Kolege sa klase Milena Damnjanović iz Varvarina, sopran, i Nikola Mikić iz Leskovca, bariton, oduševili su sinoć leskovačku publiku koncertom, pevajući pojedinačno i u duetu u Gradskoj sali. Pevali su i na bis.

Ovo je prva opera posle 2022. godine, kada je takođe organizator bio Mikić, koju su Leskovčani mogli da čuju u rodnom gradu. Mladi solo pevači su svojim glasovima, glumom i scenskim pokretima bukvalno prikovali publiku za stolice, koja je imala samo reči hvale za mlade umetnike. „Sjajno, predivno, da je više ovakvih večeri“, bile su reakcije i onih koji jesu i koji nisu razumeli ovu vrstu muzike, nastale u Italiji još 1600. godine.

„Veoma smo se trudili. Ako pitate da li smo zadovoljni, mogu da kažem da je moglo i bolje, a moglo je i gore“, kaže skromno Nikola Mikić, specijalizant na Beogradskom univerzitetu.

I sami željni ovakvih trenutaka, dvoje operskih pevača su, prema ocenama studenata iz Niša i po mišljenjima leskovačkih kolega, bili – sjajni.

„Mislim da je klima u Leskovcu daleko povoljnija nego u Nišu, iako ovde nema opere u vašem pozorištu, ali slušajući večeras kolege i videvši reakciju publike, shvatila sam da je kulturni život bogatiji“, kaže profesor pevanja iz Niša.

This slideshow requires JavaScript.

Bio je to težak i zahtevan program, kroz koji su, čini se, prošli sa lakoćom. Nikola je prvi pevao ariju Rikarda iz opere Puritanci, a potom su se smenjivali, pa su se hodnicima Gradskog doma, tamo odakle se upravlja Leskovcem i vodi politika, čuli zvuci arija Belkorea iz Ljubavnog napitka, Habanera i Eskamilja iz Karmen, Đanija Skikija iz istoimene opere, Valentina iz Fausta, arija grofa Jeleckog iz Pikova dama i Rozine iz Seviljskog berberina.

Za Stefana Sretića, pratnja na klaviru, takođe sve moguće pohvale.

Ipak, najviše aplauza dobio je duet, odnosno, arije Don Đovanija i Cerline iz Mocartovog Don Đovanija i arije na bis – Figara i Rozine iz Seviljskog berberina.

„To su bili naši završni radovi na fakultetu i trebalo je još jednom uvežbati“, objašnjava Nikola.

Milena Damnjanović je na doktorskim studijama u Beogradu, gde sada živi, i to ime treba upamtiti zbog njenog višeslojnog glasa, glume, scenskog pokreta i lepog lika i stasa, a ona i Nikola su na sceni idealni par.

This slideshow requires JavaScript.

Nikola povremeno gostuje u Niškom pozorištu i preko projekata u Narodnom pozorištu u Beogradu, ali je svoj život vezao za Leskovac, gde ni u naznakama nema mesta za operu. Ipak, on se ne kaje zbog toga.

„Ja negde žongliram između pevanja i porodičnog života“, kaže sa smeškom za Jugmediu, a onda postaje ozbiljan.
„Mnoge moje kolege su otišle iz Leskovca, a ja sam se vratio jer mislim da je ovo najbolje mesto za podizanje dece i mesto gde se kulturi pridaje veliki značaj. Imamo sinčića, a nadam se da ću imati još dece, pa bih voleo da i ona jednoga dana završe visoke škole i vrate se ovde“, dodaje.

Ali, on nema stalni angažman jer je daleko od tokova takozvane „visoke kulture“, odnosno opere, a nema ni radno mesto.

„Naravno da bih voleo da predajem negde, da radim, ali da nastavim i solo pevanje. Znam da u leskovačkom pozorištu nema takvih mogućnosti, pa ću pevati gde me pozovu“, veli, a na pitanje da li misli da osnuje opersku grupu, odgovara da je i to moguće.

Tako je manifestacija Leskovački dani muzike (LEDAMUS), u organizaciji Muzičke škole u Leskovcu završen na najlepši mogući način.