Posle nekoliko neuspešnih pokušaja formiranja zasada jabuka i krušaka na okućnici u selu, odlučio sam da pokušam još jednom, ovog puta sa isključivo starim, autohtonim sortama.Traganje po internetu dovelo me je do Žitnog Potoka, i Dragana Avdića, „Kalemara autohtonog  zaboravljenog voća“ kako su me uputili da ga potražim.

Žitni Potok je varošica na Jugu Srbije, do nje se stiže putem preko Bojnika, Donjeg i Gornjeg Konjuvca, Zlate i kad stignete u centar varošice, stiče se utisak da je vreme stalo. Baš zbog tog utiska ni malo mi nije bilo čudno što baš ovde postoji čovek koji se bavi očuvanjem starih sorti voćaka.

Avdić je sebi, na neki način, postavio zadatak da krene u borbu za očuvanje sorti koje su vekovima živele po dvorištima, voćnjacima, vinogradima pa su izvesno vreme bile potpuno zaboravljene, zbog hibrida bolje rodnosti,  da bi se u poslednje vreme mnogi odlučili da postepeno vraćaju na imanja ove sorte.

Dragan Avdić, za sebe kaže da je kalemar, da voli prirodu i da vreme provodi kalemljenjem i razmnožavanjem starih sorti ali i divljeg voća koje prodaje širom Srbije. Sve je počelo kad je boravići u prirodi shvatio da na napuštenim imanjima propada mnogo stabala ali i puno plodova koje niko ne bere. Odlučio je da krene u kalemljenje i proizvodnju sadnica i, čini se, itekako uspeo u nameri.

U razgovoru sa njim saznao sam da ljudi najviše traže šljive, jabuke i kruške ali ima i onih koji rado  zasade oskorušu, brekinju i dren jer ne žele hemijski tretirano voće. Za sada, kod Avdića mogu da se nađu jabuke:  Kolačara, Budimka, Šumatovka, Kožara, Šarenika, Petrovka Crvena i bela, Lepocvetka i još neke sorte. Kruške: Kantaruša, Viljamovka, Đurevka, Žutica, Kaluđerka, Karamanka, Ječmenka, Lubeničarka, Vodenjaca, i jos neke letnje i zimske sorte kao i šljive: Požegača, Crnošljiva, Belošljiva, Belica, Jajača, Turgunja, Šarica. Tu su još i sorte šumskog voće, Dren, Divlja jabuka i kruška Oskoruša, Brekinja, Glog, Trnjina.
O načinu očuvanja starih sorti Avdić kaže:  Moji kupci su uglavnom ljudi koji žele da posade neku od sadnica na okućnici i svojim dvorištima, a traže ih baš zato što su sadnice iskalemnjene na divlje podloge (kruške, jabuke, gloga itd.) jer takve sadnice mogu da dožive duboku starost, neke čak i više od 100 godina. Ljudi ih kupuju pre svega zato sto je autohtono voće zdravo i ne traži nikakvu hemiju a otporno na sve moguće prirodne uslove.

Kao najvažniji razlog za sadnju ovih voćaka ističe želju da sadnjom ovakve voćke ljudi ostavljaju amanet potomcima da čuvaju uspomenu na pretke.

Dok smo ubacivali sadnice u auto saznao sam i da je proces kalemljenja zahtevan jer najpre treba obezbediti divlje podloge koje nalazi u prirodi ali i sam zasejava i čeka da dostignu zrelost potrebnu za kalemljenje. Proces jeste spor ali se dobija kvalitetna sadnica koja može da ima dug životni vek.  Avdić proporučuje da ukoliko odlučite da sadite stare voćke sadnju obavite kasno ujesen, a najkasnije do marta kad vegetacija počne da se budi.

U potrazi za starim autohtonim sortama i Draganom Avdićem na internetu sam primetio da je sve više ljudi zainteresovanih  za sadnju ovih voćaka pa mi se nekako čini i da staro voće ipak ima budućnost ali je potrebno da se svi potrudimo da ih očuvamo, makar po cenu manjeg prinosa ali povećanju kvaliteta ukusa, ako ništa drugo. Pretpostavljam da bi i mediji mogli da odigraju veliku ulogu ukoliko bi se uključili u promovisanje ove tematike kroz razgovore sa stručnim ljudima iz oblasti voćarstva koji bi izneli argumente za i protiv sadnje autohtonog voća.

Moja okućnica trenutno ima pedesetak stabala i desetak različitih sorti starih jabuka i krušaka. Prvu staru voćku, krušku karamanku, zasadio sam pre četiri godine. Prošle godine rodila je tačno jedanaest plodova i svi su opstali bez ikakvog tretiranja. Sećajući se ukusa detinjstva koje se uz prvi zagrizaj vratilo, pojeo sam je u slast.

Juče sam zasadio novi voćnjak. Dok sam ašovom pravio rupe za postavljanje sadnica u glavi mi se motalo: „Staro, staro mi dajte. Ono što miriše na suv bosiljak i što sada tako slatko pada. Pada i greje…greje srce“.