U leskovačkom Narodnom pozorištu obeležena su dva značajna jubileja za grad na Veternici, a to su 70 godina od postojanja Istorijskog arhiva u Leskovcu, kao i osam decenija od oslobođenja Leskovca. Pre početka svečane akademije otvorena je izložba koja je posvećena događajima i ljudima koji su učestvovali  sa izuzetnom hrabrošću i junačku borbu u oslobođenju Leskovca i okoline u toku Drugog svetskog rata.

O samoj izložbi i značajnoj istoriji sve prisutne je upoznala jedna od autorki Danijela Simić.

„Danas dok obeležavamo 70 godina od postojanja Istorijskog arhiva, istovremeno se prisećamo jednog od najznačajnijeg trenutka istorije našeg kraja, a to je 80 godina od oslobođenja našeg Leskovca i okoline. Obe godišnjice predstavljaju izuzetnu priliku da se osvrnemo na istoriju i događaje koji su se zadesile u našem gradu. U isto vreme ovo je i podsetnik da u lupu koju Istorijski arhiv ima u očuvanju tog nasleđa uprkos vremenu koje neminovno prolazi“, kazala je autorka Simić.

Izložba obuhvata 15 panoa na kojima su predstavljene retke i dragocene fotografije dokumenta, i time su hronološki ispratili svaki period Drugog svetskog rata i to: početak, okupacija, stradanja civilnog i vojnog stanovništva, otpor koji je pružen, zatim bombardovanje Leskovca kao i oslobođenje, ulazak partizanske vojske i napori na raščišćavanju porušenog Leskovca.

This slideshow requires JavaScript.

Simićeva je dodala da su poseban segment izložbe posvetili delovanju reformizacijie delovanja četničkog pokreta Koste Milovanovića Pećanca, kao i aktivnostima jugoslovenske vojske u otadžbini pod komandom Draže Mihajlovića u leskovačkom kraju.

Direktorica Istorijskog arhiva Marija Lazarević istakla je značaj ova dva jubileja koje danas Leskovac proslavlja, i zahvalila se lokalnoj samoupravi i gradonačelniku Leskovca Goranu Cvetanoviću na podršci koju su omogućili da projekti i inicijative ove ustanove budu uspešno realizovani.

„Ova izložba i publikacija su deo rada posvećenih autora koji su uz pomoć vrednih arhivskih dokumenata uspeli da prikažu ne samo istorijske činjenice, već i buk vremena u kojima su naši preci živeli i borili se za slobodu. Naša obaveza kao arhiva jeste da čuvamo sećanje, dokumentujemo prošlost i omogućimo budućim generacijama da iz nje uče. Ovom izložbom činimo upravo to. Osvetljavamo prošlost kako bismo bolje razumeli sadašnjost i gradili svetliju budućnost“, rekla je Lazarevićeva.

Nakon obraćanja usledio je mini koncert učenika Osnovne muzičke škole „Stanislav Binički“ iz Leskovca i izvođenje pesme „Samo da rata ne bude“.

This slideshow requires JavaScript.

Svečana akademija povodom obeležavanja jubileja sedam decenija od osnivanja Istorijskog arhiva počela je himnom „Bože pravde“, a zatim kratkim filmom o istoriji osnivanja ove značajne kulturne ustanove.

Istorijski arhiv počeo je sa radom 1. decembra 1954. godine sa jednim radnikom, a svoje napretke i menjanja beleži i dan danas kao i obogaćivanje fondova dokumenata značajnih za istoriju Leskovca.

„Danas slavimo sedam deceniija posvećenog rada na očuvanju našeg kulturnog i istorijskog nasleđa. Od osnivanja ahiva 1954. godine Istorijski arhiv u Leskovcu postao je čuvar ne samo dokumenata, već i sećanja jednog naroda, grada i cele regije. Svaki zapis, stranica arhivske građe priča priču o ljudima, događajima i vrednostima koje nas povezuju i definišu. Posebno smo zadovoljni što ovaj jubilej obeležavamo u okviru obeležavanja osamdesetogodišnjice od oslobođenje Leskovca i okoline. Ova simbolika povezuje naš rad sa univerzalnim vrednostima slobode, pravde i zajedništva. Kroz iložbu i svečanu akademiju činimo da se prošlost ne zaboravi, već da inspiriše i oblikuje buduće generacije“, zaključila je Lazarevićeva.

Sveprisutne je pozdravio i državni sekretar Ministarstva kulture Dejan Antić, i čestitao na velikom jubileju.

Gradonačelnik Lekovca Goran Cvetanović takođe je čestitao na značajnom jubileju i istakao da ova ustanova kulture ima značajno mesto u životu svake lokalne zajednice.

„Čuvamo prošlost našeg kraja kojim se i te kako ponosimo. Osećam veliko zadovoljstvo što ova ustanova idući putem razvoja uz podršku lokalne samouprave postala prepoznatljiva na kulturnoj mapi Srbije. Istorijski arhiv u saradnji Ministarstva kulture i informisanja uloženo je 14,5 miliona dinara. Adaptirali smo matičnu zgradu arhiva, dali na korišćenje stare zubne poliklinike, adaptirali prostor, opremili depo najsavremenijim pokretnim regalima i policama. Deo sredstava uložen je u nabavku opreme poput skenera, aparata za vlagu, finansiran je i projekat mikro filmovanje“, rekao je Cvetanović.