Kada je Zoran Cvetković iz sela Ribince, kod Vranja, odlučio da sa suprugom Jelicom, na svom imanju podigne zasad šljiva, i pored aktuelnih sorti zasadi i dve stare sorte tragonjku i trstenku, mnogi su pokušali da ga odvrate od ove namere govoreći mu da one ne uspevaju u ravnici.

On ih međutim, nije poslušao, već je nastavio da realizuje svoj plan onako kako je naumio. Otuda sada od ovih sorti šljive, ali i ruske, stenlejke, čačanke…ume godišnje da ispeče i po 180 kazana rakije.

Ove jeseni će samo šezdeset zato što vremenski uslovi nisu pogodovali starim sortama šljive gde je praktično ostao bez prinosa. I pored toga, međutim on se ne žali, ako se ima u vidu da je ove godine loše vreme većini voćara u Pčinjskom okrugu pre vremena obralo rod.

Naš domaćin kaže da je on uspeo da sačuva svoje šljive samo zato što je stalno pratio kretanje vremenskih prilika, strpljivo čekajući pogodan trenutak da svoj zasad na vreme tretira zaštitnim sredstvima.

Sačuvao je i rod grožđa od koga je po tradicionalnom receptu sebi napravio domaće vino.

„Na vreme sam uradio tretman i protiv monilije dok su još bili zatvoreni cvetovi šljive, a potom još dva tretmana kada su voćke bile u punom cvatu. Kada sam to završio vodio sam računa da ih još jednom tretiram kada su njihovi plodovi dostigli veličinu zrna pasulja i potom strogo vodio računa da mi „smotavac“ ne upropasti zametnuti rod“, priča Zoran.

Da je sve to bilo vredno truda video je tek kada je izneo na pijacu da proda prve plodove šljive. Potražnja za njima je bila toliko velika da je znao sa pijace da nazove suprugu telefonom, da sa ćerkom nabere nove količine ovog voća, kako bi mogao do večeri da podmiri sve kupce.

One količine ovog voća koje nije želeo da proda on je pretvorio u komine od koje će da ispeče prvoklasnu rakiju šljivovicu i rakiju komovicu. Kada komine bude spremno on će u dvorište da postavi svoja dva rakijska kazana i onako kako su ga učili njegovi stari ispeći takvu rakiju koju će na svom stolu poželeti da ima svaki dobar domaćin. Zbog toga je i kupio novi kazan, a stari renovirao kod kazandžije.

Ove dve sprave za pečenje rakije posle svake upotrebe tako dobro opera da retko ko može da primeti da su korišćene.Tako brine i o sudovima u kojima pravi odlično vino.

On kaže da ovakvo vino može da se napravi ako šira u sebi ima 22 posto šećera. Ukoliko ima manje od toga potrebno je dodati šećer kako se vino ne bi ukiselilo .

„Temperatura šire u trenutku kada se dodaje šećer treba da bude tolika da u njoj nesmetano može da se umoči prst . Na sto litara šire dodaje se kilogram šećera kojim se pospešuje vrenje. Posle toga vino se pretače i dobije proizvod kakav se samo poželeti može”, kaže Zoran.

Naš domaćin je u svom kraju poznat i kao odličan povrtar. U svojih pet plastenika koje je podigao ispred kuće on za svoje mušterije, praktično tokom cele sezone proizvodi povrće. Otuda je već u dva posejao spanać, a u ostalima će krompir, blitvu, luk…