Bilo je jedno „Zdravlje“ iz Leskovca, pa „Zdravlje Actavis“, ili kako god, koje je godinama pomagalo leskovačku kulturu svojim donacijama i po koji sportski klub, pa je jednoga dana sve prestalao i ova firma danas nije vidljiva u društvenom životu grada, osim za one koje u njoj rade.
„Zdavlje“ je prva fabrika u Leskovcu sa stranim.kapitalom, čijom smo društvenkm.odgovornošću pomalo bilo zazečeni, ali i naučeni. U međuvrenu su u grad na Veternici stigli Falke iz Nemacke, Dzinsi iz Turske, pa Jura iz Koreje.
Kulture se ne seti niko od njih, čak i Jura kojoj ne može da se zameri društvena neodgovornost, budući da ulaže velika sredstva u zdravstvo i obrazovanje, ali ne i kulturu.
Na manjak donatora kulture u Leskovcu ukazala je i Jelena Cvetković Crvenica, čije „Zvezdice“ nižu uspehe širom Srbije i Evrope.
„U proteklim godinama svi zapažamo manjak učešća odgovorno društvenih kompanija u našem gradu, pa to dodatno pojačava učešće grada u kulturi, čak i 100 posto u našim aktivnostima, što svako jeste naš veliki hendikep. Zato bi i ovu priliku iskoristila da pozovem sve društveno odgovorne kompanije da izađu svima nama u susret, ne samo nama koji zaista pregalački, ponekad i fanatično radimo svako u svojoj branši, u svojoj oblasti, da izađu u susret i gradu i da sav taj teret koji unazad godinama grad nosi, da nekako taj teret olakšaju“, apelovala je ova umetnica.
Održivo poslovanje jedne firme predstavlja „kreiranje vrednosti za ljude, okolinu i zajednice u kojima posluje“, a kultura je duša i ogledalo društva.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Zdravlje je u vlasništvu korporacije Teva iz Izraela…ne nadajte se donacijama, to je prošlo vreme…
Ceo zivot joj je tata prenosio pare iz „drustveno odgovornih firmi“, bez trunke odgovornosti…
Dragi ljudi…
Problem je sto se ovde reci izvlače iz konteksta. Morate sagledati celokupnu situaciju. Jelena je jedna vrlo pametna, elokventna, vredna i dobra osoba pre svega. Njenim radom je stigla tu gde jeste. Vrlo prepoznatljiva svojim radom i njom kao individu i u zemlji i u svetu. Olakšati gradu i pomoci kulturi i kulturnim ustanovama bio bi veliki pomak.
„Umetnost i književnost su moralna obavljanja civilizacije, duhovna zračenja naroda“
Taras, mani te prazne priče. Nemoj da nam prodaješ demagogiju. Koliko je drugih vrednijih i talentovanijih čiji roditelji nisu bili od svoje dvadesetete godine na vlasti, a ne mogu da mrdu od ovh koji su porodično i partisjki uzurpirali kulturne i druge prostore kao da im je tatkovina?
Hajde da saberemo. Elokventan + manje-više vredan + dobar + roditelji na funkcijama+ roditelji u partijama na vlasti (SKJ, SPS, JUL…) = „celokupna situacija“ ili to što ti zoveš uspehom al na debelu gurku.
Ja neću da kradem tuđe citate kao ti, ja ću napisati jednu rečenicu koju bi ti trebao da stavljaš pod navodnike i citiraš me, al to tek kad budeš duhovno sazreo:
Talenat bez finasijske nezavisnosti je sumnjiv talenat.
Kilturo eve me.
Draga Jelena
Vreme komunizma u kome ste ti i tvoja porodica sjajno živeli, kao i vreme propasti Srbije gde ste podržavali režim S Miloševića su prošlost. Način na koji su tada „preduzeća“ bila „društveno odgovorna“ doneo je udoban život bez rada generacijama socijalističkih funkcionera i njihovim porodicama.
