Festival ritma, bubnjeva i perkusija, poznat kao Drum Dum Fest (DDF), ove godine je proslavio svoj 14. rođendan. Ljubitelji muzike svih uzrasta ponovo su uživali u jedinstvenoj atmosferi, u kojoj su se spajali talentovani bubnjari, perkusisti i brojni posetioci. Osmišljen sa ciljem da promoviše ritam i bubnjeve, festival je od svog osnivanja 2011. godine postao prepoznatljiv i voljen, ne samo u Leskovcu, već i u širem regionu.

O ovogodišnjem izdanju festivala, njegovoj evoluciji i izazovima organizacije, razgovarali smo sa jednim od osnivača i organizatora Drum Dum Festa, Sašom Ristićem.

Kako je nastao Drum Dum Fest i koja je bila inicijalna ideja iza njegovog osnivanja?

Saša Ristić: „DDF je nastao zbog manjka, u to vreme, 2011. godine, po mom mišljenju, kvalitetnih muzičkih programa u Leskovcu, a prvenstveno zbog nedostatka, ne samo u Leskovcu, već i u Srbiji, promovisanja bubnjeva i bubnjara, perkusionista i ritma, kao osnovnih činilaca u modernoj, popularnoj muzici, bilo da je to pop, rock, funky, jazz, latino, folk ili bilo koji žanr u muzici da je u pitanju.

Koja je najvažnija poruka koju želite poslati kroz ovaj festival? Šta je ono što ga izdvaja od drugih muzičkih događaja u regionu?

Saša Ristić: „Poruka koju ovaj festival želi da pošalje jeste delom u prethodnom odgovoru, a to je da je ritam najvažniji deo u popularnoj muzici i koliko su bitni bubnjevi, perkusije i bubnjari, to jest perkusionisti. Jedna od bitnih poruka je, takođe i poruka mladima, kojih je bilo u publici (sad ih je sve više i više, iz festivala u festival), ali koji sve češće uzimaju učešće i na samom festivalu, a to je da se bave muzikom, kao slušaoci ili muzičari. I, naravno, da sviraju bubnjeve. Mislim i da samo uspeli u tome, delom sa našom DD školom bubnjeva “Goran Trajković Trša”, gde imamo polaznike koji su već postali profesionalci i koji žive i rade sa muzikom i za muziku, a sa sadašnjim polaznicima prolazimo kroz razne nivoe učenja. Saradnja sa drum neformalnim školama je dala rezultate, koji se vide na našem Takmičarskom delu festivala.

Kako je festival evoluirao tokom godina? Da li postoji neka specifična faza razvoja koju biste izdvojili kao ključnu za njegov uspeh?

Saša Ristić: „Počeli smo 2011. godine sa malim brojem bubnjara, ali već 2012. godine dodali smo edukativni deo festivala, koji je bio pod vođstvom profesora Jona Hazille sa Berklee College of Music. Kroz godine, festival je rastao i proširivao se na dva dana, uključujući i takmičenja koja sada privlače učesnike iz celog regiona. Ključni trenutak za nas bio je uvođenje Takmičarskog dela, jer je to otvorilo vrata za širu publiku i profesionalce“.

Koji su najveći izazovi s kojima ste se suočavali tokom organizacije festivala, s obzirom na to da je on postao prepoznatljiv u regionu?

Saša Ristić: „Pa, najveći izazov od početka našeg rada je budžet festivala. Radimo sa jako skromnim budžetom, sa kojim ipak uspevamo da damo maksimum, što se tiče kvaliteta naših izvođača. Iako smo od drugog festivala imali I imamo pomoć Grada Leskovca i Ministarstva kulture, to su jako skromna sredstva za ono što Drum Dum Fest pruža našoj publici. Naš volonterizam, uz pomoć prijatelja koji zdušno prodržavaju Drum Dum Fest i uvek se rado odazovu i nastupaju na našoj bini su nas ipak izdvojili i zbog toga i jesmo prepoznatljivi: ljubaznost I gostoprimstvo prema našim gostima, koji se osećaju kao kod svoje kuće! To je ipak deo nas južnjaka, I to smo preneli i na sam festival“.

Kako birate izvođače koji nastupaju na Drum Dum Festu? Postoji li specifična strategija ili cilj kada je u pitanju selekcija muzičara?

