine po malo raste, ali ide napred. Kada bude imala 30 godina kao leskovačka roštiljijada, biće ovo velika manifestacija. Za sada je mala, ali se nadamo da će i Grdelica dobiti svoj zaštitni znak poput ove manifestacije”, nastavlja da priča Trivunović.

Grčko veče

Posebno je zanimljivo Grčko veće, koga nema na drugom mestu na jugu Srbije. Održava se na trgu koje krase plavo-bele zastave Grčke, a tu je i koncert grčke muzike. Sam početak ove manifestacije je u duhu grčke kulture, pa direktor Trvinuć sa bine polomi nekoliko tanjira u znak početka večeri kako bi se simboolično približili južnoj zemlji, a zatim kreće koncert.

“Pored bine stoji improvizovana taverna sa kariranim stolnjacima, zatim giros, uzo, mitos pivo, grčka salata, kao i zaštitni znak maslinovo ulje. Kako bi se dočarala i atmosfera postavljen je i pesak ispred bine koji improvizuje plažu, nekoliko suncobrana, bazen, umesto mora, i sve je upakovano tako da se posetioci osećaju kao da su u Grčkoj”, opisuje Marko Trivunić.

Moto skup Grdelica je, takođe, prvi put organizovan 2016. godine, dok je sada manifestacija Međunarodnog karaktera i okuplja oko 300 bajkera na skupu, a manifestacija koja je nastala davne 2005. godine od strane mladih iz Grdelice je “Grdelička regata”, i dan-danas okuplja veliki broj učesnika.

Bogati zimski program

Grdelicu očekuju za nedelju dana i festival klasične muzike “ Grdelički klasik”, s koncertima klasične muzike sa popularnim svetskim numerama, a u decembru po prvi put i “Grdelička zima”, što podrazumeva koncerte, projekcije filma, izložbe slika, predavanja i priredbe.

Takođe, u decembru 2024. biće održan i dečiji etno festival u pevanju bez imstrumentalne pratnje “Deca pevaju”, zatim će biti i STRIM festival (festival kratkih video klipova snimljeni mobilnim telefonom). Istog meseca biće održan i likovni literarni konkurs. Decembra će biti i održan likovno literarni konkurs.