Pšenica i ječam koji su u Pčinjskom okrugu jesenas zasejani na oko 11.000 hektara spremno su ušli u period zimskog mirovanja i nalaze se u dobrom  stanju. Na pojedinim zasejanim njivama se, međutim, osim razlike u porastu žitarica vidi i pojava žutila do koje je došlo usled neadekvatne mineralne ishrane što će iznuriti biljke i potrošiti im korisne rezerve hrane neophodne za zimu, a što što će se u žetvi odraziti i na smanjenje prinosa.

Otuda poljoprivredni stručnjaci vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe preporučuju ratarima da primene kvalitetniju prihranu ( folijarna prihrana fosforom i kalijumom i nekim mikroelemetima) i eventualno po potrebi urade drljanje na proleće koje ima za cilj adekvatno unošenje azota u zemljište i popravku – vodno vazdušnog režima zemljišta.

“Startno đubrenje fosforom i kalijumom i u manjoj meri azotom, ne može zameniti ni dupla doza azota na proleće, što mnogi proizvođači zagovaraju u prolećnoj prihrani. Nesrazmerana i neizbalansirana mineralna ishrana, drugim rečima, veća primena azota u proleće na ime izostanka jesenjeg đubrenja prouzrokuje probleme u toku vegetacije kao što je osetljivost na bolest poleganja i druge stresne situacije“, ističe Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivrednoj službi.

Ona naglašava da ratari moraju da znaju da usvajanje N kod strnih žita počinje već od faze dva lista (ukorenjavanje), a završava se u fazi formiranja ili u početku nalivanja zrna. Na našim tipovima zemljišta deo N unosi se u jesen pre osnovne obrade zemljišta. Ovako unet N se delimično koristi u toku jesenjeg dela vegetacije žita. Drugi deo N unosi se krajem zime, tokom februara i marta u vidu prihranjivanja, pri čemu unošenje N treba okončati do faze vlatanja. Pre svega bi trebalo uraditi analizu N – Min metodom na osnovu koje se mogu utvrditi potrebne količine azota za pravilan rast i razvoj, odnosno zadovoljavajuće prinose.

Lazović Đoković poručuje ratarima da prihranjivanje pšenice obavezno urade u dva navrata. Prvo posle zimskog mirovanja, a drugo na početku izduživanja stabala (vlatanja).

“Prilikom prihranjivanja ratari treba da koriste KAN, a ne UREU jer je oko 60 % procenata našeg zemljišta fiziološki kiselo. Na neutralim zemljištima može da se koristi UREA, ali samo u prvoj prihrani ukoliko se koristi više od 60 kg/ha čistog azota, a drugoj da koriste KAN ili neko drugo amonijum nitratno đubrivo.Orijentacione Količine azotnih đubriva na nekom srednje plodnom zemljištu bi bile oko 250 do 300 kilograma KAN-a po hektaru. Pravi efekat prihranjivanja postiže se kada u roku od sedam dana od prihranjivanja padne oko 10 litara kiše“, podvlači na kraju Lazović Đoković.