Nažalost sve je prošlo po principu „pojeo vuk magarca“ pa gorepomenuti uživaju u penziji(od moje plate, jer penzijski fond nisu ostavili, ni dinara, al su ostavili dugove i opustošenu zemlju) a njihovi potomci traže od tržišnih preduzeća, koje su njihovi očevi zabranjivali da budu „društveno odgovorni“. Pa da vidimo:
Ako se neko reši da u ovoj nesreći uloži nešto ili razvije posao suočava se sa mnogim problemima. Treba da zaradi za plate zaposlenih draga Jelena, pa 62% dopronisa i poreza, da zaradi za pdv (uglavnom 20%) da na 50 zaposlenih zaposli 1 invalida, da ako kojim slučajem ostvari dobit plati državi 15%, pa ako želi da potroši tu dobit još 17%. I onda drugi porezi, prirezi, takse i doprinosi. I sve to u državnu kasu. I kad sve to plati(u slučaju Zdravlja u pitanju su milioni eur godišnje!!) onda ti dodješ i tražiš pare. Zašto ti država ne odvoji od para koje uzme? Zašto nisu društveno odgovorna javna preduzeća pa imaju višak zaposlenih i daju plate za ništa? Zašto te pare ne idu u kulturu? Koliko opštinskih (ne)radnika prima platu za ništa? Zašto tu ne tražiš izvor sredstava za kulturu? Jer oni troše nepeoduktivno, ako se uzme privredi ona onda ne investira i nema razvoja? Najlakše opleviti privatna preduzeća jer se ona (još uvek) ne brane. Politiku, koja neverovatno troši ne dirati. Koliko je na koridoru kulture potrošeno zbog neznanja ili korupcije? Da li si pitala nadležne? Termin društvena odgovornost postoji u civilizovanom svetu ali oni uglavno višak od svojih ogromnih profita(koje im je omogućila civilizovana zajednica gde komunisti nisu nikad vladali) daju za univerzitete, naučne projekte, istraživanja, pomoć siromašnima, a nikad za lične projekte kao što je tvoj. Siromaštvo koje je ostalo posle komunista i slobinih teško da ima razumevanja za kulturu..ali ima za pink, turbo folk i starlete. Trebala si da se pobuniš 90tih..u sopstvenoj dnevnoj sobi.
Dragi Mesh,
doba komunizma će se opet vratiti 3:)
Skoro da ste potpuno u pravu. Ako je kulturni rad gospođe Jelene uspešan i po međunarodnim, a ne samo lokalnim (čitaj: opštinskim) kriterijumima, onda bi njen kulturni i umetnički rad bio prepoznat upravo od stranih fondera. pa bi sredstva dobijala od njih. Jer nije fraza da kultura ne zna za granice, kvalitet se lako probije i bude prepoznat.
S druge strane, pišete o „civilizovanom svetu“ koji je jedna obična šarena laža, jer sve te „civilizacije“ kojima se divite imaju kolonijalnu prošlost, a mnogi i dan-danas imaju pokoji rudnik i robove u Africi.
Pa draga Sonja, da malo pratite kulturu i dešavanja u gradu, kao i rad gospodje Jelene znali bi ste da je njen rad vrlo prepoznatljiv u svetu. A kako? Pa tako što dobija pozive iz raznih zemalja da upravo nas grad, zemlju predstavi i u drugim delovima sveta.
Super ako je tako. Nadamo se da će oni ubuduće da je finansiraju i da će da se skine sa opštinskog, narodnog budžeta.
Svaki uspeh treba nagraditi. Da li mislite da svetski poznat hor finansira samo druga drzava? Sreca pa takvi kao vi ne odlučuju o tome vec neko ko prepoznaje jačinu i značaj imena ovog hora.
Видим да мислите да се култура у европским земљама финасира из буџета, као у Србији која је већ 30 година у транзицији. Најстарији метод државне подршке култури, или потпуно директно финансирање одавно је већ напуштен у већини земаља Европе и то још почетком осамдесетих година прошлог века. Овај метод субвенционисања је резервисан само за неке националне музеје, архиве, библиотеке…Дакле, у ЕУ држава може, али не мора да финасира део укупних трошкова.
У САД држава такође покрива само део трошкова уметничких институција, остатак институција мора сама да осигура. Финасира се од продаје карата, продаје права, продаје носача звукова, филмова… Практично у земљи не постоји ниједан велики креативни тим који би био у потпуности финансиран од стране владе. Другим речима, за сваки долар који би вам доделила федерална влада за одређени пројекат морали би сте сами наћи још два долара из недржавних извора.
С обзиром да ви немате ни менаџера, а камоли креативни тим, а нисте од националног значаја, значило би да у ЕУ или САД, са таквим ставом и очекивањима, од државе не би сте добили ни динар.
Poštovani, iz konteksta je kristalno jasno da je Zdravlje — Actavis jedini svetli primer…koji naravno nije i ne može samostalno biti stožer i nosilac “ društvene odgovornosti“…Zaista je upadljivo vidljiv manjak svih onih “ uspešnih“ iz grada koji bi mogli itekako pomoći u prvom redu kulturnim pregaocima, a onda i gradu…
Još da ode i tih nekoliko fanatika koji grad još čine “ gadom“ i šta onda…
„“ …Vinston Čerčil je sabrao ministre i postavilo se pitanje: kako namaknuti sredstva za odbranu zemlje, odakle uzeti? Jedan ministar je predložio da se funte namenjene kulturi prebace u ratni budžet. „A šta ćemo, onda, da branimo?”, pitanjem je reagovao premijer…“
Lepa bila, lepa ostala. „Korpa“ koja se pamti! ?
Eh… Beše jednom. Ili bolje rečeno, ne beše. ?