Na samo dva kilometara od Leskovca, sa oko 600 domaćinstava, bez ambulante, benzinske stanice i adekvatnog mosta za poljoprivredna vozila, Donja Jajina je „selo blizu grada, a šaka jada“.

Tim rečima ovo mesto opisala nam je Zagorka Ratković, meštanka koja već 66 godina živi u Donjoj Jajini, sa čijeg se ulaza nazire panoramski pogled na Leskovac.

Iako u prvi mah deluje kao prigradsko naselje, zapravo, kada se malo više obiđe, selo zaista ostavlja utisak zaboravljenog mesta, uprkos dobrim uslovima koje stanovnici imaju u odnosu na druge seoske sredine u blizini Leskovca.

This slideshow requires JavaScript.

„Vrlo smo zatucani i ne borimo se ni za šta. Ne može država sve da daje, mora nešto i narod da pokrene, mora da radi, a ovde kod nas ljudi su neradnici i po ceo dan sede“, navodi Zagorka.

Asfaltom je pokrivena srednja i glavna ulica u selu, a ostalim, naizgled zanemarenim, neravnim i zemljanim putevima, dolazi se takođe do brojnih kuća. Ali taj problem biće rešen uskoro rešen.

A neki delovi ulica raskopani su jer je početkom godine u okviru ORIO projekta grad Leskovac započeo izgradnju kanalizacione mreže, koja bi trebalo da bude završena do marta 2025. godine.

Za tu izgradnju, tvrdi Svetislav Stojiljković (75), zaslužan je Živojin Stefanović, odbornik SPS-a u Skupštini grada Leskovca.

This slideshow requires JavaScript.

„Da nije Žike Žmigavca ne bi imali kanalizaciju. On mnogo pomaže, mladi rade u gradu, zaposlili su se u fabrikama, lokalnoj samoupravi, a ovde se ljudi bave poljoprivedom i stočarstvom. Da nije Žmigavca ništa ne bi bilo“.

Dom kulture, prostorije Mesne zajednice, osnovna škola, stara škola i vrtić su u jednom kompleksu, a igralište i mobilijar između tih objekata glavna su „atrakcija“ za okupljanje mladih, onih koji odrastaju u Donjoj Jajini.

„Mladi se skupljaju da igraju košarku uveče, ali sadržaj nije nikakav, nema nikakve organizacije, nema programa za decu koja ovde rastu da se eto organizuje nešto neka predstava, na primer. Selo je celo neobrazovano“, objašnjava Zagorka.

Osnovna škola do četvrtog razreda ogranak je OŠ „Svetozar Marković“ iz Leskovca, gde deca nastavljaju obrazovanje od petog do osmog razreda.

Oko objekta te jedine obrazovne ustanove zatekli smo gomilu bačenog smeća, na šta nam je i ukazala Zagorka, koje deca ostavljaju za sobom.

This slideshow requires JavaScript.

Stariji, među kojima su mnogi doseljenici iz ranijih godina, bave se poljoprivredom, voćarstvom i stočarstvom.

Neki, pak, odlaze u inostranstvo, kao školovani ili neškolovani, da bi radili u struci ili kao moleri u Danskoj i Švedskoj.

„Ostanu im roditelji i kad ta porodica zamre kuća ostaje prazna. Ranije su se ljudi doseljavali ovde da žive. Nije bilo ovako. Kao da smo u Oruglicu, selo blizu grada a šaka jada“.

Za svakodnevne potrebe, prema rečima Marka Ratkovića (39), imaju sve mogućnosti.

Pored dve prodavnice, tri kafane i još nekoliko manjih objekata, meštanima Donje Jajine fali benzinska stanica i širi most preko reke, da bi poljoprivrednici mogli da prolaze svojim vozilima.

This slideshow requires JavaScript.

„Ono što najviše fali je most preko Veternice. Slali smo dopis Beogradu pa nam je vraćeno za Leskovac i očekujemo da dobijemo odgovor, ja se nadam potvrdan, zato što mi imamo mnogo mali most samo da ljudi prolaze. Nije tu bitna velika širina, samo koliko da prolaze traktori, jer kad nadođe reka onda se vučemo, pa se zaglavimo, pa ne možemo da izađemo. Jedina alternativa nam je da idemo preko grada ali tu treba mnogo vremena, ako krene kiša, nevreme, a tamo gubimo sat vreme“, ističe Ratković, proizvođač sadnica voća i ruža.

Kao otac šestogodišnje devojčice, on je zadovoljan trenutnim uslovima za život, vaspitačicama i mestima za druženje mališana, a voleo bi, navodi za JuGmediu, da igralište dobije ogradu, pre svega zbog bezbednosti dece.

„Jeste da se duži vremenski period čeka na neki odgovor. Pričam sa moje strane, ne sa strane Mesne zajednice, na neko rešenje problema se čeka duže, ali ne mogu sva sela da se pokriju niti odmah da se uradi“.

Pomenutom odborniku Stefanoviću, kao i drugima iz tog i okolnih mesta, mogu se obratiti za pomoć, kako kaže Ratković „pošto su svi povezani i svi se znaju“.

Lokalna samouprava Leskovca, zaključuju, ima sluha za njihove potrebe, a ono što su istakli prilikom našeg obilaska bilo bi od velikog značaja, jer su u pitanju svakodnevne aktivnosti – prelazak preko mosta, benzinska stanica i zdravstvena ustanova.

Pozdravljamo se sa našim sagovornicima, za nekoliko minuta stižemo u grad i u glavi nam odzvanjaju reči baka Zagorke, „kao da smo bili udaljeni kilometrima daleko od civilizacije“.