LESKOVAC,SRBIJA – U Srbiji je maltene jeres da žena na venčanju doda muževljevo prezime ili da, ne daj Bože, zadrži samo svoje. Iako je emancipacija žena uveliko prisutna, neke novine se u patrijahalnoj Srbiji i dalje teško prihvataju.

Zvali smo matičare širom Srbije kako bi iz prve ruke saznali sa kakvim su se sve slučajevima susretali. Za početak izdvajamo primer Leskovca, odakle je potekla i priča o nezapamćenom cirkusu na svadbi – mlada je zadržala svoje prezime, svatovi su je prvo izvređali, a onda se međusobno potukli!

Tajac, neverica, ŠOK!

– Istog momenta atmosfera se iz svečarske pretvorila u mrtvačku. Najpre su se začuli uzvici iznenađenja, a potom glas nekog starine: „E, junače, sram te bilo!“. Po licima prisutnih, videlo se da i ostali svatovi misle isto – priča nam matičar iz Leskovca sa dugogodišnjim radnim stažom u ovoj službi.

Ispostavilo se, međutim, da su mlada i mladoženja imali ista prezimena i da je mladoženja, ne obaveštavajući ni buduću suprugu, smislio kako da se našali sa svojim patrijarhalnim srodnicima.

– Iskren da budem, nekako mi je bilo milo zbog tog štosa i zbog štrecanja svatova – priseća se sa smeškom matičar.

Koliko tačno žena u Srbiji uzme samo muževljemo prezime, koliko njih doda, a koliko ostane na starom, ne postoji, a kako nam je rečeno u Republičkom zavodu za statistiku, taj podatak se ne obrađuje.

Sve više žena sa dva prezimena

Ono što iskustva matičara pokazuju, međutim, to je da žene polako, sve češće na svoje dodaju muževljevo prezime.

U Leskovcu je, na primer, u 2015. godini sklopljeno 534 braka, 15 nevesta je zadržalo svoje prezime, a 47 je dodalo muževljevo. Taj trend se nastavlja. Od početka godine sklopljeno je 398 brakova, 19 nevesta je zadržalo svoje, a 33 je dodalo muževljevo. Ni jedan muškarac u tom periodu nije uzeo ženino prezimo ili ženino prezime dodao svom.

CIRKUS NA SVADBI Pobili se svatovi jer je mlada zadržala svoje prezime

Čajetinke najčešće u brakove stupaju prihvatajući muželjevo prezime. Otprilike svaka peta nevesta svom doda i suprugovo, dok se vrlo retko dešava da u bračne vode uđe samo sa svojim prezimenom.

– Pre nekoliko godina imali smo slučaj da je mlada na venčanju rekla da zadržava svoje prezime. U sali je nastao tajac, ali nije bilo nikakvih problema. Posle nekoliko dana ta ista žena je zatražila da je u knjigu venčanih uvedemo suprugovim prezimenom – rečeno nam je u matičarskoj službi u Čajetini.

U Kosjeriću tek svaka dvadeseta mlada na venčanju kaže „zadržaću svoje prezime“, a u Bajinoj Bašti na prste jedne ruke mogu da se prebroje slučajevi u kojima su mlade zadržale svoje prezime za poslednjih nekoliko godina.

– Žene koje pripadaju srednjem staležu drže do patrijarhalne tradicije pa uzmu muževljevo prezime. Akademski obrazovane građanke sve češće muževljevom dodaju i svoje prezime  – kažu u bajinobaštanskoj matičarskoj službi.

U sali ne bude problema, ali šta se dešava posle…

U Matičnoj službi u Kruševcu ističu da se ogromna većina žena odlučuje da uzme muževljevo prezime.

– U skoro od 90 do 95 odsto slučajeva žene biraju ovu opciju. Situacije da žena svom prezimenu doda suprugovo jako su retke, a slučajeve kada žena zadržava svoje prezime u poslednjih 10 godina možemo da prebrojimo na prste obe ruke. Ne sećamo se ni situacije da je muž uzeo prezime supruge – kažu u kruševačkoj matičnoj službi, dodajući da nisu imali neku bizarnu ili incidentnu situaciju prilikom venčanja zbog izbora prezimena.

– Šta se kasnije dešavalo, ne znamo – dodaju kruševački matičari.

I Beograd konzervativan

Gordana Zorić, matičarka koja je radila u opštini Stari grad, kaže da u Beogradu i dalje najviše žene uzimaju muževljevo prezime. U velikom broju ima i onih brakova, gde je žena dodala muževljevo prezime, ali je zato neznatan broj onih žena koje zadržavaju devojačko prezime.

– Beograd jeste metropola, ali mnogi su došli u ovaj grad i doneli svoje običaje. Nikada neću zaboraviti situaciju u koju sam se našla, ni kriva ni dužna. Mladenci su me pred početak venčanja molili da ih pred svatovima ne pitam za prezime. Nisam mogla tu želju da im ispunim, jer je to jedno od pitanja koje po zakonu moram da postavim. Naime, mlada je htela da doda mladoženjino prezime, pa se na svadbi posvađala sa svekrvom. Na kraju, za sve to bila sam kriva ja, matičarka – prepričava Zorićeva.

Kad muškarac uzme ženino prezime, postaje „ženik„

Ona kaže da se tokom svoje karijere susretala i sa primerima kada je muškarac uzimao mladino prezime, kao i kada je njeno prezime dodavao.

– To se, naravno, ne dešava često. Ono što je ružno, jeste što takve muškarce u narodu zovu „ženik“. Međutim, više je bilo slučajeva kada žena želi da svom prezimenu doda mladoženjino, ali se na dan svadbe predomisli. Onda se dešava da već sutradan ta ista mlada dođe u opštinu i traži promenu prezimena – priča Zorićeva.

Izvor: Blic, Jugmedia