Suzana Jović iz Prokuplja je svom gradu, spontano ali krajnje iskreno, organizovala je prikupljanje donacija za malog Stefana i njegovog dedu. Građani Prokuplja dirnuti Stefanovom pričom odazvali su se pozivu i donirali sve, od osnovnih zivotnih potrepština, preko igračaka, do novca. Suza je danas sve prikupljeno lično dostavila u selo Belanovce, Stefiju i deki i za JuGmadiu priča o svom iskustvu.

Stefanova priča koju je predstavio Marko Nikolić iz fondacije „Zajedno možemo”, za samo par sati, ujedinila je Leskovčane u želji da pomognu osmogodišnjem dečaku koji je ostao bez roditelja i sada živi teško u selu Belanovce, sa svojim dedom. Priča je ubrzo odjeknula čitavom Srbijom, a video se proširio na društvenim mrežama. U Prokuplju je ova priča privukla posebnu pažnju jedne mlade devojke.

Suza je kako sama kaže, najpre podelila Markovu Instagram objavu, što, po navici, često radi, ali onda je poželala da se malo bolje informiše o čitavom slučaju i pomogne.

„Leskovac je blizu Prokuplja, pa tamo, srećom, imam puno prijatelja. Pozvala sam ih i zamolila da dečaku odnesu paket koji bih mu poslala. Međutim, iznenadili su me kada su rekli da žele da me odvedu kod njega, da mu lično predam poklon i upoznam ga. Tada mi se „upalila lampica“ da bih mogla da ponesem još mnogo toga kad krenem“, objasnila je Suza.

Sa pretpostavkom da će joj se pridružiti porodica i prijatelji, na svom profilu je objavila da ide u selo nadomak Leskovca i pozvala sve koji mogu da doniraju po nešto. Nije ni sumnjlala da će u radnju u kojoj radi u centru grada, gradjani Prokuplja neprestano ulaziti sa donacijama tokom čitavog dana. Posebnu podršku su joj pružili vlasnici „Lion“ teretane, radnicie „Lilly“-a i vlasnik i zaposleni u firmi „Kobra Guard Security“ iz Prokuplja koji su je i ispratili jutros do Stefana i dede.

„Iskreno su me iznenadili sugrađani koji su u ovoj meri odgovorili na moj poziv. Moj naklon do poda svima koji su donirali ili makar podelili stori, sve to „naše malo“ nekome puno znači. Ja bih sama mogla da ponesem par kesa, ali nisam mogla ni da sanjam da ću uz njihovu pomoć ovako da napunim auto da i ja jedva stanem unutra.“ , iskreno je ispričala Suza i zahvalila se još jednom svima koji su stali uz nju i bili danas, kako ona kaže „njena ledja“ u ovoj akciji.

Veliki broj ljudi iz drugih gradova koji je ni ne poznaju, videli su njene komentare ispod objava fondacije na Instagramu, javili su se i donirali novac ili garderobu, a ona ih je uredno obaveštavala o svakom koraku njihove donacije.

Ovakvi postupci pojedinaca osnažili su veru u fondaciju Marka Nikolića, kao i veru u snagu solidarnosti srpskog naroda i međusobno poverenje, kako kaže Suza. Baš iz tog razloga odlučila je da kontaktira saradnike Marka Nikolića i da najavi svoj dolazak u Balinovce. Oni su tada prepoznali njenu iskrenu želju i učinili nešto što retko rade, dali su joj broj telefona Stefanovog dede, te je tako je mogla bolje da ih upozna, da razmeni poruke i razgovara sa njima, pa i da malo bolje razume njihove želje i potrebe.

Suza i Stefi toliko su se povezali putem telefonskih razgovora, pa kada je ona stigla u Belanovce i izašla iz auta, Stefan joj se snažno zartčao u zagrljaj, ali ono što je deda tada izgovorio jako je sve rastužiolo:

„Na ulazu u kuću pitali su da li hocemo da se islikamo odmah, pa da onda sednemo kao ljudi. Samim svojim izrazima lica su me u tom trenutku naterali da se zapitam da li su prethodnih dana samo gostili ljude koji su došli da ih snimaju za društvene mreže. Međutim, kada sam ušla u kuću stvatila sam da su, nažalost, svi potresni videi bili opravdani. Tužno je samo što su baš takve slike potrebne da bi probudile empatiju i izazvale reakcije u današnjem društvu“, objasnila je Suza. Dodala je i da njoj to slikanje nije bilo bitno, odmah je odložila telefon jer joj je najvažnije bilo da se po dolasku uveri da je Stefan voljeno i srećno dete. Ipak će se novac sakupiti i sama kuća će se izgraditi, ali duhovno stanje tog malog dečaka nije nešto što je moguće tek tako popraviti.

Ipak, iskreni osmesi i spontani zagrljaji Stefana i dede koji se jedan drugom obraćaju sa poštovanjem, ubrzo su otklonili sve njene sumnje. Deda ih je kulturno ugostio i ponudio kafom, a Stefana opisuje kao izuzetno inteligentnog i zrelog dečaka koga je život već naučio da bude snalažljiviji od svojih vršnjaka. On već zna i azbuku i abecedu, pa je naglas čitao pisma koja su mu deca iz Prokuplja poslala. Vaspitan je da bude zahvalan na svemu što ima, ne traži i ne očekuje ništa, a deli sve što dobije, pa je tako otvorio čokoladu i polužio Suzu i momke koji su je dovezli i pre nego što je uzeo da se sam zasladi.

„ Zvao me je da idem u njegovu sobu da otvaramo poklone koje je dobio. U sobi je bilo jako hladno, samo malo toplije nego napolju, pa sam htela da mu dam da obuče jaknu koju je dobio, ali rekao je da mu nije haldno, navikao se na tu temperaturu. Toliko je zahvalan na svemu što je dobio i pazi na sve  stvari koje mi pokazuje, odlaže ih u kese uredno.“, objasnila nam je Suza i dodala: „ Donela sam mu jednog velikog plišanog medu i rekla sam mu da može da spava sa njim, da ga greje, a on je tad izvukao iz kese jednog crno-belog medu i otrčao do dede. Čula sam ga kako pita da li može da mi ga pokloni, a onda se vratio i reko „Ovo je za tebe, Suzo! Ti si meni dala tvog medu, pa ja tebi dajem mog.““.

U isto vreme je tužno i divno slušati kako Suza priča o Stefanu, o tome koliko on uživa u životu na selu. Ima tamo svoje drugare, životinje. Pokazao joj je svog najboljeg druga, jarca Boška, puno kokošaka koje nemaju imena, jer ih ima puno, kako Stefi kaže, ali i gusku, koju je nevino, detinje u tom trenutku odlučio da nazove Suza. Nakon smeha ostalih prisutnih odmah se iskreno izvinio i pokušao naivno da objasni da nije želeo da je uvredi, već da joj učini čast i od mila je tako nazvao.

Novac koji im je donela, namenili su tada životinjama, a kada je došlo vreme za rastanak Stefan je zamolio goste da mu opet dodju, da Suza sedi kod njega ceo dan, što mu je obećala da će ispuniti.

Ova mlada dama ima želju da, koliko god može, ulepša detinjstvo i drugim mališanima sa juga. Ako bude bilo prilike i potrebe organizovaće slične akcije i ponovo zvati sugrađane u pomoć, a mi smo sigurni da će se u još većem broju odazvati.