Saša Ristić: „Odabir izvođača nam nikad nije predstavljao problem, jer imamo toliko kvalitetnih bubnjara na koje računamo u narednim godinama, koji sviraju sa svojim bendovima u regionu i širom sveta, da je jedini problem da li se mogu uklopiti u dane našeg festivala. Naravno da je problem i budžet o kom sam nešto malo i rekao u prethodnom odgovoru, ali, verujte, kod nas dolaze vrhunska bubnjarska imena samo da bi pomogli da opstanemo  i da ne odustanemo, jer ovu našu priču prihvataju kao svoju, što na neki način i jeste, jer je to bubnjarska priča.

This slideshow requires JavaScript.

Koji su neki od najuzbudljivijih nastupa koje ste do sada imali na festivalu? Postoji li neki izvođač ili nastup koji je posebno ostavio utisak na publiku i organizatore?

Saša Ristić: „Bilo ih je, naravno, imamo mi svoje “ponavljače” i koji su svojim prisustvom uzdigli festival na visok nivo – Marko Đorđević, recimo, a uz njega Vasil Hadžimanov i Branko Trijić su gostovali 6 ili 7 puta kod nas I nikad nisu bili “dosadni” publici, a i nama u organizaciji, naprotiv. Garo Tavitijan, senior i junior, sa Diranom, takođe su dolazili više puta; Joško Hartl, Srđan Dunkić Džoni, Igor Maleševič, Stavre Stavrov, Najda, i mnogi drugi. Svi su oni dolazili kod nas kao gosti festivala, a odlazili kao više od prijatelja. Što tiče “posebnih” svirki, ima ih više, ne bih da izdvajam nijednu“.

Koja je demografska grupa koja najčešće posećuje Drum Dum Fest? Da li ste primetili da festival privlači sve više mladih posetilaca?

Saša Ristić: „Od početka smo imali publiku od 7 do 77. Od uvođenja Edukativnog i Takmičarskog dela, to jest, na samim počecima, od drugog festivala, sve je više dece i mladih ljudi i nadamo se da ćemo zajedno sa njima rasti, jer ta deca sa našeg drugog festivala, su već odrasli mladi ljudi, koji nam rado dolaze i prate festival“.

Drum Dum Fest je poznat po jedinstvenoj atmosferi. Kako biste opisali energiju festivala i kako se trudite da je održite tokom godina?

Saša Ristić: „Mogu samo da kažem da kad radite nešto što volite, iskreno, ali i energično to ljudi osete i to vam se i vrati. Ceo tim Drum Dum Festa, tu mislim i na organizatore i na volontere, tu su iz ljubavi prema muzici, prema bubnjevima, prema festivalu, I to ide uz nas, nije nam teško, nekako sa lakoćom prevazilazimo sve teškoće, ako se neka nađe na našem putu“.

Da li je cilj festivala samo da promoviše alternativnu muziku ili želite da postavite fokus na raznovrsnost žanrova i izvođača?

Saša Ristić: „Da, raznovrsnost žanrova je poželjna, fokus jeste na izvođačima. Kod nas bubnjare i perkusioniste želimo da pokažemo i predstavimo u prvom planu“.

Kakvi su planovi za budućnost Drum Dum Festa? Da li postoje neki specifični ciljevi ili novine koje planirate uvesti u narednim godinama?

Saša Ristić: „Ideja za poboljšanje festivala ima, još od samih početaka, ali je sve pitanje budžeta. Naravno da smo imali vrhunske bubnjare, želja nam je da ih imamo iz raznih delova sveta, kao i mogućnost da sviraju sa svojim bendovima u našem gradu. Imali smo ranije i propratne programe, kao izložbe fotografija sa temom muzika, nadamo se da ćemo to uspeti da vratimo, kao i da proširimo na filmove o poznatim muzičarima, to jest o bubnjarima. I sami smo uradili dva kvalitetna filma, potrudićemo se da ih u narednim festivalima više predstavimo našoj i široj publici“.

Kako vidite razvoj Drum Dum Festa u narednim godinama? Da li postoji plan za širenje festivala?

Saša Ristić: Da, već sam naveo na šta ciljamo, a to je dovođenje bubnjara I bendova iz celog sveta, ne samo iz regiona, organizovanje izložbi fotografija na temu muzika, promociju knjiga, koje promovišu muziku Ili edukativnog karaktera, filmova, tribina…

Da li festival ima neku posebnu tradiciju, aktivnost ili ritual koji se ponavlja svake godine, a koji je postao prepoznatljiv?

Saša Ristić: Da, tradicija je sam festival, ušli smo u 15 godinu rada, sa jednom godinom pauze, zbog svima znane krize zbog korone. Imamo još jednu tradiciju, koju ove godine nismo održali, zbog vremenskih uslova, a to je šetnja mladih bubnjara, to jest Defile bubnjara, pored svih naših ostalih aktivnosti.

