Nepokretna kulturna dobra predstavljaju neobnovljiv resurs i nacionalno blago svake zemlje. U Republici Srbiji, zaključno sa 2020. godinom, u Centralni registar upisano je 2.596 nepokretnih kulturnih dobara, od čega je oko trećine od velikog i izuzetnog značaja, piše u saopštenju DRI, kojeg u nastavku prenosimo u celosti.

Zaštita nepokretnih kulturnih dobara je važna kako bi se očuvala njihova spomenička svojstva. Postojeća zakonska regulativa u oblasti zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa ne uređuje brojna pitanja, pri tom su pojedina rešenja uopštena i zastarela. Zavodi za zaštitu spomenika kulture, odnosno Republički zavod i 13 teritorijalnih zavoda, delatnost zaštite nepokretnih kulturnih dobara obavljaju u otežanim uslovima, što se odražava na stanje pojedinih nepokretnih kulturnih dobara, koja su zapuštena i devastirana.

Ključne preporuke Ministarstvu kulture, da: preduzme neophodne aktivnosti na: izradi posebnog zakona za delatnost zaštite NKD i donošenju strategije razvoja kulture pokrene inicijativu za bliže uređenje: načina finansiranja osnovne delatnosti zavoda za zaštitu spomenika kulture i vršenja uvida u stanje NKD uspostavi jedinstvenu evidenciju nepokretnosti pod prethodnom zaštitom, izradi plan dopune mera zaštite kod već utvrđenih NKD i utvrdi listu NKD u lošem stanju.

Republičkom zavodu, da: donese procedure i uputstva za unos podataka u Informacioni sistem NKD, kao i njihovu kontrolu kvaliteta.

Postoji opasnost da pojedina nepokretna kulturna dobra izgube spomenička svojstva.

Među njima se nalaze i NKD od velikog i zuzetnog značaja. Nedovoljan broj uvida u stanje NKD, od strane zavoda za zaštitu spomenika kulture, otežava da se stanje sagleda u celosti.

Teritorijalni zavodi nisu izradili mere zaštite za oko dve trećine NKD, prema podacima iz Informacionog sistema. Kod pojedinih NKD nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi, usled čega nije određen sopstvenik zadužen za sprovođenje mera zaštite.

Nepokretna kulturna dobra koja nemaju određenog sopstvenika ili imaju sopstvenika koji nije zainteresovan za njihovo održavanje uglavnom se nalaze u lošem stanju i nije iskorišćena njihova mogućnost za privođenje nameni, u cilju ekonomske održivosti.

Neophodna je aktivnija uloga Ministarstva kulture i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kako bi se unapredio sistem zaštite i smanjila ugroženost pojedinih nepokretnih kulturnih dobara

Osnovni preduslovi za nesmetano funkcionisanje sistema zaštite nepokretnih kulturnih dobara nisu u potpunosti ispunjeni. Proces utvrđivanja nepokretnih kulturnih dobara nije dovoljno uređen, što ima za posledicu da pojedinim nepokretnostima istekne prethodna zaštita i pre okončanja tog procesa. Nije dovoljno uređen ni način finansiranja osnovne delatnosti zavoda za zaštitu spomenika kulture, što otežava njeno obavljanje.

Takođe, nije u celosti uspostavljen Informacioni sistem NKD, neophodan za njihovu zaštitu u savremenim uslovima.

Nije u potpunosti uspostavljen adekvatan regulatorni okvir neophodan za efikasno funkcionisanje sistema zaštite nepokretnih kulturnih dobara. Delatnost zaštite NKD nije bliže uređena posebnim zakonom, iako obaveza za tim postoji od 2016. godine.

Nacionalna strategija, koja bi obuhvatila oblast zaštite NKD, nije doneta ni 10 godina nakon isteka roka za donošenje. Nacionalni savet za kulturu ne funkcioniše skoro pet godina, jer nisu imenovani članovi ovog stručnog tela.