Na današnji dan pre 20 godina, 12. marta 2003, ubijen je u atentatu ispred zgrade Vlade Srbije premijer Srbije Zoran Đinđić.
Zoran Đinđić izabran je za predsednika vlade januara 2001. godine, posle pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na parlamentarnim izborima decembra 2000. godine.
Jedan je od osnivača Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a u januaru 1994. za predsednika stranke. Na tu funkciju biran je i jula 1998. i februara 2000. godine.
Od februara do septembra 1997. godine bio je na poziciji gradonačelnika Beograda, kao kandidat koalicije Zajedno.
Vlada je nekoliko sati posle ubistva proglasila vanredno stanje u Srbiji a kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana i deo pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) MUP-a Srbije.
Tokom vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila 2003. godine, policija je u akciji „Sablja“ uhapsila više od 11.000 osoba, među kojima i političare, visoke vojne oficire i nosioce pravosudnih funkcija.
U avgustu 2003. godine podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra iste godine u Okružnom sudu u Beogradu.
Sud je 23. maja 2007. godine proglasio krivim optužene koji su osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
Na po 40 godina zatvora osuđeni su bivši komandant JSO Milorad Ulemek Legija i njegov zamenik Zvezdan Jovanović, kao neposredni izvršilac ubistva.
Zoran Đinđić rođen je 1952. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine, a doktorirao na Univerzitetu u Konstancu, u Nemačkoj 1979.
Od 1989. bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i viši naučni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu. Autor je više stručnih eseja i knjiga iz oblasti filozofije, politike i ekonomije.
Jovanović (LDP): Prošlo je 20 godina, ali mi i dalje živimo u 12. martu
Kalendarski je prošlo 20 godina, ali po mnogo čemu smo mi i dalje u tom 12. martu, ocenio je danas predsednik Liberalno – demokratske partije Čedomir Jovanović povodom godišnjice ubistva premijera Zorana Đinđića.
„U ovo vreme pre 20 godina bio sam u Italiji, tamo sam se sklonio jer su rekli da ne mogu da čuvaju i njega (Đinđića) i mene. Svako ko je tada gledao u nas i srpsku politiku, znao je da je Zoran odavno meta i da je samo pitanje ko će ispaliti taj prokleti metak koji je u cev stavila ta ružna Srbija“, rekao je Jovanović ispred Vlade Srbije.Istakao je da neće odustati da svakog 12. marta pokaže poštovanje prema Zoranu Đinđiću, ali i svemu što je, kako kaže, svojim životom i svojom tragedijom on simbolizovao.
„Ne šetamo za Zorana, šetamo za normalnu budućnost, u kojoj nikome neće pasti na pamet da puca u boljeg, pametnijeg i hrabrijeg od sebe. Ti ljudi sada izlaze polako iz zatvora i voleo bih da im je teško da se snađu u zemlji kojoj se vraćaju“, rekao je Jovanović.
On je naveo da od 2020. godine nije bilo Šetnje za Zorana zbog pandemije korona virusa, ali je ove godine izašao i nije želeo nikoga da zove da se priključi.
„Ja i dalje živim u tom 12. martu. Ovaj svet je mnogo luđi nego što je bio tada, a nikada nije bilo potrebno više pameti i razumevanja, a nema ga previše za nas. Zoran mi sada najviše fali u toj politici“, rekao je Jovanović.
Živković: Nadamo se energiji poput Đinđićeve koja će vratiti Srbiju na pravi put
Nekadašnji predsednik Vlade Srbije Zoran Živković izjavio je danas da je smrt premijera Zorana Đinđića bila veliki gubitak za državu Srbiju i izrazio nadu „da će se ponovo stvoriti ne neki novi Đinđić kao premijer, ali neka energija i neka ekipa ljudi koji će vratiti Srbiju na pravi put“.
„To znači da Srbija treba da ide ka 21. veku, da budemo deo Evrope ne samo geografski nego i suštinski“ kazao je Živković i dodao da „ovo kako se u Srbiji sada živi više podseća na 19 vek“.
Živković je, nakon polaganja venca članova Đinđićeve vlade na mestu ubistva, naglasio da bi za put Srbije ka 21. veku bilo potrebno da se nastave promene koje je Zoran Đinđić započeo posle 5. oktobra 2000. goidne.
Živković koji je bio zamenik predsednika Demokratske stranke i koji je na mestu premijera nasledio Đinđića 2003 godine istakao je da je proteklih 20 godina bilo teško pre svega za Đinđićevu porodicu, prijatelje i ljude koji su sa njim radili, ali i za građane Srbije.
Delegacija Stranke slobode i pravde odala počast ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću
Povodom 20 godina od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića (1952-2003), danas su na Novom groblju u Beogradu predstavnici Stranke slobode i pravde predvođeni Draganom Đilasom odali počast ubijenom premijeru, saopštila je SSP.
„Stranka slobode i pravde se u svom radu vodi Đinđićevim stavom ‘Život je, naročito u politici, stalni proces donošenja odluka i preuzimanja odgovornosti’ „, rekao je tom prilikom predsednik SSP-a Dragan Đilas, koji je ranije bio funkcioner Đinđićeve Demokratske stranke.
Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić, koji je bio i lider Demokratske stranke, ubijen je u atentatu ispred ulaza u zgradu Vlade u Beogradu, 12. marta 2003. godine.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Umesto da Bojta pdigne spomenik Đinđiću, podiže pevaču koji nnikakve veze nema sa Leskovcem.
Ubistvo svakog čoveka je velika tragedija, a ubistvo premijera države je tragedija ne samo za ljude već i za samu državu. Lično, izuzetno mi je žao ovog čoveka, njegove porodice koja je ostala bez stuba i njegovih iskrenih prijatelja čiji je gubitak ogroman i pravi.
Što se tiče ovih njegovih „prijatelja“ koji na svaku godišnjicu organizuju samopromocije u vidu šetnji, polaganja venaca svaki za sebe, pominjanja Zorana kako bi veličali sebe, takmičenja ko je bio bolji prijatelj i bliži sa njim, uhvati me muka jer, očigledno, nijedan nije bio njegov iskreni i pravi prijatelj.
Da je imao viziju, jeste. Da je imaju energiju, jeste. Da je bio obrazovan i pametan, da je bio pravi vođa, da je bio pragmatičan, jeste i za te stvari mu skidam kapu. Da je izabrao i okružio se lošim saradnicima, jeste. Da su napravljeni neki katastrofalni potezi, jesu. Da se i tada nije vodilo računa o stručnosti nego o partijskoj pripadnosti, jeste. Da se kralo, jeste. Da niko nije kažnjen, jeste.
O njegovom političkom nasleđu će se još dugo raspravljati, ali nakon protoka vremena iskristalisaće se njegova politička zaostavština, šta je bilo dobro a šta loše.
Ipak, zaslužio je poštovanje i svoje mesto u istoriji ove zemlje i njenih građana koji često nisu bili spremni i svesni trenutka u kom se nalaze, nisu mogli da prihvate i razumeju značaj „svoje dece“ koju su iz nerazumevanja, neznanja i niskih pobuda – „pojeli“.