Kako festival sarađuje sa lokalnom zajednicom i koji su odnosi sa gradom Leskovcem? Da li postoji neka posebna podrška od strane lokalnih vlasti ili sponzora?

Saša Ristić: Saradnja sa našom lokalnom zajednicom je zadovoljavajuća. Naravno da ima mesta za poboljšanje. što se tiče Grada, podržava nas po projektima, a nadamo se ćemo jednog dana i ne samo mi, već još neki gradski festivali, preći na budžetsko finansiranje, što bi mnogo olakšalo planiranje i sprovođenje događaja. Imamo odličnu saradnju sa Leskovačkim kulturnim centrom, od prvog dana DDF-a. Zahvaljujem se svim direktorima, posebno sadašnjoj direktorki Sanji Conić, koji su nam uvek izlazili u susret i davali i daju podršku našem festivalu. Imali smo I imamo odličnu saradnju sa TOL, KZM, Centrom za stručno usavršanje. Veliko hvala svima.

Podršku smo dobijali punih 7 godina i od Narodnog pozorišta, ali smo ove godine odbijeni, iz nama, meni, nerazumljivih i bezazlenih raloga. Uvek smo, zadnjih 7 godina. Revijalni deo organizovali u pozorištu, bez problema i uz dogovor oko uslova, koje smo uvek ispoštovali. Bez obzira na ovogodišnje odbijanje, mi ćemo se vratiti u pozorište, ipak smo (sam) im zahvalni za 7 godina saradnje i to na obostrano zadovoljstvo.

Ove godine smo Revijalni deo imali u leskovačkom klubu La Casa, za koji sam siguran da je jedan od najboljih klubova u Srbiji. Tehnički, mislim na ozvučenje, svetlo, video-bimove, a i prostorno sigurno jedan koncertni prostor koji može pružiti vrhunski događaj publici. Zahvalnost ide i leskovačkim privrednicima, koji su u svojim mogućnostima, pomagali i pomažu naš festival.

Jedan mali osvrt na ovogodišnji festival?

Saša Ristić: Zadovoljstvo na licima naših posetioca i učesnika na svim našim događajima se prelila i na nas, tako da smo vrlo zadovoljni ovogodišnjim festivalom. Sproveli smo naše ideje za 14. DDF, doveli jako kvalitetne bendove, bubnjare, perkusioniste, na Revijalnom delu u La Casi.

Podsetili se našeg prijatelja Nikole Kokana Gavrilovića, koji je nedavno preminuo, na jedan nama svojstven način –  s’ljubavlju i pozitivnom energijom, kakav je sam Kokan i bio. Nastupio je Peđa Velikov Pex, leskovački bubnjar, koji poseduje neverovatne bubnjarske veštine, na oduševljenje i nas i publike. Dodela narade za životno delo je otišla u ruke niškom bubnjaru, poznatom kao bubnjar grupe Kerber, Josipu Hartlu Jošku – toliko ljubavi, zahvalnosti, podrške sa naše i njegove strane se teško može opisati.

Flashpoint sa svojim funky&soul muzikom je imao odličan i upečatljiv nastup, ali se mlada vokalna solistkinja Jana Ristić ipak izdvojila, pored iskusnih muzičara iza nje i osvojila publiku. Vrhunac večeri je dostignut sa grupom EJO, koji su svojim nastupom i fuzijom izvornih sprskih pesama i jazz muzike oduševili sve prisutne.

Drugi dan je bio posvećen mladim ljudim koji su na takmičarskom delu festa pokazali da se za bubućnost bubnjarstva u Srbiji ne treba brinuti – tako malih, a velikih bubnjara na jednom mestu – to je potpuno neverovatan događaj.

Ipak, Tokanovu nagradu, koju dodeljujemo najboljem mladom bubnjaru u sećanje na našeg prijatelja i najpoznatijeg leskovačkog bubnjara Bojana Zlatanovića Tokana, za ovu godinu je zasluženo dobio Uroš Dmitrović iz Beograda.

U pauzi između polufinala I finala takmičenja je održana radionica Drum Room, koja je bila otvorena i za šire građanstvo, ne samo na bubnjare, a vodio Aleksandar Alempijević, perkusinista grupe EJO iz Čačka.

Sve u svemu, dva dana muzike, ritma, druženja, I kao u pesmi: kako bubanj kaže!

Kako bubanj kaže, tako i Drum Dum Fest nastavlja da pomaže mladima da izgrade svoj ritam u muzici, ali i u životu.