Ratni veterani, učesnici ratova od 1991. do 1999. godine, na prostorima bivše Jugoslavije, nisu otpisani, iako država na njih često gleda kao na teret ratova u kojima uglavnom „nismo učestvovali“, posmatra ih kao posledicu rata i potrošače socijalnih delova budžeta, zaključak je predavanja koje su održali danas u Leskovcu predstavnici Centra za ratnu traumu iz Novog Sada.
Predavanje je organizovano preko projekta koje je podržao grad Leskovac „Pravo na život imamo i mi – PTSP“ Organizacije boraca veterana rata 1991-1999. sa sedištem u Leskovcu
Preko 45 posto učesnika ratova na prostorima bivše Jugoslavije pati od posttraumatskog stresnog poremećaja – PTSP, podaci su najnovijih sprovedenih istraživanja.
„Veterani su u Srbiji posle minulih ratova gurnuti na društvenu marginu, i smatraju ih finansijskim teretom države (ratni invalidi, osobe koje boluju od PTSP-a, „vijetnamskog sindroma). Međutim, mnogi veterani imaju potrebu da budu korisni društvu i njegovoj izgradnji danas, žele da svoje iskustvo upotrebe kroz razvijanje kritičkog odnosa prema ratu i nasilju kod mladih“, ističe Branislava Stević iz Centra za ratnu traumu.
Ovo udruženje radi na prevazilaženju ratne traume trudeći se da konstruktivno upotrebi ratna iskustva veterana i proizvede kvalitativnu promenu društvenih odnosa postratne Srbije.
„Društo mora da shvati da veterani nisu otpisani. Na žalost, „vijetnamski“ sindrom nije toliko česta dijagnoza u Srbiji, s obzirom da zvanično ima oko 400.000, a verovatno i 700.000 onih koji su učestvovali u ratu. Ima i u porodicama prenesenih trauma. U bolnicama uglavnom nemaju vremena da se terapeutski bave time“, upozorava ona.
Zdravstveno stanje i zdravstvene potrebe učesnika ratova devedesetih godina“ – istraživanje Ministarstva rada i socijalne politike rađeno na uzorku od 2.399 ispitanika u 40 opština, iz populacije ratnih vojnih veterana 1990-1999, dalo je sledeće rezultate: zdravstveno stanje veteranske populacije veoma je ugroženo, 28,8% veterana bolovalo je od PTSP-a, a trenutno njih 8,8% i dalje ima te simptome. Kod 28,2% je registrovan PTSP sa odloženim početkom. Veterani u Srbiji pate, prosečno, od tri dijagnoze, a 54,1% ima još jedan psihijatrijski poremećaj, a 18,3% više od jednog poremećaja uz PTSP. Kod žrtava ratne torture PTSP se javlja u 64 – 80% slučajeva. Značajan je i procenat ostalih mentalnih poremećaja (preko 60%), a najčešće su to depresija, anksiozni poremećaji i alkoholizam.
Dragan Marinković
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Према овом горе написано испаде да је цела борачка популација оболела или ће оболети од ПТСП.То је немогуће јер сама дефиниција болести ПТСП каже да болест настаје као последица директном излагању оболелог стресним доживљајима услед чега је био смртно угрожен,или су наступиле физичке повреде,рањавање. Колики је број обаквих бораца?700.000 или не више од 1% или 7.000 бораца ,пресудите сами.Због оваквог приступа неких бораца који никако неиспуњавају услове које налаже дијагноза ПТСП-а, они борци који су заиста оболели од ПТСП никада неће добити дијагнозу или неку привилегију. Пре неки дан сам почаствован друштва борца са Кошара,редовни војник 6,5 месеци био на караули Кошаре,дочекао прве и главне нападе на караули најбољи друг погинуо граната му однела пола главе 7км.га носио на леђима до првог села ,касније лечен на ВБ Ниш на психијатријском одељењу од последица свега преживеног на првој линији,има све могуће папире али нема ПТСП нити било какву привилргију.БАШ ЗБОГ ОВАКВОГ ПРИСТУПА…
Za početak napraviti spomenik u centru grada svima koji su poginuli 1998 i 1999 godine. To možemo , ali da li smemo?
Toliko brine da nas prve poziva na Vulinove političke vežbe rezervnog sastava,a muške strinke i seka perse što su služile vojsku ispod suknje tzv. civilnu,i one što su nežali po kukuruzima za vreme rata ne pozivaju, sramota.
Ne treba podići spomenik svim poginulim, jer su neki poginuli pljackajuci.
Svim ratnim veteranima trba da se obrati vojni ministar i odzi predavanje, kako nesposoban za vojsku moze da bude ministar i kako naci tetku u Kanadu. Ovi sto su protiv vojnih vezbi, pa neodazivajte se. Ja se neodazivam i evo me pisem komentar. A odazvacu se kad ja procenim da treba. Ja sam sluzio vojsku, a ne ko neki tamo.