Simboličnim prolaskom voza i polaganjem venaca preko mosta na Južnoj Moravi, gde je na današnji dan 1999. godine, drugog dana Uskrsa granatiran međunarodni ekspresni voz 393 u Grdeličkoj klisuri, koji je saobraćao na relaciji Beograd – Niš – Skoplje, odata je počast civilima koji su tog nesrećnog dana stradali.

Broj poginulih, kako piše na spomeniku iznad je petnaestoro, mada zvaničnici tvrde da je daleko veći broj i da se tačan broj nikada neće utvrditi.

Direktor Centra za restruktuiranje Srbija voz Branislav Petrović poručio je danas sa tog mesta da će čuvati uspomenu na sve žrtve NATO agresije, kako na železničare, tako i na putnike koji su tu poginuli, jer, uspomene ne blede, a sećanja ne zastarevaju.

“Tog dana 12. aprila 1999. godine voz broj 393 bez najave, upozorenja, bezobzirno, granatiran je sa dva projektila od strane NATO agresora. U trenu pretvoren u plamen, u buktirnju, živote su izgubili železničari i putnici. Kažu da je bio legitimna meta za pilote zločinačke NATO alijanse. Voz je bio zajedno sa putnicima i železničarima civilna meta, broj žrtava nije utvrđen i most je srušen”, kazao je Petrović naglasivši da se ni danas ne zna zašto je za NATO ovo bio legitiman cilj i čime ih je to ugrožavao.

Poručio je i da se njihove reči zapamte i da se više nikada i nikome ovako nešto ne ponovi.

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović je na ceremoniji u Grdelici rekao da bi ovo proleće bilo mnogo veselije da se taj stravičan zločin nije desio, jer bi danas svi oni koji su život izgubili bili među nama.

“Ovo proleće bi bilo srećnije jer bi se u njemu čuo smeh deteta, plač bebe, svadbena zvona, slavlje napretka. Danas bi svi oni koji su život izgubili šetali ulicama i parkovima, danas bi i oni mi bili. I posle 20 godina, ne prestaje da boli, učinjena je velika nepravda, nepravda koju smo možda oprostili, ali nismo i nećemo je zaboraviti, nećemo zbog svih žrtava, zbog dece koja bi sada školu pohađali, diplome u rukama imali, zbog njih ćemo se sećati, zbog njih ćemo pamtiti”, istakao je gradonačelnik.

Zapitao se da li su odgovorni već zaboravili, da li mirno spavaju ili ih progone stravični prizori, koji su nama stalno u svesti, jer se to zlo i ta slika ne može i ne da izbrisati.

“Borili smo se i tada, kao što se borimo i sada, da očuvamo mir našem narodu i poredak u ovoj našoj, još uvek pritiscima izloženoj zemlji. Svoje saborce iz onog vremena pamtim sa puno ljubavi, a one koji nisu sa nama sa puno pijeteta, dužni smo da ih se sećamo kako se njihova sudbina ne bi ponovila”, poručio je Cvetanović.

Vence su na spomen obeležje položile porodice stradalih, preživeli radnici železnice, predstavnici lokalne samouprave i Jablaničkog okruga,  Ministarstvo odbrane i vojska Srbije, gradski odbor SUBNOR-a, sindikati i udruženja železničara, i mnogi drugi.