U porodici dvadesetosmogodišnje Kristine Tasić Stojanović, majke koja je 29. januara, rodila sina Alekseja teškog pet kilograma i 290 grama, u Davidovcu kod Vranja sve je podređeno ovom majušnom biću. Stojanovići, od najmlađeg do najstarijeg, sa uživanjem posmatraju kako beba napreduje. Za razliku od nekih novorođenčadi on je beba koja dozvoljava svojim roditeljima da se noću naspavaju. I tokom dana je primeran tako da majka, pored njega može da se posveti starijem sinu i završi sijaset drugih kućnih obaveza.

Vest da je baš ona prirodnim putem rodila “malog džina“, bebu toliko krupnu da ni najstarije babice i doktori ne pamte sličnu, munjevitom brzinom preneli su gotovo svi ovdašnji mediji. Tako su Kristina i njena beba postali gotovo preko noći prave medijske zvezde. Osim što ih na kućnu adresu još uvek opsedaju novinari u njihovu kuću dolaze i rođaci i prijatelji da čestitaju i po starom, dobrom srpskom običaju, daruju bebu poklonima.

Sve njih na ulazu, uredno lajanjem najavi pas Šarplaninac, koji nedobronamernima odmah stavi do znanja da sa njim nema šale.Novopridošlice do kućnog praga dalje sprovodi mali pekinezer koji nekog gosta ustima blago uhvati za nogavicu, tek toliko da pokaže ko je gazda u dvorištu Stojanovića. A kada to obavi, on se udobno smesti ispred kućnog praga da na polasku ponovo isprati goste do izlaza.

Svim gostima dobrodošlicu prva poželi Kristinina svekrva, koja se potom povuče u kuhinjski deo kuće i razgovor sa njima prepusti snaji. A Kristina, otkako se iz Bolnice vratila kući sa malim Aleksejem i zagrlila i izljubila svog starijeg sina Andreja, ne skida osmeh sa lica. U ovoj neizmernoj sreći ona uživa sa suprugom Daliborom koji je radno angažovan u Crnoj Gori.

Ovo dvoje mladih ljudi, puni ljubavi i pažnje jedno prema drugom, kažu da nisu ni u snu sanjali da će već na rođenju dobiti krupnu bebu, za koju se ispostavilo da je teža od bebe džina koja se rodila u Leskovcu.

„Negde pred sam porođaj rečeno mi je da bi beba trebalo da bude teška negde oko četiri kilograma, koliko je težila i moja prva beba. Svi moji nalazi su bili uredni tokom trudnoće koju sam iznela sa lakoćom, što nije bio slučaj sa prvom. I sam porođaj je bio lakši u odnosu na prvi, posle koga sam rekla da više nikada neću rađati“, priča Kristina i dodaje da su porođajni bolovi i u drugoj trudnoći krenuli u isto vreme kao i u prvoj i to u utorak na sredu.

Kristina je na vreme stigla u vranjsko porodilište. Posle valjane pripreme odveli su je u salu za porođaj gde je primio doktor Goran Petrović. O doktoru Goranu i njegovom radu Kristina nije ništa znala i zato je sa zebnjom u srcu započela svoj porođaj. Taj strah ona nosi u sebi još od prvog prorođaja kada je u istom porodilištu naišla na loš tretman. On je, međutim, nestao kada je shvatila koliko doktor Goran znalački vodi njen porođaj, brinući da sa njom i bebom bude sve u redu. Koliko je on bio pažljiv, još pažljivije su bile babice koje su neprestano razgovarale sa njom trudeći se da joj odvrate pažnju od porođajnih bolova. Tokom porođaja stavljale su joj vlažnu gazu na usta kako bi je osvežile, brisale joj oznojeno lice i čelo. Dok su joj na taj način pomagale Kristina im se stalno izvinjavala govreći da ih je namučila. One su joj samo uz blagi osmeh odgovarale da one rade samo svoj posao.Starija babica joj je čak poverila da joj je rođendan, na šta joj je Kristina odgovorila da će se uvek sećati nje kada bude slavila bebin rođendan.

Svi lekari došli da vide džinovsku bebu

„Moj porođaj se zavrišio tačno u deset minuta do četiri ujutro.Kada su mi dali bebu u naručje babica je rekla da je beba teška 5. 290 kilograma. Istog momenta sam za njom ponovila bebinu težinu i rekla 4.290, na šta mi je ona ponovila njegovu stvarnu kilažu. A kada sam ponovo pogrešno izgovorila kilažu ona mi je nežno rekla: „Ne bre dete, pet kila!“, priseća se kroz osmeh Kristina.

Vest o rođenju ovako krupne bebe, prirodnim putem, brzo se raširila vranjskom Ginekologijom, tako da su svi lekari došli da je vide. Kristina je posle porođaja išla sama, na svaka tri sata, da svoje tek rođeno čedo podoji. Beba je uvek bila dobro kad god bi bila sa njom. Međutim, prilikom jednog takvog odlaska rečeno joj je da beba ima problema sa niskim šećerom i da ima potrebu za kiseonikom. Otuda je preporučeno da bebu transportuju u niški Klinički centar na Odeljenje intenzivne nege. Zajedno sa svojom bebom otišla je i Kristina koja ima puno reči hvale za stručnost niških lekara. Na svakih devet sati ona je mogla da bude sa svojom bebom na deset minuta. Posle šest dana provodenih na ovom odeljenju terapija je dala rezultate i oni su prebačeni na Neonatologiju, odakle su posle sedam dana pušteni kući.

This slideshow requires JavaScript.

„Povratak kući je za mene bio fenomenalni događaj. Najviše sam se bila uželela svog starijeg sina Andreja od koga se nikada toliko dugo nisam odvajala. Kada sam mu pokazala brata odmah mu je uzeo dudu i prisvojio je. U početku mu baš nije bilo jasno ko je on, ali se ubrzo snašao.Sada sa uživanjem posmatra njegovo kupanje i zove me kada on zaplače“, priča Kristina.

Ona dodaje da su njen otac i majka, svekar i svekrva, suprug i dever u restoranu „Keče“ u Bujanovcu napravili slavlje za pamćenje i povodom Aleksejevog rođenja. Na tom veselju koje je trajalo dugo okupilo se oko devedesetak gostiju, među kojima je bilo najviše rođaka.