Snežana Filipović, rođena Vlasotinčanka, već pune dve decenije nalazi se na čelu Predškolske ustanove „Milka Dimanić“ u opštini Vlasotince i prva je žena direktor ove obrazovne ustanove od njenog osnivanja. Svoj profesionalni put posvetila je deci i unapređenju predškolskog sistema, ostavljajući dubok trag u Vlasotincu i šire.

Dočekuje nas prijatna sagovornica sa osmehom. Snežana, žena koja ovu ustanovu zna u malom prstu. U prostoru se oseća topao miris koji izaziva nostalgiju na prva dečija i nevina sećanja. Ulazimo u jednu od najznačajnijih obrazovnih ustanova kako bismo malo više upoznali rekordera, jer niko se u varoši na Vlasini nije tako dugo zadržao na funkciji direktora koliko ona.

Prolazimo kroz tople šarene hodnike, sa dečijim crtežima, novogodišnjim ukrasima u duhu predstojećih praznika. Ulazimo u kancelariju gde se vode kolektivni razgovori, uz kafu i mnoga planiranja za dalju budućnost. Uz šoljicu kafe usledio je lep i živopisan razgovor o dugogodišnjem iskustvu, o jednoj uspešnoj karijeri hrabre žene.

This slideshow requires JavaScript.

Početak

Žena koja je skoro celu svoju radnu karijeru posvetila jednom obrazovnom sistemu, završila je osnovnu i srednju školu u rodnom Vlasotincu, dok je zvanje diplomiranog pedagoga stekla na Filozofskom fakultetu u Skoplju, na grupi za pedagogiju. Odlazak na studije u Skoplje bio je, kako sama ističe, splet porodičnih okolnosti, ali i tadašnjih obrazovnih mogućnosti, jer pedagogija u tom periodu nije postojala kao studijski program u Nišu.

U braku je sa suprugom 38 godina, a njihova zajednička priča započela je još u srednjoškolskim danima. Upravo je suprug bio njena najveća podrška, naročito u periodima profesionalnog uspona, preuzimajući veliki deo porodičnih obaveza.

Radnu karijeru započela je 1995. godine kao školski pedagog u Osnovnoj školi „Karađorđe Petrović“ u Kruševici, dok je od 1997. godine zaposlena u Predškolskoj ustanovi „Milka Dimanić“, gde radi i danas. U vrtić je došla kao pedagog, a već tada je pokazala spremnost da bude deo kolektiva. Kako je sa osmehom istakla, upravo su ti prvi dani, provedeni u sređivanju i pripremi vrtića za novu radnu godinu, pomogli da upozna ustanovu „u svakom ćošku“.

“To je bilo leto, spremali su se vrtići kao kod kuće kad spremamo kuću za novu radnu godinu. I tadašnji direktor je rekao: ‘Sad mi moramo da čistimo kuću, moramo da sređujemo vrtiće posle krečenja.’ Naravno, ja sam se uključila sa svim vaspitačima i tehničkim osobljem sa spremačicama. Ribali toalete, sređivali, i meni to uopšte nije bio nikakav problem. Čak mi je bilo zadovoljstvo, jer na taj način sam upoznavala prostor. I dan danas kad me pitaju ‘Pa kako znaš gde šta stoji?’ Pa znam, zato što sam svaku ćošku prošla, čistila i sređivala. Meni je to super bilo i tako sam rasla profesionalno u vrtiću”, prisećala se Snežana svojih prvih radnih dana.

U vreme kada je ona zaposlena kao pedagog u vlasotinačkom vrtiću, tada su oni bili zatvorenog tipa. Međutim, vremenom su se otvarali i krenula su da se razmenjuju međusobna iskustva na seminarima. Snežana je dodala da su na svim seminarima zapisivali i prikupljali materijale kako bi unapredili rad vrtića, kao i da i dan danas to koriste.

“Neka starija literatura, starija iskustva vaspitača su nam mnogo pomogla u unapređivanju vaspitno-obrazovnog rada. Bez obzira što se danas promenio nacionalni program, ta iskustva su nam dragocena.”

Prelomna godina

Godine 2004. Snežana je predložena od strane kolektiva za vršioca dužnosti direktora, a već 2005. godine, nakon raspisanog konkursa, imenovana je za direktora ove ustanove. Od tada, kroz više uzastopnih mandata, ona dobija jednoglasnu podršku kolektiva i Upravnog odbora, što, kako kaže, smatra najvećim priznanjem svog rada.

Na pitanje da li je dobila podršku od strane muških kolega Snežana je odgovorila da je uvek imala podršku muškog kolektiva.

“Pa nisu bile neke predrasude jer je ovo ženski kolektiv. Oni su navikli na vaspitače, obično su to žene, i ja sam došla kao pedagog. Imala sam dobru saradnju i sa prvim i sa drugim direktorom, ponašali su se kolegijalno i uvek su pružali podršku. Čak i u osnovnoj školi, dok sam radila, direktor mi je stvarno pružio podršku. Tada sam bila baš početnik pedagog i veoma mi je značila ta podrška”, kaže Snežana uz osmeh.

Prepoznatljivost

Zahvaljujući profesionalnom pristupu, posvećenosti i timskom radu, Predškolska ustanova „Milka Dimanić“ prepoznata je i na republičkom nivou, te se našla među deset najboljih predškolskih ustanova u Srbiji prema rangiranju Ministarstva prosvete. Snežana Filipović dobitnica je i Oktobarske nagrade Opštine Vlasotince za 2018. godinu zbog izuzetnog doprinosa razvoju predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Posebno ističe značaj kolektiva, međusobnog poverenja i razumevanja, ali i odgovornost koju nosi rad sa decom uzrasta od godinu do šest i po godina.

“Ovo je neverovatna priča kakav je kolektiv. Toliko se podržavamo i toliko se razumemo. Ne volim sebe da ističem, ali moram da kažem da je prirodno da prvi čovek u nekoj firmi, da li vrtić, da li neka druga ustanova, mora da ima poverenja u svoje zaposlene, u svoj kolektiv; da ih stalno podržava, da zna njihove potrebe. Svakog ponaosob znam, sad već kao svoje dete, kao člana porodice”, priča sa ponosom.

Kao jedan od budućih ciljeva navodi rešavanje problema nedostatka prostora, s obzirom na veliki broj dece na listi čekanja.

Snežana je za dve decenije u svom poslu najviše ponosna na unapređivanje vaspitno-obrazovnog rada i stvaranje uslova za boravak dece u vrtiću, na stvaranje prijatne atmosfere gde deca mogu da borave opušteno, da im je prijatno, da se osećaju slobodnim kao da je njihova kuća.

„Roditelji nam poveravaju ono najvrednije što imaju, svoju decu. Naša obaveza je da im obezbedimo sigurnost, poverenje i uslove u kojima će se osećati kao kod kuće“, naglašava.

Svojim dugogodišnjim radom u jednoj od najvažnijih vaspitno-obrazovnih ustanova, ona je tiho, ali istrajno, stvarala bolje uslove za odrastanje dece. Pokazala je da jedna hrabra i posvećena žena može uspešno voditi ustanovu, da radom i rezultatima opravda poverenje koje je dobila.

A kako i sama kaže kroz osmeh, ovu ustanovu vodiće još dve godine, do odlaska u penziju, koju planira da provodi u smehu i radosti sa unucima. Trag koji je ostavila u vrtiću, međutim, trajaće mnogo duže od svakog mandata.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.