Dugo su Milan i Marina Dunčić iz Vranja bezuspešno pokušavali da se reše teškog podstanarskog života. To je trajalo sve do trenutka kada su saznali da Ministarstvo za brigu o selu Republike Srbije odobrava sredstva mladim bračnim parovima za kupovinu kuće na selu.

Oni su tu videli svoju šansu i zato su odmah otišli u svoju lokalnu samoupravu da se raspitaju o uslovima konkursa.Tamo ih je primio Marko Jovanović koji im je rekao da oni mogu da konkurišu za ova sredstva i istovremno ih posavetovao da na vreme krenu da traže kuću na selu u koju će sa svoje dvoje dece da svijaju porodično gnezdo.

To, međutim, nije bilo nimalo lako, a ni jednostavno, jer su morali da nađu kuću koju će moći da plate i koja će istovremeno ispunjavati sve uslove za jedan normalan život.

Marina kaže da su nailazili na raznorazne kuće u ponudi počevši od novije gradnje koje su bile veoma skupe za njih, pa do gotovo bezvrednih za koje su vlasnici tražili veliki novac. I ko zna do kada bi njihova potraga trajala da Marini jedan drug nije posalo fotografiju kuće na prodaju u selu Gornji Neradovac.

Čim je dobila ovu informaciju ona je domah krenula sa suprugom u ovo selo da je razgledaju. Prvo su svratili do prodavnice u Donjem Neradovcu u nadi da će tamo da nađu nekog čoveka ko će da ih odvede do ove kuće i kaže nešto više o njihovom vlasniku.

“Tamo smo odmah našli čoveka koji je rado pristao da nas odvede do kuće. Kada smo došli do zaključane kapije i pogledali unutra uprkos visokoj travi mogli smo da vidimo da je kuća dobro očuvana i da ima veliko dvorište što nam se baš dopalo. Tada sam suprugu predložila da kupimo ovu kuću ukoliko vlasnik pristine da je proda pod našim uslovima”, priča Marina.

Njen suprug Milan se odmah složio sa njom. On joj je, inače, od samog početka predlagao da svoj život grade u nekom seoskom domaćinstvu gde može lepo da se živi.

“Kuća nam se dopala zato što se nalazi blizu grada i što do nje vodi dobar put. Selo ima kanalizacionu mrežu, a uskoro će stići i vodovodna mreža”, kaže zadovoljno Milan i naglašava da su istog dana pronašli i vlasnika kuće sa kojim su razgovarali o prodaji.

Iako je kuća imala dva vlasnika oni su odmah pristali da im je prodaju na način na koji su oni tražili i pristali da sačekaju da vide da li će da prođu na konkursu.

Uprkos neizvesnosti ovo dvoje supružnika čvrsto je verovalo da će od ministarstva da dobiju novac za kupovinu kuće. Vest da su dobili novac za kupovinu kuće Dunčićima je stigla na 3.jula na Milanov rođendan.

“To je mu je bio najlepši poklon za rođendan”, kaže Marina kroz osmeh i dodaje da su se oni zajedno sa svojom decom mnogo radovali ovoj vesti.

Tako razdragani oni su vrlo brzo otišli u resorno ministarstvo da potpišu ugovor, a gde su odlično primljeni. Odmah po potpisivanju ugovora prosledili su novac za kuću njihovim vlasnicima, srećni što se više neće seliti iz stana u stan.

Dunčići su 14 godina bili podstanari i 7 puta su se selili, a ovo poslednje će zasigurno pamtiti čitavog života. Oni ističu da su presrećni što je kuća u odličnom stanju i što ne iziskuje mnogo prepravki. Kažu da u dvorištu imaju dovoljno mesta za uzgoj voća.Tu nameravaju da podignu i jedan plastenik kako bi u njemu mogli da gaje povrće.

U gajenju povrća iskustva ima Milan koji ga je već proizvodio za svoju porodicu dok su živeli kao podstanari u jednoj kući sa dvorištem.