LESKOVAC – Leskovčani na svome jeziku plaču, psuju, kunu i svađaju se. I to im ide lako, kad moraju službeno opštiti ili školu učiti – to im ide malo teže.
Ovo je danas ocenio Dr Nedeljko Bogdanović, penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Nišu na otvaranju dvodnevnog međunardnog skupa „Dijaletkti srpskog jezika: istraživanja, nastava, književnost“, na kome sa 70 radova i 80 saopštenja ušestvuju slavisti i iz Bugarske, Rumunije, Makedonije, Crne Gore, Mađarske, Slovenije i Nemačke,
Po broju prijavljenih radova i njihovoj tematskoj raznovrsnosti ovaj četvrti po redu naučni skup u Leskovcu nadmašio je sve prethodne naučne skupove koji se bave dijalektima u srpskom jeziku, istakao je Dr Nedeljko Bogdanović, jedan od najznačajnijih istraživača u oblasti dijalektologije kod nas.
„Leskovac je u tome izuzetak. Na svome jeziku Leskovčani plaču, psuju, kunu i svađaju se. I to im ide lako, kad moraju službeno opštiti ili školu učiti – to im ide malo teže. U televizijskim serijama taj jezik ne služi uvek za osmeh nego i za podsmeh. Leskovčani to znaju ali se mnogo ne ljute. Jedino čime mogu da se osvete zbog takve nekorektnosti jeste da malo više zaljute pljeskavicu ili da u blagi ajvar ćušnu i poneko ljuto džinče“, rekao je profesor Bogdanović u svojoj uvodnoj besedi, dajući neobično duhovit i šarmantan ton početku ovog skupa.
On je kazao da srpski jezik, kao ni jedan drugi u svetu, prate specifične pojave koje pokazuju izuzetnu dijalekatsku razuđenost na koju su uticale društvene i istorijske prilike kao i činjenica da je srpski narod, u vreme formiranja dijalekata, pripadao različitim crkvama, carstvima, kulturama i uticajima iz raznih pravaca.
Ovaj izuzetno cenjeni slavista i pedagog nije olako prešao prekao svog naučnog stava da su raspadom poslednje Jugoslavije, kao zajedničke države, pojedini, kako je kazao – jezički separatizmi, na službenom planu, svoj jezik pretvarali ili preimenovali u nove standardne jezike, više prateći želje nego stvarne potrebe političke oligarhije osamostaljenih državica.
Dvodnevni načni skup o dijalektima srpskog jezika u Leskovcu održava se u znak sećanja na Olafa Broka, norvškog slaviste, čija je studija o dijaletkima „najjužnije Srbije“, jedna od prvih iz te oblasti, izašla pre 110 godina u Beču.
Učesnike skupa, u ime Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu, koja je finansijski podržala ovu dvodnevnu naučnu konferenciju dijalektologa, pozdravila je Marija Ćorić. Ona je zahvalila organizatorima što su na ovaj način istakli značaj lingvističkog istraživanja Olafa Broka.
Organizator skupa je Leskovački kulturni centar a suorganizatori Filozofski fakulteti u Nišu i Kosovskoj Mitrovici.
(kraj)bdi/mil
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Није баш упутно да мој коментар буде први. Једном сам се опекла. Али кад већ нико неће, ‘ајд ја ћу. Усудих се да се сама прозовем будући (како је овде и познато) да сам просветни радник. Узгред, свесна сам чињенице да ћу испасти неколегијална ал’ не мари – ја држим до свог образа.
ЛКЦ је установа која је организацијом овог научног скупа направила подвиг. Њој није основно прописано да се тиме бави – знамо којој јесте. Још значајнија је чињеница да је скуп међународног карактера. По ономе како пратим – овај ће бити један од масовнијих у категорији међународних који се организују у Србији. То чак не полази за руком неким установама високог образовања.
Оно што би у вези истог хтела овом приликом да изнесем је моје запрепашћење слабим одазивом колега просветних радника. То знам захваљујући томе што сам приметила ситну цифру када сам се сама регистровала. За оне који нису упућени – просветни радници (а овај скуп је био намењен свим категоријама) имају (законску) обавеезу да се на овај начин усавршавају.
На питање шта ово значи, одговор ћу у наставку износити. Битан је родитељима који имају децу на школовању.
Просветни радници јабланичког округа, очигледно не желе да се усавршавају. На овај скуп су посебно били позвани наставници књижевности и нашег језика. Ако их је и било – било их је свега неколико. Ја нисам један од њих, ипак сам овај скуп пропратила. Поменута популација је једна од многобројнијих.
Дакле, драги родитељи, али и драга државо (мада, драга моја ти – ти то исто одлично знаш) требате да знате следеће:
са Вашом децом раде наставници са знањем који су донели када су завршили факултет – под условм да исто није у међувремену исчилело. Усудићу се да направим једну аналогију, то Вам дође исто као кад одвезете свој ауто, произведеен пре неколико година и са уграђеним рачунаром код мајстора који се школовао да поправља фићу или кад однесете на поправку свој плазма телевизор код мајстора који је школован да поправља телевизор-лампаш. Можда сам мало претерала али вероватно има и управо таквих. Будући да не осећају потребу да се усавршавају, нема друге него да мисле како све знају. Не би се рекло да је могуће да буде другачије јер је котизација за скуп била свега 1.000. динара.
Дакле, драги родитељи, посредством претходно изнешеног можете да сагледате колико ће вам деца бити спремна за даље школовање. Ви сад видите како можете да нешто спречите уместо да дођете у ситуацију да лечите што се иначе ради преко приватних часова.
Cekao sam i ja da na ovoj uvazenoj vesti, vaznom naslovu, komentar ostavi ponajpre neko ko je istinski strucan. Ja to svakako nisam. I izgleda da sam konacno docekao. 🙂
Hvala kumce. 🙂
Dijalekt leskovacki, kao i sve ostale dijalekte, veoma dobro „osecam“ i volim. Leskovacki mi je naravno najdrazi. Obozavam takodje i vranjski, prizrenski, niski. I ima ih svakako jos, koji su mi veoma dragi i izuzetno prijaju mom uhu. I to ne samo u Juznoj Srbiji.
Dijalekti imaju neku svoju neobjasnjivu unutrasnju, toplinu i snagu. Imaju ono nesto, sto se pod obavezno izgubi u prevodu. Neko ce to nesto nazvati dusom? ❓ Mozda? ❓
Verujem da niko ne zna tacan odgovor na ovo pitanje, a ja ponajmanje. Uostalom, sta je uopste dusa? ❓ 🙂
Ipak, moram da kazem da standardizovani jezik, tzv. knjizevni, ima neke svoje „ogromne“ prednosti u odnosu na gotovo sve lokalne dijalekte.
Navescu cak i konkretan primer za ovu moju tezu.
Potpuno slucajan primer. Unapred cu reci da je svaka eventualna slicnost, tog primera sa realnim zivotom, apsolutno nenamerna. 🙂
Zamislite molim Vas da recimo neka vazna javna licnost, neki politicar ili slicno, u svojoj mladosti stekne nadimak „Slina“. Taj nadimak mu po opste prihvacenom misljenju, savrseno dobro stoji i apsolutno sagledava sve njegove, moralne, karakterne, intelektualne pa cak i „obrazovne“ osobine.
E sad, zamislite molim Vas da se je taj isti lik rodio u Leskovcu, a ne recimo u Beogradu.
U toj (na njegovu srecu) hipotetickoj varijanti, bi smo imali coveka na vaznoj drzavnoj funkciji, koga bi svi znali pod nadimkom „Dzivan“.
Zapitajte se sada da li je tako nesto uopste prevodivo na „globalni“ engleski? Mislim naravno na prevod koji moze da stvori pravu i realnu sliku o pomenutoj personi.
Eto, ako ni zbog cega drugog, a onda samo zato je dobro biti rodjen u prestonici, a nikako ne u Leskovcu.
Osim naravno ako nisi cuveni Moka Dzivan. 🙂
Ali treba biti posten i reci da Mokin nadimak, odrazava pre svega njegovu vrhunsku i neponovljivu zivotnu filozofiju, a nikako ne njegove licne karakterne ili higijenske osobine i navike.
Zato ja volim dijalekte, a narocito ovaj nas, leskovacki.
Cim bre vidim coveka, cim bre cujem kako ga zovu, odmah mi je sve jasno i znam tacno sta mogu da ocekujem od njega. 🙂
Nesto nije u redu? 🙂
Samo recite.
