Na 400 metara od centra Medveđe, u dvorištu svoje kuće, Dragomir Veličković (80) gaji ljubav prema pčelama koja traje više od tri decenije. Sa 10 ari zemlje, Dragomir je pronašao savršen balans između svojih pčela i supruge Kosare, koja se posvećuje cveću. Dok on posmatra pčele kako brižno sakupljaju nektar, Kosara brine o cvetnim gredicama, stvarajući tako prostor gde priroda diše punim plućima.

Pre pet godina, Dragomir se suočio s teškom bolešću koja je promenila njegov život i ograničila ga da uživa u pčelarstvu kao nekada.

S obzirom na to da je invalid, bio je primoran da preseli svoje pčele iz rodnog sela Retkocer, gde su se ranije osećao slobodno među šljivama, orasima i malinama.

„Moja kuća u Retkoceru nalazi se na 830 metara nadmorske visine i priroda je mnogo bolja pa sam imao i šljive, orahe, maline, kupine ali kad se ovo desilo više nisam mogao. Sada imam 10 košnica i samo jednu vrstu meda, mešavinu. Ima i livade i bagrem, i šumski i sve. Ne koristim aditive, a med ako je čist on je i hrana i lek, a ako ovi dole možda povećavaju, ako dva tri puta vade nema od toga meda, ne može pčela toliko da napuni“, priča Dragomir za Jugmediu.

U početku je bilo teško, ali prijatelji Živojin Pavlović i Milisav Miletić pritekli su mu u pomoć.

Pčelarstvo za Dragomira nikada nije bilo samo posao. Prvi put ljubav prema pčelama i medu rodila se pre 30 godina kada je od jednog kolege uzeo košnicu.

„On je bio alergičan na ujed pčele, međutim mene i po tri četiri ujedu i ništa mi nije, a sada izađem i po pola sata posmatram njihov rad, kako izlaze, donose i brane se od osica i stršelja“, kaže Dragomir.

Kad su pčele srećne, srećan je i on, a ove godine, s nadom, očekuje oko 90 kilograma meda.

Cene su pristupačne, 10 evra za kilogram meda, ali zadovoljstvo koje dobija od pčela je neprocenjivo.

„Što se tiče finansijkog aspekta, to mi nikada nije bilo primarno, nisam mnogo ni prodavao, nisam mnogo ni vrcao ali voleo sam ih otpočetka i sada volim samo što ne mogu mnogo da radim oko njih. Više mi je ljubav prema pčela nego prema prihodu“, ispričao nam je Dragomir Veličković.

Dok se u invalidskim kolicima približava košnicama, Dragomir ne propušta priliku da nam pokaže i cveće koje gaji njegova supruga.

Kosara, koja se brine o cveću, ne krije da se boji ujeda pčela, ali njena ljubav prema suprugu jača svaku nelagodu. U dnevnoj sobi, gde Dragomir provodi najveći deo dana, postavila je plakat sa inspirativnom porukom i izmamila mu osmeh na lice.

Kroz ljubav prema pčelama, Dragomir i Kosara su stvorili svoj mali raj. Njihov dvorišni svet ispunjen je zvucima prirode i neizmernom podrškom.

Imao je Dragomir ideju da pokrene i seoski turizam, ali ga je bolest sprečila.

Sada ima savet za sve nas: Ujutru kašika meda u čaj.