Narodna biblioteka „Desanka Maksimović“ i Udruženje Dejanaca, povodom Svetskog dana poezije, organizovali su promociju knjige „Dečji folklor Zaplanja i okoline” Dragoljuba Zlatkovića (1937). O zborniku i autoru je govorio Dejan Krstić, doktor etnoloških i antropoloških nauka.

 U ime domaćina obratio se Srba Takić, direktor biblioteke, koji je objasnio da je profesor Zlatković obišao zaplanjska i neka vlasotinačka sela (Dejan, Svođe, Kruševica) i zapisivao dečje pesme kakve su se pevale nekada.

Dr Dejan Krstić, naučni saradnik Narodnog muzeja u Zaječaru, objasnio je značaj rada Dragoljuba Zlatkovića za Srbiju i Balkan.

„Mi za 200 godina nismo uspeli da završimo posao koji je započeo još Vuk Karadžić. Tu su bitni entuzijasti, koji su mnogo uradili, a jedan od njih je Dragoljub Zlatković čije je delo bitno na nivou Balkana. On već 60 godina radi na istraživanju etnologije, folkloristike i dijalektologije. Pored brojnih priznanja dobio je i Vukovu nagradu za „Rečnik pirotskog govora” koji je najveći dijalektološki rečnik na Balkanu“, objasnio je Krstić.

Dragoljub Zlatković je govorio kako od 7. aprila 1965. počinje da beleži poslovice i poređenja, a prvu knjigu je objavio uz podršku akademika Pavla Ivića 1989.godine. On je agronom po struci, ali je decenijama išao od sela do sela Pirotskog okruga, a zatim po istočnoj Srbiji i zapadnoj Bugarskoj. Građa za knjigu „Dečji folklor Zaplanja i okoline” prikupljana je od 2018. do 2020. godine, a selo Gornji Dejan je obišao avgusta 2018.

Autor je posebno govorio o psihološkoj funkciji dečjeg folkora i kako utiče na razvoj čoveka.

„Ispitivanje razvoja osobina deteta počinje odmah po njegovom rođenju, a dečiji folklor je deo toga. Jezik okoline, delom i preko dečijeg folklora, ulazi u pamćenje deteta kao deo igre i utiče na formiranje njegovog rečnika, navika, karaktera, odnosa prema okolini. U njemu ce nalaze sadržaji koji upućuju dete na sopstveno telo, na pol i nagone. Ukućani dočekuju svako novorođeno dete milozvučnim i slikovitim pesmicama koje neprekidno ponavljaju dok ono raste. Dete ih rado preuzima i ponavlja u igri, i uz njih i igru lako savladava maternji govor, kao i ponašanje koje se od njega očekuje ili mu ce dopušta. Izvođenje dečijeg folklora prate osmesi, nežnost, dodiri i kliktaji, ljubav,zadirkivanje odraslih, pogotovo babe i dede”, rekao je Zlatković.

Kazivači pesama sa vlasotinačkog područja su rođeni  u Gornjem Dejanu: Verica Vukadinović, Dobrinka Stojičić i Zorica Miladinović.