Malo je Leskovčana kojima nije poznata priča o trgovcu Trajku iz Leskovca koji se dan iza Poklada vratio s puta u zoru i video da njegova porodica nije veče pre imala karavešticu i lamkanje jaja, pa je usnulu decu i suprugu probudio i organizovao ove običaje. Priča dalje kaže da su Leskovčani videli kako Trajko s porodicom lamka jaja i prokomentarisali rečenicom: “Trajko toprv lamka”.

Vremenom se to pretvorilo u – Tropalanka.

Bilo je to u “tursko doba”, ali se ne zna u kom veku. Kako god, i danas mnogobrojni Trajkovi potomci s prezimenom  Đorđević nose nadimak Tropalanci, a njih je mnogo u samom Leskovcu i širom Srbije. Jugmedia vas vodi kroz priču jedne grane Tropalanaca, u porodicu našeg sagovornika Nikole Đorđevića (40), koji je sa svojim bratom Milošem (35),  treća generacija zanatlija mašinaca.

“Moj pradeda je imao tri sina. Jedan je otvorio stolarsku radnju, jedan vunovlačarsku, a moj deda Milorad je bio mašinbravar i otvorio je mašinbravarsku radnju”, priča Nikola.

Bilo je to pre skoro 70 godina.

Miloradov sin Aleksandar, koji je danas u penziji, je zanat učio od oca, a kada je postao vlasnik on je polako širio delatnost, kao što su njegovi sinovi sada uneli novine, pa njihova Mašinbravarska zanatska radnja “Đoređević Tropalnka” za kompletnu mašinsku opremu motora poznata po tradiciji, profesionalnosti i kvalitetu, ne samo u Srbiji već i van nje.

“Naši klijenti su uglavnom sa juga Srbije, ali ih ima i iz cele Srbije, iz Austrije, Švedske, na primer, i najviše iz Nemačke. Iskren da budem, to su naši ljudi, ali svejedno, važno je da su zadovoljni onim što dobiju”.

Nikola je studirao u Beogradu, ali se poziva na srednjoškolsko obrazovanje mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje, a Miloš je mašinbravar, kao i njihov otac.

“Naš otac nije bio izričit u tome koju školu da završimo već smo obojica nekako spontano išli ka onome što smo znali, pored čega smo rasli”, veli.

U njihovoj radionici od oko 200 kvadrata već po 30 godina radi pet mašinbravara, a tu su u radnom odnosu i braća. Pomaže, naravno, i otac.

“Bojim se šta će biti kada ovih pet radnika ode u zasluženu penziju jer mladi mašinbravari neće da rade u Leskovcu i Srbiji, koliko god da su zarade solidne”, brine.

U njihovu radionici u Ulici Nikole Skobaljića br 8, motori kamiona, autobusa, automobila, traktora i drugih četvorotočkaša stižu kao stari i veoma oštećeni, a izlaze kao novi.

“Najviše ima motora traktora jer poljoprivrednici voze veoma stare traktore, kao i motora automobila. Motori stradaju zbog nepažnje vozača, ne rađenje servisa, ne menjaju ulje redovno ili zbog prebrze vožnje. Međutim, motori stradaju i od starosti. Iako se u Leskovcu i u drugim gradovima vidi veliki broj novih automobila, generalno, naš narod vozi stara kola”, komentariše Nikola.

Iako kaže da je porodica Đorđević zadovoljna zaradom, dva složna braća sa četvoro dece i suprugama koje se “veoma dobro slažu”, ne zaboravljaju ni ono što je njegova baka dobila u miraz kada se udala, a to je imanje od 6 hektara u selu Zalužnje.

“Na tu površinu zasadili smo višnje. Berba je u toku. Brat i otac vode berbu, a ja sam u radionici trenutno”.

Vraćamo se na familiju Tropalanaca, ali naš sagovornik kaže da je toliko razgranata u Leskovcu i da ne poznaje sve.

„Ona tri brata imala su po sedmoro dece, neke od njih znam, mnoge ne. Mi danas imamo po dvoje, bar brat I ja”.

Njihova deca, jedan dečačić i tri sestre, ali Nikola im, ipak, ne bi savetovao da nastave tradiciju mašinbravara.

“Brat i ja više bismo voleli da nađu nešto lepše i bolje, jer polako se gasi ova industrija, dolaze električni automobili. Mi imamo posao i imaćemo ga još dugo. Posao je težak, teški su delovi, mora da se radi sa velikom preciznošču, radi se u mikrometrima, što pored fizičkog zahteva i veliku koncentraciju i ogromnu posvećenost. To je zanat koji se stalno uči”, objašnjava potomak Trajka Đorđevića.

Nadimak Tropalanci se, inače, u gradu na Veternici izgovara s poštovanjem. Iako Nikola ne poznaje celu familiju, kaže da su potomci ona tri brata, kada su u pitanju muški naslednici, uglavnom bili zanatlije i trgovci, ali i lekari.

“Danas se živi brzo pa se nema vremena za druženje, ali bi u svakom slučaju voleo da znam koji su nam sve rođaci, da nas, možda neko okupi, makar da neko dete pročita legendu o našem pretku po kome je familija dobila nadimak”, smeška se dok priča Nikola Đorđević Troplanka.