Dupla doza azota ne može zameniti startno đubrenje pšenice

Pšenica i ječam koji su u Pčinjskom okrugu jesenas zasejani na oko 11.000 hektara spremno su ušli u period zimskog mirovanja i nalaze se u dobrom  stanju. Na pojedinim zasejanim njivama se, međutim, osim razlike u porastu žitarica vidi i pojava žutila do koje je došlo usled neadekvatne mineralne ishrane što će iznuriti biljke i potrošiti im korisne rezerve hrane neophodne za zimu, a što što će se u žetvi odraziti i na smanjenje prinosa.

Otuda poljoprivredni stručnjaci vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe preporučuju ratarima da primene kvalitetniju prihranu ( folijarna prihrana fosforom i kalijumom i nekim mikroelemetima) i eventualno po potrebi urade drljanje na proleće koje ima za cilj adekvatno unošenje azota u zemljište i popravku – vodno vazdušnog režima zemljišta.

“Startno đubrenje fosforom i kalijumom i u manjoj meri azotom, ne može zameniti ni dupla doza azota na proleće, što mnogi proizvođači zagovaraju u prolećnoj prihrani. Nesrazmerana i neizbalansirana mineralna ishrana, drugim rečima, veća primena azota u proleće na ime izostanka jesenjeg đubrenja prouzrokuje probleme u toku vegetacije kao što je osetljivost na bolest poleganja i druge stresne situacije“, ističe Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivrednoj službi.

Ona naglašava da ratari moraju da znaju da usvajanje N kod strnih žita počinje već od faze dva lista (ukorenjavanje), a završava se u fazi formiranja ili u početku nalivanja zrna. Na našim tipovima zemljišta deo N unosi se u jesen pre osnovne obrade zemljišta. Ovako unet N se delimično koristi u toku jesenjeg dela vegetacije žita. Drugi deo N unosi se krajem zime, tokom februara i marta u vidu prihranjivanja, pri čemu unošenje N treba okončati do faze vlatanja. Pre svega bi trebalo uraditi analizu N – Min metodom na osnovu koje se mogu utvrditi potrebne količine azota za pravilan rast i razvoj, odnosno zadovoljavajuće prinose.

Lazović Đoković poručuje ratarima da prihranjivanje pšenice obavezno urade u dva navrata. Prvo posle zimskog mirovanja, a drugo na početku izduživanja stabala (vlatanja).

“Prilikom prihranjivanja ratari treba da koriste KAN, a ne UREU jer je oko 60 % procenata našeg zemljišta fiziološki kiselo. Na neutralim zemljištima može da se koristi UREA, ali samo u prvoj prihrani ukoliko se koristi više od 60 kg/ha čistog azota, a drugoj da koriste KAN ili neko drugo amonijum nitratno đubrivo.Orijentacione Količine azotnih đubriva na nekom srednje plodnom zemljištu bi bile oko 250 do 300 kilograma KAN-a po hektaru. Pravi efekat prihranjivanja postiže se kada u roku od sedam dana od prihranjivanja padne oko 10 litara kiše“, podvlači na kraju Lazović Đoković.

 

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar