Potpredsednik Srpskog pokreta Dveri prof. Tamara Milenković Kerković istakla je da su sporovi koji su klijenti banaka zbog naplaćenih troškova obrade kredita, dobijali u protekle tri godine, od septembtra meseca 2021.god. godine predmet postupaka po reviziji, pa će nekoliko hiljada Nišlija koji su te sporove dobili, biti prinuđeno da naplaćene troškove za odobrenje kredita bankama vrate uz plaćanje sudskih troškova. Za svakog od klijenata to je trošak od blizu 1000 evra.

Gradska organizacija Dveri Niš, kako stoji u saopštenju, smatra da nigde u svetu zaštita bankarskih klijenata nije na ovako niskom nivou kao u Srbiji, a da banke kao ekonomski jača strana zloupotrebljavaju svoj dominantni ugovorni položaj.

„Uzrok teškog položaja bankarskih klijenata u Srbiji je svakako i uništenje domaćeg bankarskog sektora , koji je otpočeo stečajem najvećih srpskih banaka odmah nakon 2000.god. u Dinkićevim neo- liberalnim reformama sa ciljem rasprodaje finansijskog tržišta Srbije. Taj se proces okončao 2020.god. kada je SNS vlast prodala Komercijalnu banku, vrednu 2 milijarde evra za neto iznos od samo 27 miliona evra , pa se tržišno učešće domaćeg kapitala sa 16% , nakon prodaje svelo na samo 5% učešća na bankarskom tržištu Srbije, koliko ima banka „Poštanska štedionica“ .

Stanovništvo Srbije je, konstatuje se, najsiromašnije u Evropi, svaki treći građanin je na ivici siromaštva, graćani su prezaduženi, kamate su do svetske ekonomske krize bile najveće u Evropi, a bankarske usluge i troškovi preskupi.

„Bankarske klijente ne može da zaštititi ni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je donet pre deset godina, a ovakvom praksom njegove se norme ne primenjuju“.

O presudama protiv bankarskih klijenata govorio je adv. Nenad Momčilović, koji je velikom broju građana Niša pružio pravnu zaštitu nakon prekršajnih naloga koje je policija podnosila Prekršajnom sudu za učešće na ekološkim protestima u Nišu decembra prošle godine.

„Visoki kasacioni sud Republike Srbije (VKS) je 2018.god. doneo stav po kome banke nemaju pravo na naplatu troškova obrade i administriranja kreditnih zahteva jer su oni uključeni u kamatu kao cenu izdavanja kredita. Predsednik VKS je lično putem medija pozivao klijente da tuže banke i povrate svoj novac. Na osnovu ovog stava i pozitivnih propisa sudovi su donosili presude u korist tužilaca – klijenata banaka kojih je više desetina hiljada, a mnogi tužioci su sudskim putem naplatili svoj novac. Nakon tri godine 16.septembra 2021.god. VKS je bez ikakvog jasnog razloga doneo dopunu svog stava (što je prvi put u teoriji i praksi) koja je suštinski suprotna prvobitnom stavu. Po dopuni stava VKS, banke imaju pravo na naplatu ove provizije ukoliko je ona izričito propisana ponudom. Od septembra meseca i od donošenja dopune stava VKS sudovi tamo gde postoji pisana ponuda dosuđuju u korist banaka“.

Mnogi sudovi idu i korak dalje, dodaje se, pa pisanom ponudom proglašavaju bilo koji pisani deo ugovora koji nema karakter ponude, iako to zakon jasno definiše.

„Više desetina hiljada građana biće prinuđeno da novac vrati bankama, kao i da plati visoke sudske i advokatske troškove, pa će banke verovatno uvesti i nove „bankarske proizvode“ za otplatu ovakvih dugovanja svojih klijenata. Zaštita građana Srbije od ovakvog ponašanja mora da postane prvi zadatak nove vlasti , a Ekonomski program Dveri „Za pametan ekonomski razvoj“ predviđa zaštitu bankarskih klijenata, uvođenje međunarodnih standarda u poslovanje banaka u Srbiji, i poziva Narodnu banku Srbije da zaštiti bankarske klijente od svemoći finansijskih institucija“.