Svi Vranjanci koji svrate do parkiranog kamiona sa lubenicama kod Donje Kasarne da kupe ovo voće iznenade se kada ih umesto nekog gorostasnog prodavca dočeka dvanaestogodišnja devojčica Ema Mitrović.

Kada je vide onako malenu i sićušnu mnogi pomisle da se tu slučajno našla, ali pošto im ona poput iskusnog prodavca ponudi lubenice željene težine, tada shvate da sa njom moraju da “tvrde pazar”.

U tim trenucima nikome i ne padne na pamet da se cenjka s njom već stanu da čekaju da im izmeri lubenicu i naplati.

Ovog posla Ema se latila kada su njeni teča i tetka pred novu prodajnu sezonu lubenica počeli da traže prodavce za nekoliko svojih prodajnih mesta u gradu. U dogovoru sa majkom ona se prijavila i bila van sebe od sreće kada je bila primljena.

Otkako je počela da radi ona brižljivo sakuplja svaku svoju zarađenu dnevnicu. Čim sakupi dovoljno potrošiće ih na kupovinu kopački jer žarko želi da u njima nastavi uspešno da trenira fudbal u Fudbalskom klubu “Dinamo” iz Vranja.

U svom timu Ema je odbrambeni igrač i uspešno se na terenu nosi sa protivničkim igračicama. Zahvaljujući tome, ona veoma lako izlazi na kraj i sa većim lubenicama koje kao od šale prodaje svojim mušterijama.

“Baš jutros sam prodala jednu od 17 kilograma. Lako sam je skinula sa kamionske prikolice jer je bila veoma blizu vage.”, priča Ema i ističe da su joj i sami kupci od velike pomoći kada su u pitanju ovakve grdosije od lubenica.

Mnogi joj ostave i bakšiš koji brižljivo sakuplja unapred planirajući šta će pred novu školsku godinu sebi da kupi da kupi.

Dodaje da ovog leta lubenice prodaje i njena starija sestra koja je od svoje zarade sebi već kupila mobilni telefon i električni trotinet. Kaže da pored nje ima još dve sestre i roditelje kojima je veoma zahvalna što su joj dozvolili da radi i oseti šta znači zaraditi sopstveni dinar.