Mogu ja i sam da preuredim tekst i da mu „turim“ tackice. 🙂
Aleksandre, dragi prijatelju moj
Ponekad je stvarno steta sto moramo da komuniciramo ovako pred ocima javnosti. Evo, ja bas sada imam ogromnu potrebu da ti nesto sapnem. 🙂
Pa ipak, bez obzira na okolnosti, moram ti nesto reci i nadam se da ces ti to saznanje, podneti mnogo bolje od mene. 🙁
O cemu se zapravo radi…
Moja najdraza je pre neki dan, posle duzeg vremena, iscitavala Jugmediu. Sa posebnim osvrtom na komentare, naravno. 🙂
Posle citanja, samo je glasno rekla:
„Duso, ti i ovaj tvoj decko, Aleksandar… Neodoljivo me podsecate na Staniju u Soraju. Sa svima ste se zakacili“.
🙁 🙁 🙁 🙁 🙁
E moj prijatelju
Znam samo da cemo, ako se ovo ovo bude proculo, obojica morati da predjemo u Tadicevu stranku.
Pod hitno!
To ce nama dvojici u tom slucaju, biti jedino preostalo politicko utociste.
Sve starlete su vec tamo.
Samo jos nas cekaju. 🙂 🙂 🙂 🙂 🙂
Pozdravi suprugu od Stanije ili možda je bolje od Soraje, ne znam šta tebi više odgovara, i kaži joj da imamo i fanove, nije baš da nas svi ne vole, jeste da nemamo fan stranice ali biće i toga.
A onog Acu Lukasa ima da tužimo. 🙂
Jedino mi je žao što ću morati da te razočaram oko prelaznog roka, ova strleta, ko god da je, ostaje u istom jatu. 🙂
Kad sam već na ovoj temi da kažem i par reči.
Sam dijalekt i nije loša stvar ako se pravilno upotrebljava i ako pored njega dobro baratamo i književnim jezikom. Međutim u našem slučaju kod dijalekta ne možemo da napravimo jasne granice u kojima bi mogli da se krećemo a knjiženi jezik baš i nismo savladali. Pravilo je da nema pravila i sve se danas trpa pod naš dijalekt.
Zašto je po meni službeni(književni) jezak bolji u odnosu na dijalekt. Ovo je posebno važno zbog dece. Naime kada bi izgovarali rečenice na službenom jeziku, mozak bi imao bar 15% više iskorišćenih sinspsi u odnosu na iste rečenice izgovorene dijalektom.
Deca su danas i tako uskraćena za mnogo aktivnosti počev od fizičkih pa do onih kulturnih. Razne aktivnosti kod dece aktiviraju i razne delove mozga i što su te aktivnosti veće kod dece veći je i njihov intelektualni potencijal. Ako im na to dodamo još i slabiju aktivnost u izgovoru reči pitanje je šta na kraju i možemo da očekujemo od te dece.
Najidealnija situacija bi bila da prioritet bude književni jezik a da svi pored toga nauče i dijalekat, nešto puput drugog jezika.
Sigurno je da bi se smanjenjem upotrebe dijalekta izgubila i određena autohtonost ali to je nešto sa čim bi morali da nastavimo život, ne možemo da imamo i jare i pare.
Ne kažem da ćemo izgovaranjem reči književnim jezikom postati supremeni . Šta god da radimo jednostavno imaćemo 15% šansi više da budemo bolji u tome.
Znaci stvarno umes da budes smrtno dosadan. 🙁
Nikada mi nece biti jasno, kako to uspevas da svaku, pa i najbanalniju temu, uozbiljis do nivoa smrtnog slucaja. 🙁
Aman bre covece! Zasto si toliko ustogljen?
Prolece je napolju. Sve se budi. Jos malo pa ce haljinice i majcice. 🙂
Opusti se bar malo, ko Boga te molim.
Neka svi vide da si dobar covek. 🙂
Teme uopšte nisu bananle, pogotovo ova o jezika koja bi trebalo ozbiljnije da se shvati.
Ne znam da li da zameram sebi što nisam opušteniji i što ne zbijam šale u dovoljnoj meri ali i da zameram, trebalo bi da damo ljudima koji čitaju i nešto više od smeha.
Јао, вас двојица, мислим – обојица!
Нисте позвани да расправљате о предностима или манама употребе дијалекта или књижевног језика. Било коју тему постављате као изговор да би сте се нешто убеђивали. Добро је што сте сада прешли на мало виши ниво комуникације али ћу се дрзнути да вас подсетим да тако умањујете своју конструктивност. А ми смо овде ваљда првенствено због тога.
Kao i mnogo puta do sada, opet ste u pravu. Međutim i mi smo samo ljudi i ništa više od toga.
Što se tiče ove teme, Vaš komentar stoji gore kao svetionik i prikazuje stvarno stanje stvar, verujem da će motivisati one kojima je namenjen, nadam se da se neće nasukati na kometare nas dvojice.
🙂