Dug put do boljeg položaja vinogradara u Srbiji

Iako u Ministarstvu poljoprivrede Republike Srbije tvrde da su subvencije vinogradarskom i vinskom sektoru najveće i najpovoljnije u odnosu na druge zemlje u regionu, godišnji budžet celog Ministarstva oko 340 miliona evra ne ide u prilog ovoj tvrdnji. Susedna Rumunija samo za podsticaj vinarske industrije daje 47.7 miliona evra godišnje.

S druge strane, u Srbiji je ukupno 28 000 hektara zemlje pod vinogradima, uključujući KiM, dok Rumunija sa svojih 8 vinskih regija ima 180 000 hektara registrovanih vinograda. U Ministarstvu poljoprivrede Srbije kao jednu od 20 mera navode podsticaj za podizanje vinograda za koji daju 2 miliona dinara godišnje, dok je Rumunija ove godine za podizanje i rekonstrukciju vinograda izdvojila više od 37 miliona evra. Narednih godina će se ova cifra smanjivati, a povećavati budžeti za druge oblasti poput osiguranja, investicija, kupovine opreme i promocije. To je već određeno četvorogodišnjim planom 2014. -2018. kojim su potraživali tih 47.7 miliona godišnje iz evropskih fondova.

Vinarija Toplički vinogradi koja je se nalazi u okolini Prokuplja sa svojih 35 hektara koje ima od 2009. godine koristila je neke od subvencija koje daje srpsko ministarstvo. „Dobili smo oko 11 miliona dinara za podizanje vinograda i dva puta po 3 miliona dinara za kupovinu opreme za vinariju, tj. za preradu grožđa i proizvodnju vina. Dobija se oko 1 milion dinara za podizanje vinograda, za sadnice, stubove i žicu. To je oko polovina od potrebne sume za podizanje jednog hektara vinograda. Vi prvo uložite pa vam oni vrate. To ne može svako, jer su to ozbiljna sredstva.“ – kaže Darko Tomićević, enolog ove vinarije.Velika ulaganja za modernu vinariju ZA DRUGI TEKST

U vinariji Aleksandrović sa tradicijom dugom više od 100 godina i 75 hektara vinograda kažu da je pomoć koju daje država i dalje minorna u odnosu na ulaganja koja su potrebna za funkcionisanje takve vinarije. „Reč je milionima evra. Ulaganje u tehnologiju i vinograde je ogromno. Kao i u personal, počevši od vinogradara, traktorista, enologa, tehnologa, stručnih konsultanata i tako dalje“ – kaže Aleksandar Marinković iz oplenačke vinarije.

U Srbiji još uvek traje usklađivanje sa zakonima EU u ovoj oblasti, uspostavljen je vinogradarski registar, ali ne i elektronski obrasci i povezanost sa njim, a još uvek nisu usklađene uredbe EU poput osnivanja organizacija, asocijacija proizvođača vina, zatim programi pomoći za uređenje tržišta vinskih proizvoda i programi kvaliteta za vinski sektor. U ministarstvu kažu će ovo biti prioritet u narednom periodu. Vina vinarije Toplicki vinogradi ZA DRUGI TEKST

Rumunija je međutim sa ulaskom u evropsku zajednicu sve ovo morala da reguliše. Veliki broj Asocijacija proizvođača i izvoznika vina već godinama pomaže vinarijama i to najviše kada je reč o zajedničkom nastupu na različitim vinskim sajmovima po Evropi i svetu. Rumunija je otišla i korak dalje, pa svoje subvencije daje i za destilaciju proizvoda, što je u Srbiji još nepoznanica. To znači da sve što ostane od grožđa kad se proizvodi vino, šalje se savremenoj destileriji koja će se za te ostatke pobrinuti ekološki po okolinu.

Baš kao što je vinarstvo i vinogradarstvo prethodnih godina u Srbiji propadalo, pa je veliki broj vinograda ostao neobnovljen, i Rumunija je pre ulaska u EU imala isti problem. Savetnica u Ministarstvu poljoprivrede i agrikulture Rumunije Daniela Motriuc kaže da je i njihova situacija sa vinogradima i proizvodnjom vina sve bolja iz godine u godinu, i da se mnoštvo mladih iz vinskih regija obrazuje iz oblasti vinogradarstva, a potom vraća u svoje krajeve kako bi se bavili ovim poslom.

(Kraj)JEP

Ovaj tekst realizovan je u sklopu programa Delegacije EU u Srbiji „Mediji u poseti zemljama Evropske Unije“

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar