Posle više od veka istraživanja arheološkog lokaliteta Caričin grad kod Lebana, za koga se veruje da je rodno mesto Justinijana Prvog, zvanično su počele opsežne pripreme za njegov ulazak na listu UNESCO-a, potvrđeno je danas Jugmedii u Narodnom muzeju Leskovac.
Ovo se čulo i na juče održanom sastanku u leskovačkom muzeju sa predstavnicima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a pored ove dve institucije partneri na projektu biće i Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša i Arheološki institut iz Beograda, koji decenijama istražuje jedinstveno nalazište iz 6. veka nove ere.
Zvanična podrška za ovaj ogromni posao, kako navode u niškom zavodu, dobijena je i od međunarodnih organizacija WHC i UNESKO.
Pored 12 vodećih stručnjaka iz tih institucija, na izradi Strategije za istraživanje, zaštitu i prezentaciju arheološkog nalazišta uključen je i istoričar Veroljub Trajković iz leskovačkog muzeja.
Pored Romulijane u Gamzigradu, Caričin grad biće jedini arheološki lokalitet u Srbiji koji će se naći na listi UNESKO
Potvrdu smo dobili i od Vujadina Ivaniševića, koji nije mogao da precizira vreme ulaska na listu UNESKO.
“Nekada prođe period od 2,3 ili 4 godine, ali ja mislim da smo mi na dobrom putu da te rokove skratimo, koji, inače, zavise od brzine i kvaliteta prikupljene dokumentacije. Naravno, poslednju reč imaju predstavnici UNESKO-a, a po mojoj oceni, za sada sve dobro ide jer su uključene 4 reprezentativne institucije”, ističe Ivanišević, dugogodišnji šef arheološkog istraživačkog tima Caričinog grada.
Povodom 20 godina srpsko-francuskih istraživanja, dogodine će se u Parizu održati izložba eksponata sa Caričinog grada
U tom postupku neophodno je, kako objašnjavaju Veroljub Trajković i Mira Ninošević, direktorka muzeja u Leskovcu, najpre srediti imovinsko pravne odnose lokaliteta, koji se prostire na 100 hektara, uraditi detaljan urbanistički plan sa pomoćnim objektima, zatim, precizno definisati granice lokaliteta i, naravno, izradaiti strategiju razvoja, što podrazumeva dalje sređivanje i konzerviranje lokaliteta, među kojima i tri vredna mozaika sa nastrešnicama.
Ideja za veliki projekat potekla je sredinom decembra prošle godine na sastanku u sedištu Jablaničkog okruga kada su se pored stručnjaka okupili svi vodeći ljudi opština u Jablaničkom okrugu sa gradonačelnikom Leskovca Goranom Cvetanovićem i načelnikom okruga Božidarom Stojiljkovićem, organizatorom sastanka.
Milica Ivanović
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
jos samo seljaci da ne prljaju to tamo
ne prljaju to seljaci , seljačino jedna
ja sam leskovcanin
Tzv Caricin grad su sagradili Srbi i ziveli u njemu
To si citao iz udzebinka SNS istoricara. 🙂
Miro, Krajincanin je u pravu, a da toga izgleda nije ni svestan. Vizantija je realna kao recimo država Nedođija. Koji dokumenti dokazuju da je postojalo tzv Vizantisjko carstvo? To što ……… kaže da jeste meni ništa ne znači. Šta kažu fakti? Termin „Bizant“ izmislio je izvesni nemački ezoterista (kaži slobodno -mađijaš, čarobnjak) i navodni „istoričar“ Hijeronimus Volf tek u XVI veku a tu izmišljotinu je u XVIII veku proširio Monteskje. Ja sam letos proveo mesec dana na moru u državi Limpopo (Republika Popullore Limppopo). Predsednik se zove Uvuvwevwevwe Onyetenyevwe Ugwemubwem Ossas, imaju predivne plaže, oko 60 miliona stanovnika a govore ajabolitskim i barmalskim jezicima. Kažu da su prapotomci irskih patuljaka i Ilira a tvrde da imaju i jake Bizantske korene. Imaju i akademiju nauka. Ne kao našu već mnogo ozbiljniju.
