Možemo da mapiramo različite pojave u životnoj sredini, odnosno zagađenje, tačkasta, linijska, površinska zagađenja, konkretno deponije ili neke izlivne vode, takođe može doći do šumske vegetacije koja se izliva i dolazi do zagađenja vazduha i uz pomoć dronova te promene i oštećenja se primete, objasnio je saradnik Naučnog kluba Centra za stručno usavršavanje Leskovac Nikola Mladenović.

Pored zaštite životne sredine, projekat “Ekodroniranje” koji se ove nedelje sprovodi u Naučnom klubu, pokriva više naučnih disciplina kao što su daljinska detekcija, mapiranje, fotogrametrija i još neke podiscipline koje ta nauka pokriva.

„Mi smo ovde danas da sve to kompletno isprobamo u Naučnom klubu, od ponedeljka do petka. Učimo da koristimo male programe, dronove koji su napravljeni u svrhu edukacije preko programskih jezika „Sketch python“ (unapred definisani lajberi, koriste se već izvršne komande) gradimo algoritme koji služe za snimanje u životnoj sredini, pokrećemo te dronove i onda gledamo kasnije šta su oni to snimili i imamo jedan veći dron koji smo uzeli konkretno preko ovog projekta koji je podržao DIS i uz pomoć njega ćemo raditi neke ozbiljnije stvari“, istakao je Mladenović.

Dodaje da će se potruditi da ispune sve te neke stvari koje su zamišljene u projektu i na kraju da će se videti sav taj rezultat koji im je ovaj projekat omogućio, a pored toga učenici će imati priliku da sve te neke razne veštine isprobaju i da nauče kako se koriste ove savremene tehnologije.

Kada je reč o zakonskoj regulativi ona je decidirana da osobe od 16, 17 godina pa na dalje mogu da upravljaju dronom koji su ispod 249 grama i da postoji test za polaganje u Sekretarijatu za civilni vazduhoplov  gde mogu da polažu test.

„Sastoji se od 142 pitanja od toga na testu dolazi nekih 30 ali ništa previše komplikovano, a opet nije loše da se to poseduje jer imate četiri reona snimanja uz četiri kategorije dronova“, objašnjava.

Inače, svi dronovi koje Naučni klub poseduje su ispod 249 grama što znači da ne podležu nekim zakonskim regulativama i mogu bezbedno da ih koriste svuda.

Svaki dron koji je teži od predviđenog  mora da se poseduje dozvola i da se najavi Sekretarijatu za vazdušni saobraćaj i u nekim uslovima MUP-a.

Mladenović kaže da dronovi još nisu toliko prisutni kod dece, ali da tehnologija i te kako jeste, s obzirom da rade sa njima i vide kako se snalaze intuitivno na aplikacijama.

Direktorka Centra za stručno usavršavanje u obrazovanju Anđela Kostić Minić kazala je da u toku je realizacija projekta koji se se sprovodi uz finansijsku podršku DIS kompanije kroz projekat „Znanje zna budućnost“ , kao i da je ovo je drugi put da njihov projekat dobija podršku te kompanije.

„Danas učenici Hemijsko-tehnološke škole „Božidar Đorđević Kukar“ rade na realizaciji projekta i ono što je meni važno je da smo na ovaj način uspeli da spojimo ovaj naš projekat, stručnu praksu i blok nastavu koju ovi učenici i nastavnici ove škole po planu i programu treba da odrade“, rekla je direktorka.

Smatra da je to još jedan od vidova na koji ubuduće mogu da ostvare saradnju sa školama i da je unaprede, pa je ovom prilikom pozvala sve škole koje bi možda mogle kroz naš Naučni klub i park i Mejkers spejs ostvare nešto od svog nastavnog programa i kod njih.

U isto vreme, samo u drugoj učionici danas je održana radionica sa 3D olovkama.

„To je zapravo radionica u okviru Mejkers spejsa, tu su nam deca iz Osnovne škole „Josif Kostić“ iz dnevnog boravka pa je i to opet još jedan od načina na koji Naučni klub sarađuje sa školama u našem gradu“, naglasila je Kostić Minić.

Sve što je potrebno je da se samo najavite dan unapred i bilo koje aktivnosti koje CSU može da pruži, otvorene su za sve zainteresovane.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva