Tri puta u poslednjih šest godina veterani fudbalskih klubova u leskovačkom kraju imali su čast da ugoste slavne kolege srpskog superligaša Partizana, spremajući fešte, ali su isto toliko puta veterani crno-belih razočarali i domaćine i publiku, dovodeći nepoznata imena, a poslednji put, čak, izazvali i tuču na ternu.

Pođimo redom.

Septembra 2010. godine po prvi put su se u Jablaničkom okrugu pojavili veterani beogradskog Partizana, predvođeni generalom Goranom Kadinićem na prijateljskoj utakmici u Lebanu sa veteranima FK Radan. Dogovor sa predsednikom veterana Radana Novicom Bogdanovićem je bio da se na utakmici u Lebanu pojavi većina bivših asova našeg  trenutnog šamipona države.

Uprava Radana je organizovala doček kako to priliči domaćinu, i u skladu s renomeom Beograđana. Nažalost, u Lebane su doputovali sve anonimni igrači Partizana. Ipak im je priređen prijem kako treba, primljeni su i kod predsednika opštine. Kadinić i družina su otišli zadovoljni, a publika ostala razočarana i izigrana. Ostala je, zapravo, mrlja koja se još pamti.

I na drugom gostovanju ista fora, lažna najava zvučnih imena.

Naime, maja meseca ove godine stadion u Vučju je bio prepun, oko 3.000 ljudi iz Porečkog kraja očekivalo je da vidi makar 5 do 6 legendarnih partizanovaca, kao, na primer – Klinčarskog, Vukotića, Prekazija, Tešovića, Zavišića, Nenada Stojkovića,  Đelmaša…

Opet, nažalost, pojavio se samo Nebojša Vućićević i ostala anonimna imena u dresu veterana Partizana na čelu sa vođom Kadinićem.

Sa prepunih tribina otišlo se razočarano.

Kulminacija ove priče je nedavno gostovanje tih istih veterana Partizana, predvođenih opet generalom Goranom Kadinićem, na proslavi 40 godina FK Jedinstvo u Gornjem Stopnaju kod Leskovca, kada se istovremno od fudbala opraštala jedna od legendi ovog kluba Novica Milić.

Domaćin na čelu sa mladim i ambicioznim predsednikom kluba Igorom Stanojkovićem bio je sve preduzeo da ugosti veterane Partizana koji su po treći put u Jablaničkom okrugu najavili dolazak zvučnih imena, posebno što je slavljenik Novica Milić njihov navijač i poznanik.

I ponovo ista priča. Sasatav poput onog iz Vučja s tim što se uz Nebojšu Vučićevića pojavio i Miloš Đelmaš, koji je bio upisan u zvanični protokol ali nije izašao na teren.

Veterani Partizana izgleda nisu očekivali da će jednog momenta biti nadigrani od slavljenika, pa su onako razmažen i drski postali nervozni, izazvali incident i utakmica je – prekinuta.

Domaćini su se uzalud preznojavali i molili igrače da izađu na teren i nastave utakmicu, zbog publike.

A ponašanje Beograđana – neprimereno. Vinovnik incidenta Branko Smiljanić je najpre  psovao po terenu i vređao svoje igrače da bi pored desne korner zastavice mučki laktom udraio Stanišu Stanisavljevića, koji mu je mahinalno uzvratio, pa je ratoborni Smiljanić krenuo u tuču, i na sreću, bio zaustavljen.

Tako su navijači, njih oko 500, napustili igralište razočarani  postupkom igrača koji su branili boje veterana Partizana i ponovnim nedolaskom onih legenedarnih koje su želeleli da vide.

Domaćini su sve to podneli dostojanstveno, ne reagujući čak ni kada su pojedini igrači crno-belih upućivali pogrdne reči na račun rivala. Gosti su ispraćeni kao da se ništa nije dogodilo, bez obzira što su kasnije pojedinci optuživali domaći klub za prekinutu utakmicu.

Ova tri primera trebalo da posluže za nauk budućim slavljenicima kada su u pitanju Partizovani fudbaleri veterani. Jer, bolje je, po mom skromnom mišljenju, tu svečanu utakmicu odigrati sa onima koji uvažavaju i domaćina i publiku, makar bili tri ranga niže, nego sa razmaženim partizanovcima koji ne drže data obećanja i time unižavaju i domaćine i njihove, ali i sopstvene fanove.

I da se zna, Partizanovci su gostovali u leskovačkom kraju o trošku domaćina, siromašnih klubova koji su s mukom prikupli novac za gorivo po nekoliko automobila i za drumarine od Beograda do Leskovca, ne računajući svečane ručkove.