Globalno Selo, koji si ti mene kralj! 🙂
Kultura u Leskovcu je jedna ozbiljna tema! Prvo moramo da budemo svesni da Leskovac nema ozbiljne kulturne radnike koji bi kulturu stavili ispred politike! Uposljenici Narodnog muzeja u Leskovcu imaju po efektu rada tkz placibo efekat! Muzej u Leskovcu treba da predstavlja kulturno – istorijsku ustanovu grada Leskovca! Dokle god se razni direktori ne okrenu saradnji sa Filozofskim fakultetom u Beogradu i Novom Sadu i njihovim profeosorima sa Departmana za Istoriju i Arheologiju,kao i sa Arhivima Srbije, Jugoslavije, SANU – a, BIE od muzeja nema da bude nista, samo prepisivacka skola!!! Mogu da idu da sklapaju saradnju i sa muzejima u Surdulici, Vranju, Bujanovcu, sve je to prazna prica.OZBILJNA reorganizacija kulture je potrebna Leskovcu.
Кренућу са поштовани јер је реч о култури и културном дијалогу, међутим тешко је комуницирати и водити расправу или дијалог са оваквим професионалним пљувачима који се при томе крију иза разних забринутих грађана. Једино тачно у ономе што је забринути рекао је да је, цитирам “ Култура у Лесковцуједна озбиљна тема“ и самим тим треба озбиљно говорити о њој. Све друго је врло неозбиљно и говори о карактеру забринутог. Очигледно је да поменути грађанин не прати довољно рад културних установа у граду а посебно са освртом на рад Народног музеја у Лесковцу, онда и није чудо што даје овакве nesuvisle коментаре (ово је одговор на placibo efekat. Ја бих да помогнем „забринутом“ тиме што ћу му поћи да сазна да Народни музеј у Лесковцу активно годинама сарађује са институцијама као што су Филозофски факултет у Београду и Нишу, Српској академији наука и уметности,Археолошким, Балканолошким, Историјским, Византолошким и др. институтима. Са Архивом САНУ, Архивом Српске православне цркве,Архивом Ср
Draga Jovana, iznenile ste niz neistinitih cinjenica! Narodni muzej u Leskovcu ne saradjuje ni sa jednom od gore pomenutih institucija, vec vodi neku cudnu politiku, stranu kulturnim radnicima! Uostalom, kada se organizuje Leskovacka bastina pogledajte ko vam dolazi na tim skupovima! Gde su vam imena poput Milosa Jagodica, Sinise Misica, Milosa Antonovica, Suzane Rajic, Danka Leovca, Mirjane Ricl, Slavise Nedeljkovica, Danijele Stefanovic, Radivoja Radica, Bojane Krsmanovic, Dusko Kovacevic, Radovana Samardzic… To su vam za vasu informaciju elita istorijeske nauke u Srbiji!
Zabrinuti teško je stobom voditi dijalog, umesto konstatacije tipa citiram „iznenile (izneli) ste niz neistina“ prporučujem ti da izađeš iz rupe legitimišeš se odeš do Muzeja,uzmeš par Leskovačkih zbornika ne treba ti više,naćićeš imena koja spominješ , mladog prof Jagodića, starog saradnika Narodnog muzeja Radivoja Radića, Slavišu Nedeljkovića sa Filozofskog fakulteta u Nišu i još mnogo, mnogo drugih imena pomenutih institucija, kao što su pokojni akademik Sima Ćirković i srednjovekovac prof.dr Miloš Blagojević,zatim prof.dr Aleksandar Kadijević, prof.dr Đorđe Janković i da ne nabrajam dalje jer je to pitanje tvoje spoznaje. Evo šta je siptomatično kod tebe zabrinuti. Mislim da ti nisi ni sa učiteljicom ušao u Muzej a dozvolio si sebi da komentarišeš o njegovom radu. O ostalim i ne želim da komentarišem ti si barem pogodio neka imena naše naučne javnosti. Zamolila bih Vas gospodo cenite ono što imate a imate jako dobre ustanove u kulturi bez obzira na opterećenje druge vrste. Hvala
Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici ima bolje profesore od Filozofskog fakulkteta u Nisu…hahaha…komicni ste vi u muzeju. 🙂 Slatko sam nasmejan…
Treba se proveriti da li je Veroljub Trajkovic istoricar ili nesto drugo(mislim na zanimanje). Eto zanimljive teme za ovaj internet portal. 🙂
On je marvenjak, isto kao i drug Čarli.
