LESKOVAC – Pravićemo najveću pljeskavicu na svetu sve dok rekord ne bude zabeležen u tu čuvenu Ginisovu knjigu, pa makar tako dočekali i starost.

Ovako pričaju Ivan Đorđević (36) i Goran Todorović (47), koji su dan ranije ispekli pljesakvicu od 55 kilograma i tako po šesti put nadmašili sopstvene reokorde.

Novi rekord slavili su dugo i bučno. Trebalo im je samo tri sata odmora da se u šest ujutru pojave na radnom mestu „Ćevabdžnice MK“, gde su glavni roštilj majstori.

„Malo sam umoran mnogo sam srećan i ispunjen, ali redovan posao ne sme da trpi. Mi se, između ostalog takmičimo na Roštiljijadi i zbog našeg preduzeća MK Mesare, gde zarađujemo za život u gde sebe ostvarujemo – pričaju najčuvenije ćevabđžije u Srbiji.

Sreli su su se i sprijateljili na poslu.

Goran se školovao za taj posao i u preduzeće MK Mesare je došao sa iskustvom pre 19 godina, a Ivan sa diplomom poljoprivrednog veterinara mnogo kasnije.

„Bio sam čirak, sve što znam od njega sam naučio“, priča čovek za koga koleginice kažu da u šakama ima ugrađenu mašinu za brzo i pravilno oblikovanje pljeskavica.

Tokom Roštiljiade on i Goran dnevno prerade po pola tone mesa u pljeskavice. To meso predhodno sami spreme.

„Suština je u kvalitetu mesa i u znanju, iskustvu majstora. Pljeskavica ne može da omane ako se sprema od mesa bika koji nije bio stariji od godinu i po dana. Meso mora dobro da se umesi, a količina dodataka soje, junećeg loja, aditiva i konzervansa je promenljiva i zavisi od samog majstora. Po dvadeset puta probamo ukus i miris. Kada se sve kockice slože, meso odstoji 24 sata u ladnoj komori i tada imate brendirano ‘leskovačko roštilj meso’ i pljeskavice sa ukusom poput one koju smo sinoć ispekli na Roštiljiadi”, obajšnjavaju Ivan i Goran, čija slava traje koliko i samo takmičenje.

“Ma kakva slava, Leskovac je grad roštilja, roštiljdžija i ćevabdžija. Ovde su svi majstori, samo neće da se takmiče”, skorman je Ivan.

Takmičenje za najveću pljeskavicu na svetu, odnosno spravljane pljeskavice za Ginisa počelo je pre 21 godine. Ustanovio ga je njegov prvi pobednik – Novica Stanković Šaponja.
U Ginisovu knjugu nije zabeležen ni jedan rekord iz Leskovca, zato što organizatori nisu ni tražili ni umeli da dođu do nadležnih predstavništava. Ove godine su se prvi put raspitvali i navodno im je rečno da  u knjizi ne postoji kategorija za pljeksavicu.

Ivan i Goran su očajni zbog toga.

“Znamo da je novac u pitanju. Može da se daje za pevače po 30 hiljada evra a za takmičenje ne može 10 do 15 hiljada evra. Pa ovo je velika turistička atrakcija. Znate li koliko bi ekipa iz Srbije došlo da se takmiči, koliko bi se tu stranih kamera našlo kada bi se čulo da dolazi Ginis”, rezonuju majstori roštilja.

Inače, pljeskavica rekoderka je pre pečenje bila teška 55 kilograma, prečnika 157 i debljine 2,5 centimetara. Tokom pečenja je kalira za dvadesetak posto, pa je njena težina iznosila 47 kilograma, a 2 centimetara debljina. Rekorderi kažu da im je to bio najteže postignuti rekord.

“Zato što je roštilj bio širi samo pet centimetara od pljeskavice, pa je prilikom okretanja pala na ivicu i jedno manje parče se odvalilo i zato što smo negde zeznuli stvar pa nam se u sredini pregrejala skara. Morali smo ćumur ga gasimo nekoliko puta vodom da ne izgori ili se zalepi pljeskavica”, objašnjvaju.

Posao otežavaju i propozicije takmičenja, budući da vreme od mesenja mesa do gotove džinovske pljeskavice, koja se sprema pred uzbuđenom publikom i uz zvuke trubača, iznosi svega sat vremena.

“Imamo podršku našeg gazde, pa ćemo svake godine na Roštiljijadi čekati oko vrele skare. Na drugima je u našem Leskovcu da se potrude i dovedu tu čuvenu knjigu!”, zaključuju rekorder i junaci i ovogodišnje Roštiljijade u Leskovcu.

(Kraj) mil