Prema svedočenju bliskog rođaka Dragiše R. (63) iz Lebana, odnosno, Leskovca, koji je pre dva dana na Bulevaru Nikole Pašića u Leskovcu brutalno usmrtio svoju vanbračnu partnerku, ovo nije prvi put da je nasrtao na žene. Njegova porodica tvrdi da je godinama bio nasilan i da je sve njegove žrtve povezivala ista stvar – bile su ženskog pola.

Rođak navodi da je Dragiša godinama zlostavljao i svoju ćerku, jedino dete iz dva braka. „Odrekla ga se. Deset godina nema nikakvog kontakta sa njim, niti sa bilo kim od nas. Čak više ni ne živi u Srbiji“, navodi sagovornik Jugmedie.

Sagovornik je tražio anonimnost zbog straha.

O Dragiši bi se mogla napisati čitava hronologija nasilja: zlostavljanja supruga, fizički napadi na bliske članove porodice, alkoholizam i kocka, pretnje rodbini, nasilje nad rođenom majkom…

Najpotresniji detalj odnosi se na njegovu pokojnu suprugu Slađanu.

„Ona je skočila sa zgrade ‘Lepa Brena’ u Leskovcu 2008. godine. Razlog je ponela sa sobom, ali svi znamo zbog čega – zbog nasilja. Zlostavljao ju je godinama. Nije smela da ga prijavi jer nije imala gde da ode. Živeli su u njenom stanu“, kaže rođak.

Sagovornik tvrdi da je Dragiša bio nasilan i prema sopstvenoj majci.

„Preminula je od posledica njegovog zlostavljanja. Tukao ju je zbog novca. Odbijala je da mu daje za kocku, pa je pretukao do te mere da je podlegla povredama“, tvrdi rođak.

Nakon toga se ponovo oženio, oko 2015. godine. Druga supruga bila je znatno mlađa. „Nju nije tukao jer je mlada i snažna. Ali je gledala kako tuče ženu koja ga je rodila. Od njega je, srećom, pobegla“.

U alkoholisanom stanju, nastavlja rođak, Dragiša je napao i rođenog brata.

Nije samo sistem pogrešio – njegova porodica je godinama zatvarala oči, ćutala i puštala da se nasilje gomila, sve dok nije postalo smrtonosno.

„Srećom, brat je izbegao sukob. Od tada je prekinuto druženje. Ali ne i njegove pretnje. Govorio je da će nas sve pobiti. Mi smo iz straha izbegavali da budemo bliski sa njim“.

Porodica tvrdi da su godinama strahovali da prijave nasilje, jer su „viđali kako prolaze drugi koji su se usudili da prijave“. Posebno naglašavaju da su institucije morale da reaguju ranije:

„Zašto nikoga nije zanimalo zbog čega se Slađana bacila sa zgrade? Da su tada ispitali uzroke i reagovali, ova žena danas ne bi bila mrtva“.

Poslednja žrtva, Julija N. iz Oraovice kod Grdelice, živela je kod njega tek dva do tri meseca. „Pretpostavljamo da se sukob desio oko novca. Pozajmljivao joj je novac koji smo mu mi isplatili za njegov deo kuće. Nije imao od čega da živi“.

Dragiša je, inače, jedno vreme radio u Nemačkoj, ali je prestao posle moždanog udara. „Ni to ga nije smirilo. Nije se povukao, niti promenio. Nasilan je ostao do poslednjeg dana.“

Rođak zaključuje: „O pokojnici neću ništa loše da kažem. Ovo pričam zato što znamo ko je on bio i šta je sve činio. A sistem ga je pustio da postane ubica“.