Molim Vas, nemojte pisati stvari koje nisu u potpunosti tacne!Naime, vlada Srbije je podnela spisak lokaliteta za koje namerava da aplicira za upis u Svetsku bastinu UNESCO – a. Na spisku se nalaze sledeci lokaliteti:Caricin grad, Nacionalni park Djerdap, manastir Manasija, istorijsko mesto Baca i okoline, nacionalni park Sar – planina, Rajac, Smederevska tvrdjava, specijalni prirodni rezervat Deliblatska pescara, Djavolja varos, nacionalni park Tara sa kanjonom reke Drine, granice Rimskog carstva(Dunavski limes).To ne znaci da je taj lokalitet prihvacen od strane UNESCO – a, vec treba da prodje odredjenu formu kako bi bio na ovoj listi. Takodje ne znaci da ce svi ovi lokaliteti da prodju tu formu kako bi bili na listi.
Poštovani,
Naše pisanje smo ograničili na Caričin grad budući da pripada regionima o kojima pišemo. Naša je želja da svi predlozi budu prihvaćeni, ali smo duboko uvereni da Caričin grad ima najbolje šanse s obzirom da, po mišljenju domaćih i svetskih vizantologa, predstvalja jedinstven, skoro netaknut spomenik arhitekture ranog srednjeg rimskog doba, što možete, između ostalog pročitati i na našem sajtu kroz dvadesetak tesktova. Bio je to pravi megapolis, preteča današnjih velikih tržnih centara, nalik na mediranske gradove toga doba…..
Poštovani,hvala Vam na informacijama,upotpunili ste moje znanje o ovom lokalitetu. 🙂 Moje reagovanje se odnosilo na naslov u kome ste već svrstali ovaj lokalitet na UNESCO-voj listi kulturnih baština!Ovaj lokalitet je jedan od kandidata,ali nije na toj listi!Svako dobro.
Tacnije od juna 2010 godine je na tentativnoj listi. I bice jos…..
Mile-bot narodnog muzeja u Leskovcu. 🙂
Mile možda, ali ti si sigurno 🙂
Jesam bot, narodni…
Na primerima ovakvih vesti vezanih za kulturu se vidi obrazovanje i kultura SNS botova! Gde su sada Ponosni gradjanin, Mirko, Magdalena, Marrija, Vesna… i ostala elita grada???
Nije mi jasno zašto je u ovoj prici uključen Veroljub Trajkovic kada su lepo mogli da u prezentaciji ovog projekta ukljuce nekog arheologa iz muzeja!Arhiologija i istorija su srodne nauke,jedna drugu dopunjuju,ali istoricar pomenuti nema potreban kapacitet da odgovori ovom zadatku.
Nista se ne sekiraj. Sve je pod kontrolom.
Mile,teško da je sve pod kontrolom!Covek nema kapacitet,jer da ima ne bi bio u Leskovcu.
Cekajte…neko nedostaje! 🙂 Kako ste zaboravili na gospodina Becica dr Ivana,velikog istoričara Leskovca i okoline. 🙂 Sta je ovde njegova uloga??I gde je sada magistar,bivši direktor?? 🙂
Objavite komentar nemoj ste cave